Dejtona: Trka šampiona na američki način

Principe na kojima je utemeljena Grand-Am serija pobrojali smo najavljujući prošlogodišnjih 24 sata Dejtone, odnosno ’Roleks 24 na Dejtoni’, kako se američki trkački samit na vrhu zvanično naziva. U konceptu se ništa nije promenilo, poslednjeg vikenda januara ponovo će se odvijati okršaji u dvema kategorijama: Dejtona-prototipova - jedinstvenih mašina koje se sreću samo u Roleks prvenstvu i GT automobila - sprava zasnovanih na sportskim produkcijskim vozilima i temeljno modifikovanih.

Prototipovi su privlačniji i publici i trofejnim pilotima iz drugih serija na koje Dejtona deluje kao magnet. Snažniji su (510 KS), brži (do 195 milja na sat), skuplji i daće apsolutnog pobednika, a to se u biografiji svakog trkača piše velikim slovima. Među tvorcima šasija i ove godine nalazimo Rajli, Lolu, Dalaru i Kojot, a u njima će biti motori Poršea, BMW-a, Forda i Ševroleta. U GT kategoriji četi Poršea GT3 suprotstaviće se Mazde RX-8, Kamaro, Korveta, Pontijak GXP i GTO, Ferari 430 i BMW M6. Tu je očigledno šarenije, ali naša tema su prototipovi, njihove tehničke konfiguracije i superzvezdane posade. Ako timovi koji ih prijavljuju često ne znače ništa publici s ove strane Atlantika, njihove vozači krasi globalna slava.

Branioci trona

Tim Brumos-Porše prošlogodišnji je osvajač dvadesetčetvoročasovne trke. Završni krugovi iz 2009. pamte se i dugo će se pamtiti. Dejvid Donahju je zubima i noktima uspeo da se odbrani od ataka Huana Pabla Montoje i kroz cilj je prošao sa samo 167 hiljaditinki prednosti u odnosu na Ganasijevog pilota. Bila je to najmanje ikad zabeleženo rastojanje između prvo i drugoplasiranog na Dejtona spidveju. Kolumbijac je po izlasku iz kokpita bio prilično smrknut - ko uostalom voli da gubi? - a to što mu je Brumos-Porše odmicao na pravcima moglo se objasniti većim nagibom krilima na Rajli-Leksusu.

Ne samo time! Merenje je pokazalo da je pobednički auto oko 5,5 kilograma lakši od propisanog minimuma, pa je organizator odlučio da sa 5.000 dolara kazni Brumos tim i oduzme ekipi i pilotima po 5 poena u šampionatu, ali da rezultat trke ostaje važeći! Tehničko objašnjenje bilo je sledeće: manjak se javio zato što je auto #58 u poslednjim krugovima gubio rashladnu tečnost i skoro sve ulje. Niko nije optužio ekipu da je svesno varala, niti je računao koliko su nedostajući kilogrami pomogli održanju minimalne prednosti, ali sankcija je izgledala preblaga. Tu i tamo ocenjivana je kao tipična za Naskar (vlasnik Grand-Am serije), kao gledanje kroz prste i nečinjenje u korist popularnog trijumfa na koji je Porše čekao od 2003, a Brumos od 1978. Dodatno, Dejvid Donahju je osvojio Dejtonu tačno 40 godina posle svog oca Marka, a takva prilika za publicitet se ne propušta.

Sve je to već daleka prošlost. U odbranu trijumfa - a u toj misiji je jedan od favorita - Brumos-Porše kreće sa jednim Porše-Rajli prototipom kojeg svi kolokvijalno (i nepravilno) zovu po imenu tima. Posada je petočlana: u automobilu #59 nastupiće Amerikanci Dejvid Donahju, Daren Lo (oni su polovina lanjske trijumfalne postave), Harli Hejvud, Bač Lajcinger i Brazilac Rafael Matos. Lajcinger je tri puta slavio na Dejtona-maratonu, a Matos, Indikar ruki godine 2009, bio je pre dve sezone za volanom pobedničke Mazde RX8 u GT kategoriji. Ideju-vodilju kvinteta otkrio je Donahju: „Uživali smo ove godine u tome što smo Roleks 24 šampioni i mrzimo što se to završava. Cela ekipa zna šta moramo da uradimo i nameravamo da stvar ponovimo.“

U centru pažnje biće Harli Hejvud, jedan od najuspešnijih vozača trka izdržljivosti uopšte. On ima tri krune sa Le Mana, dve sa 12 sati Sebringa i pet sa 24 sata Dejtone, (prvu stekao 1973, poslednju 1991). U maju puni 62 godine i vreme je za jedan ’zvučni’ oproštaj - predstojeća trka biće mu poslednja vožnja, finalni pokušaj da stigne do šestog Roleks časovnika namenjenog slavljenicima. „Toliko je huke oko moje poslednje trke, mnoge emocije su mi na umu, ali u trkanju ima mnogo uspona i padova. Najmanja stvar može da sruši i najbolje napore. Mogu da se povučem i da kažem da je moja karijera vredna i na to sam ponosan. Kakav god bio ishod trke, osvajao sam je već ranije i mogu da odem uzdignute glave. Ali, bilo bi izvanredno završiti četrdesetogodišnju karijeru osvajanjem te šeste pobede na Dejtoni i to je nešto što ću se jako, jako truditi da učinim.“

