Legendarni glumac bolovao je od demencije: Devet simptoma bolesti koja se često meša sa Alchajmerom

Šta je demencija sa Levijevim telima?

Demencija sa Levijevim telima je progresivna neurodegenerativna bolest koja utiče na pamćenje, razmišljanje, kretanje i ponašanje. Povezana je sa nakupljanjem abnormalnih proteinskih naslaga, poznatih kao Levijeva tela, u nervnim ćelijama mozga. U širem smislu, bolesti povezane sa Levijevim telima obuhvataju demenciju sa Levijevim telima i demenciju povezanu sa Parkinsonovom bolešću. Najčešće se javljaju kod osoba starijih od 65 godina, mada simptomi mogu da se pojave i ranije.

Ova bolest se ponekad meša sa Alchajmerovom ili Parkinsonovom bolešću jer ima neke zajedničke simptome. Prosečno preživljavanje nakon postavljanja dijagnoze često se procenjuje na pet do sedam godina, ali tok bolesti razlikuje se od osobe do osobe.

Koji su simptomi?

Simptomi se mogu razvijati postepeno, a neki se pojavljuju godinama pre nego što bolest bude prepoznata. Među karakterističnim znacima su halucinacije, poremećaji spavanja, promene u razmišljanju i poteškoće sa kretanjem.

1. Vidne halucinacije

Jedan od karakterističnih simptoma bolesti jesu vidne halucinacije. Oboleli mogu da vide ljude, životinje ili predmete koji zapravo nisu prisutni. Prizori često deluju veoma stvarno, a osoba može da ih opisuje do najsitnijih detalja. Na primer, može imati utisak da se u njenom domu nalaze deca ili životinje, iako je prostorija prazna.

2. Pokreti tokom sanjanja

Osobe sa ovom bolešću mogu imati poremećaj ponašanja tokom REM faze spavanja. Umesto da im mišići tokom sanjanja budu opušteni i gotovo nepokretni, mogu naglo da se pomeraju, viču, mašu rukama ili udaraju nogama. Takvo ponašanje može biti opasno i za njih i za osobe koje spavaju pored njih. Ovaj poremećaj ponekad se javlja godinama pre ostalih simptoma demencije.

3. Nagle promene budnosti i koncentracije

Kod obolelih se tokom dana mogu javljati velike promene u pažnji, budnosti i sposobnosti razmišljanja. U jednom trenutku osoba može sasvim normalno da razgovara i prati šta se događa oko nje, a već nekoliko sati kasnije da deluje zbunjeno, pospano ili odsutno. Ponekad dugo gleda u jednu tačku ili teško prati razgovor.

4. Poteškoće sa kretanjem

Demencija sa Levijevim telima može da izazove simptome slične onima kod Parkinsonove bolesti. Oboleli mogu sporije da se kreću, hodaju sitnim koracima ili imaju ukočene mišiće. Kod nekih se javlja i drhtanje ruku.

Shutterstock/Potashev Aleksandr

Važna razlika je u tome kada se simptomi pojavljuju. Kod Parkinsonove bolesti poteškoće sa kretanjem obično prethode demenciji, dok se kod demencije sa Levijevim telima problemi sa razmišljanjem i kretanjem mogu razviti približno u isto vreme.

5. Problemi sa snalaženjem u prostoru

Oboleli mogu imati poteškoće sa procenom udaljenosti, dubine i položaja predmeta, čak i kada nemaju problema sa vidom. Zbog toga mogu da se sapliću o nameštaj, udaraju u dovratnike ili teže da se snalaze u poznatom prostoru. Problemi mogu da se jave i pri jednostavnim radnjama, poput sipanja vode u čašu ili posezanja za nekim predmetom.

6. Izrazita osetljivost na određene lekove

Osobe sa demencijom sa Levijevim telima mogu biti posebno osetljive na antipsihotike, lekove koji se ponekad koriste za ublažavanje halucinacija i drugih psihičkih simptoma.

Određeni antipsihotici mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte, uključujući naglo pogoršanje pokretljivosti, izrazitu pospanost i ukočenost. U retkim slučajevima može se razviti i neuroleptički maligni sindrom, potencijalno životno ugrožavajuće stanje. Zbog toga je važno da lekar koji propisuje terapiju bude upoznat sa dijagnozom.

7. Depresija, anksioznost i apatija

Promene raspoloženja mogu se pojaviti i pre izraženijih problema sa pamćenjem i razmišljanjem. Oboleli mogu osećati anksioznost, razviti depresiju ili izgubiti interesovanje za aktivnosti u kojima su ranije uživali. Česta je i apatija, odnosno nedostatak motivacije i inicijative. Lečenje ovih simptoma može biti složeno, a odgovor na lekove razlikuje se od osobe do osobe.

8. Problemi sa krvnim pritiskom i regulacijom telesne temperature

Bolest može uticati i na autonomni nervni sistem, koji upravlja funkcijama poput krvnog pritiska, znojenja i varenja. Jedan od mogućih simptoma jeste nagli pad krvnog pritiska pri ustajanju, zbog čega osoba može osetiti vrtoglavicu ili čak izgubiti svest. Mogu se javiti i prekomerno znojenje, smanjeno znojenje i poteškoće sa podnošenjem toplote ili hladnoće.

9. Suptilne promene ponašanja

Članovi porodice ponekad primete da se osoba promenila i pre nego što se pojave izraženiji simptomi. Može postati povučenija, manje zainteresovana za svakodnevne aktivnosti ili početi da se ponaša drugačije nego ranije. Takve promene same po sebi nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze, ali mogu biti razlog za razgovor sa lekarom, naročito ako se javljaju zajedno sa drugim simptomima.

Važno je naglasiti da se svi navedeni simptomi ne moraju pojaviti kod svake obolele osobe. Takođe, pojedini simptomi mogu imati brojne druge uzroke, pa je za postavljanje dijagnoze neophodan lekarski pregled.