Trasom budućeg autoputa Bar-Boljari

Ekipa “Novosti”, posle nekoliko stotina kilometara raznim putevima a najmanje asfaltnim, stigla je dovde trasom budućeg autoputa Bar - Boljari, čija izgradnja je zvanično, s crnogorske strane, počela polovinom oktobra.

KROZ KRŠ I KAM

Kada su onomad tri premijera - Crne Gore, Srbije i Hrvatske - svečano otvorili radove rečeno je da će se prva deonica budućeg autoputa, od Smokovca kod Podgorice do Mateševa kod Kolašina, graditi do 2016. godine, a cela trasa još deceniju duže.

Tamo gde je udaren prvi kramp, u selu Gornje Mrke iznad Bioča, za ovih mesec i nešto nije urađeno Bog zna šta. Na mestu gde je bila bina za zvaničnike asfaltiran je veliki plato, i jedva vidljivim oznakama u levo i desno trasirano kuda će put ići.

- Do proleća se neće “pravo” graditi, ovo su samo pripremni radovi - jedva čupamo “informaciju” od jednog od trojice “prisutnih” na ovom gradilištu za koga kažu da je inženjer.

Ka Podgorici, a i ka Mateševu, od Mrka će se u startu graditi po manji most, pa odmah po tunel. I tako ka severu, non-stop: most, tunel, vijadukt, po dve trake u oba smera. Ili, ukupno, na 179 kilometara autoputa BB - 48 tunela i 107 mostova i vijadukta! Nije ni čudo što će na većini deonica kilometar moderne džade koštati celih 15 miliona evra!

A duž buduće trase meštani s nestrpljenjem čekaju autoput.

- Bili su tu neki dan iz Vlade. Geodeta, finans i neki činovnik. Udariće put preko mog imanja - priča Radisav Vešković iz zaseoka Kisjelica u mestu Pelev brijeg. - Evo tu, više moje kuće biće tunel ka Lutovu...

Radisavu i njegovim rođacima, kao i porodicama Perović i Tošković, ovde u Bratonožićima, zemlja će biti eksproprisana. Ne žale mnogo krš i kam i sitno rastinje, a i dobiće po koju hiljadu evra.

Takve sreće nisu bili meštani Veruše, omiljenog izletišta Podgoričana. Autoput ih je “promašio” za koji kilometar, ali će im petlja biti na 800 metara, pa će opet biti bliži i moru i Titogradu, kako većina ovde još zove glavni crnogorski grad.

U kafani kod Zorana, Verušani uveliko raspravljaju o poslu veka za Crnu Goru. Veruju da će i za njih biti posla, ne samo dok se put gradi, nego i kasnije, pa mnogi obnavljaju kuće, drugi udaraju temelje za restorane. Poneko, kao Nikola Kruščić, ima sreće da mu koridor autoputa, ipak, zahvati imanje.

- Izgleda da će mi uzeti 18.000 kvadrata gore na Ćurilovcu - priča Nikola. - Neka će, mada ima tamo i fine šume. E, ne znam još koliko će mi platiti: neko veli tri, neko 11 evra po kvadratu.

Kroz krš i kam, ljute gudure do kojih na mnogo mesta ljudska noga nije ni kročila, put će posle Lutova, Lijeve Rijeke i Tuzi Ljevorečkih izbiti na Taru, na Uvač.

Sve u svemu, od Podgorice 42 kilometra do Mateševa. Ali, i laiku je jasno, biće to više metro nego put.

GORE U VISINE

Evo nas u ključnom mestu. Mateševo je buduća glavna raskrsnica, ka Kolašinu, Beranama i Podgorici.

Kakav je to nekada mesni centar bio! Puna
škola đaka, hotel “Trešnjevik” radio je punom parom, imali su poštu i dom zdravlja, a tada jedinim putem od severa ka Podgorici dnevno je prolazilo 40 autobusa...

Mateševo je danas tipična slika sukoba prohujalih i modernih vremena. Najpre je pušten u saobraćaj drugi, lepši put ka Podgorici, kroz Platije, pa su prestale da rade pilane i kafane... Ničega iz sedamdesetih nema. Hotel u ruševinama, legendarna kafana “Kod Dragice i Sloba” ne radi, a u biračkom spisku za celu mesnu zajednicu - tek 130 duša.