Prvi pretendenti

Za visoke Ganasi standarde Grand-Am sezona 2009. bila je podbačaj. Niti je odbranjena titula - tandem Pruet-Rohas prvi je pratilac u generalnom - niti je osvojena njegova najprestižnija runda - Montojinu uzaludnu jurnjavu do cilja već smo opisali. Target tim zato je briljirao u Indikaru: Frankiti i Dikson stigli su do naslova prvaka, odnosno statusa vicešampiona. Dolazak na Dejtonu uvek prati imperativ pobede, Čip Ganasi nabraja potrebne preduslove: „Srećni smo što smo doživeli mnogo uspeha u Grand-Am seriji tokom poslednjih šest godina. Taj uspeh proizlazi iz niza faktora, kao što su sjajni piloti za volanom, sjajni automobili na stazi, sjajni ljudi u fabrici i sjajni partneri. Zadovoljan sam što ponovo imamo sve to.“

Do tri uzastopna slavlja na Floridi (2006-2008) i Grand-Am titule, Ganasi-Sabates ekipa stigla je sa Leksusovim agegatima, stoga je najveća tehnička novina u ovom taboru prelazak na petolitarske V8 BMW motore čiji blok potiče iz modela M5, a izrađuje ih kalifornijski tjuner Dinan. Kombinacija ove pogonske jedinice i Rajli šasije nije prvi put na Dejtoni i u Grand-Am seriji: 2008 koristio ju je jedan tim, prošle godine tri, ali je tek u 2010. postala oružje organizacije koja u punoj meri može da iskoristi njen potencijal. Jer, ono što ambiciozni Ganasi prijavljuje za Dejtonu jeste elitni pul vozača, prava reprezentacija, sa pilotima iz svih serija u kojima se kuća iz Indijanapolisa takmiči (Grand-Am, Indikar i Naskar), dopunjena parom ozbiljnih gostiju.

Takav odabir personala za jedinu dvadesetčetvoročasovnu trku u Sjedinjenim Državama ovoj daje oreol ’najboljeg od najboljeg’ što Amerika na točkovima ima. U juriš na pobedu i slavu ponovo kreću dva Ganasijeva automobila: u BMW-Rajliju #01 biće Skot Pruet, Memo Rohas, Džastin Vilson i Maks Papis. Prvoj dvojici je Grand-Am domicilno takmičenje, Vilson je pojačanje iz Indikara, gde je rival Čipovim pilotima. Englez je dosad dva puta startovao na Dejtoni, šanse za pobedu su mu ozbiljnije no ikad, čega je i sâm svestan: „Ganasi rejsing je moćan tim koji zna kako se ova trka osvaja, čast je voziti sa Skotom, Memom i Maksom.“

„Pobesneli Maks“ Papis bio je Grand-Am prvak 2004, na Floridi ima jednu pobedu u diviziji (2000) i jednu u apsolutnoj kategoriji (2002). Masimilijano spada u najuniverzalnije vozače uopšte: u njegovom rezimeu su Formula 1, Kart, Indikar, sportski automobili, 22 trke od 24 časa - devet startova na Le Manu i trinaest na Dejtoni. Vlasnik je najsjajnijih pehara sa 12 sati Sebringa i 1000 milja Roud Atlante, a matična serija mu je Naskar, gde vozi Tojotu Kamri.

U posadi auta #02 još su zvučnija Imena: Frankiti, Dikson, Montoja i Džejmi Mekmarej. Škotlanđanin, Novozelanđanin i Kolumbijac već su osvajali i 24 sata Dejtone i Indi 500; Skot i Dario dvostruki su prvaci Indikara, Huan Pablo je šampion Kart serije. U 2009. Kolumbijac je prikazao svoje novo lice i sposobnost da vozi disciplinovano, mirnije i za pozicije, kako bi obezbedio mesto među dvanaestoricom koja kroz Naskar plej-of, takozvanu Poteru za Kupom, odlučuju o prvaku. Prvi put u karijeri učestvovao je u ’Poteri’ i sezonu okončao na osmom mestu. Ispoljenoj stalnosti očigledno treba dodati i pobede i možda će Montoja jednog dana stići i do prvog Naskar kupa. Mekmarej, najmanje poznat u kvartetu, takođe dolazi iz ’nacionalne klase’, poput Montoje, član je Ernhart-Ganasi tima.

Šansu čekaju...

Aleks Gerni i Džon Fogarti dva puta su pokazali kako se Grand-Am šampionat osvaja i bez trijumfa na njegovoj najprestižnijoj trci, prvo 2007, pa opet 2009. Aktuelni prvaci serije ove sezone su u Rajli šasiju ugradili Ševroletov V8. Boje automobila nisu menjane, on je i dalje „crveni zmaj“ sa startnim brojem #99. Dvojac ekipe Gejnsko/Bob Stolings za Dejtonu se redovno pojačava superzvezdama: partneri su treću godinu uzastopce Džimi Vaser i Džimi Džonson. Ovaj četvorka tvori jedinu sveameričku posadu u kategoriji prototipova - štaviše, i svi mehaničari su Amerikanci - a sa pilotima takvog kalibra cilj ne može biti ništa manje od najvišeg stepenika podijuma.

Vaser je 1996. trijumfovao u Kart seriji i ondašnjim i kasnijim pametnim vožnjama u vrhunskoj američkoj formuli stekao je nadimak „Gospodin stalnost“. Džonson je Naskar fenomen novog vremena: lane izvojevana titula mu je četvrta u nizu i rekorder je po broju uzastopnih naslova. Neretko se nailazi na verovanje da će on dostići, čak i porušiti Petijev i Ernhartov rekord u broju Naskar titula (7). Kralj najvažnijeg američkog auto-takmičenja mirne duše bi mogao da ignoriše sve ostalo i gospodari Naskar univerzumom, ali Džimi prihvatanjem svežih izazova dokazuje klasu: „Mnogo mi znači da izađem iz svoje zone sigurnosti i radim nešto drugačije. Ovo je potpuno drugačija disciplina.“

Fordovi motori osvojili su najviše poena u Grand-Am sezoni ’09, a Majkl Šenk rejsing jedan je od klijenata ’plavog ovala’. Tim iz Ohaja, dosad bez pobeda na ’Roleksu 24’, peti put zaredom napada Dejtonu sa dva prototipa. U Ford-Rajliju #6 biće Ej-Džej Almendinger, Brajan Frisel, Mark Paterson i Majkl Valijante, u mašini #60 su Osvaldo Negri, Džon Pju, Mark Vilkins i Bert Frisel. Vlasnik, Majkl Šenk o strateškom pristupu: „Znamo da će naši automobili biti brzi, pravi ljudi ih voze, moramo da podesimo tempo tako da se klonimo nevolja 23 sata kako bismo u poslednjem satu bili u poziciji da osvojimo ovu trku.“

Na trodnevnim januarskim treninzima najbrži krug na 5,73 kilometra dugačkoj pisti izvezao je Maks Anđeleli u #10 Ford-Dalari tima San Trast. S njim će kokpit deliti Pedro Lami i otac i sin Vejn i Riki Tejlor. Italijan prognozira: „Auto je dobar, dovoljno razvijen i zaista brz. Bili smo jedina Dalara na testu i dobro je što smo bili najbrži. Siguran sam da će trka biti sjajna, setite se prošle godine - četiri vodeća automobila završila su u istom krugu, na nekoliko desetinki jedan od drugog. Siguran sam da će ove godine biti isto. ’Roleks 24’ je kao ceo šampionat u jednoj trci i istovremeno se boduje za prvenstvo. To je trka o kojoj smete da razmišljate neka dva dana pre starta, u suprotnom, sve je toliko intenzivno da ste potpuno istrošeni. Tako joj ja pristupam i tako mi odgovara.“

Pedro Lami je fabrički vozač Pežoa i nastupa u trkama Le Man serije. Portugalac prelazi okean da se opet okuša u nečem različitom: „Ovde sam drugi put, sad imam više iskustva sa pistom i preticanjem i nadam se da će to pomoći. Dejtona je definitivno staza drugačije vrste za trkače iz Evrope. Nagib (u krivinama) je neverovatan i prilično je zabavan. To je vrlo brz deo staze i u početku je osećaj bio čudan, ali sam se prošle godine prilično brzo navikao. Mnogo je prilika za preticanje, ali nećete uvek proći bez gubitka vremena. Za većinu evropskih pilota Dejtona je veoma važan događaj, jedna je od najvećih dvadesetčetvoročasovnih trka, zajedno sa Le Manom i možda Nirburgringom. Prošle nedelje smo radili simulaciju trke od 24 sata sa Pežoom na Motorland Aragonu i još uvek sam malo ukočen, ali biću dobro na vreme za trening.“

Verujemo da se u nekom od gornjih pasusa nalazi pobednik ovogodišnjeg maratona na Dejtoni, mada spisak učesnika u kategoriji prototipova nije iscrpen. Svakako treba pratiti rezultate dva BMW-Rajlija tima Level 5 Motorsport: u automobilu #55 naći će se vrlo kompetentna postava koju čine Sebastijan Burde, Kristof Bušu, Emanuel Kolar, Saša Masen i Skot Taker. Auto #95 voziće Rajan Hanter-Rej, Lukas Lur i Ričard Vestbruk. Zbir iskustava koja se protežu od Le Mana i Dejtone preko Formule 1, Indikara i ALMS-a do Porše superkupa, FIA GT šampionata i Ferari čelendža obema posadama daje silnu specifičnu težinu.