- Vreme je ovde, evo ima više od decenije, prosto stalo - kaže Dragica Vujisić, svedok svetlih i kriznih godina Mateševa. - Bilo je posla, penziju sam od kafane stekla. Ali, valjda će nas taj autoput opet uzdignuti.

I zbilja, dešava se nešto. Pojavili su se odnekud “investitori”, voljni da kvadrat zemlje plate i 30 evra, naročito tamo gde se pretpostavlja da će proći autoput. Posebno se merka mesto za benzinsku pumpu, neki su namerili da grade motel a stariji u šali kažu da bi mogle da se vrate i noćne dame kakvih je “u ona vremena” bilo.

Boljitku se nadaju i gore, na Trešnjeviku, kroz koji će ka Beranama i Bijelom Polju proći tunel, a put izbiti u ravno Polimlje.
Odatle - opet u vrhove, ka Pešteru.

Ka Boljarima idemo sa srbijanske strane. Makadam svuda, od prelepog manastira Kumanica, preko Bara, Višnjeva, Goševa, Crvskog i Duge, sve do Boljara. Džomba do džombe i na samoj surovoj visoravni, pa i tamo gde su već postavljeni putokazi “Autoput, granično područje”.

- Autoput će baš ovuda, delom i preko mog imanja. Rekžo Mrkonjić, biće to sto posto - kaže Asan Rustemović iz sela Rasna, na pola puta od Sjenice do Boljara.

I konačno, na krovu Srbije i Crne Gore - Boljari. Na ulazu u selo odnekud, iza stogova sena, iskočiše dva kršna policajca. “Kontrola”, kažu ljubazno plave “šapke”. Ovo je sad pogranično područje, jedva se dosetismo otkud graničari nasred Peštera.

Boljari su gotovo u santimetar na pola puta između Sjenice i Bijelog Polja. I amo i tamo po 35 kilometara, samo što su od pre tri godine Dupljaci, Čampari i druga bjelopoljska sela u drugoj državi! Ali, recimo, Cvele Kuč sa “srbijanske” i Selmo Ličina sa “crnogorske” strane, nevidljive granice druže se kao nekad, a i poslovi se odvijaju kao da je Jugoslavija ucelo.

U Boljarima, rekosmo, meštana tačno 15. Mladih nema. Dvojica neoženjenih imaju po pedesetak godina, treći celih šezdeset. Da je selo živo, pokazuju ponajviše stada ovaca i poneka krava. Od stočarstva ovi gorštaci isključivo i žive.

- Ovde će se valjda spojiti crnogorska i srpska deonica puta - kaže 84-godišnji Dušan Kuč. - E, a još pre ravno pola veka merili su da prave autoput, a pričalo se da će da prave i prugu. Dvadeset i šest inženjera je došlo da im pokažem staze i bogaze, crtali, trasirali. Valjaće im to i sad jer, čujem, ostaje taj koridor, koji će ići taman ovuda preko našeg imanja. Nema kud drugo.

Raduju se, naravno, u Boljarima budućem putu. Priča se da će baš ovde biti naplatna rampa i priključni putevi, da će se izgraditi moteli i pumpe, pa makar neće morati do najbliže prodavnice u Karajukića bunarima da idu pet kilometara. I maštaju, uzgred, o biznisu: zar neće moći da žive od dobrog sira, kiselog mleka i čuvenih paprika punjenih pavlakom?

Odatle dalje, slične priče i slična “konfiguracija terena” kojim će jezditi brzi automobili. Par stotina metara od Boljara već je Crna Gora. Sela na toj padini Peštera - Sušica, Sipanje, Godijevo - lepa, ali u nedođiji, žive u znaku iščekivanja kada će livadama i brdima proći asfaltna zmija i dole kod Šćepanice spojiti more i Pešter, Bar i Beograd.

Od maslinjaka do šljivika, obećavaju crnogorski zvaničnici, voziće se jedva dva sata. Brzo će i ta 2027. za kada su obećali završetak radova! A valjda će i Srbija da krene ka Pešteru...

POSAO VEKA

Autoput Bar - Boljari biće dugačak 169,2 kilometra, a deonica od Smokovca do Mateševa koja će se prva graditi 42.
“Posao veka” vredan je po trenutnim procenama 2,8 milijardi evra. Koncesija i izgradnja puta povereni su hrvatskom konzorcijumu “Konstruktor”. Putarina će biti naplaćivana 6 centi po kilometru.