Najbolji filmovi ovog milenijuma

Korlis se nada da će najbolji filmovi trećeg milenijuma ove ere biti tek snimljeni, nudeći do tada listu deset najboljih ostvarenja do sada snimljenih u dvehiljaditim.

Na desetom mestu našao se ovogodišnji Oskarovac, film “Glumac” (The Artist). Reč je o nemom, crno-belom francuskom filmu koji je pobrao simpatije kritike i publike sa obe strane Atlantika. Međutim, Korlis film ocenjuje kao "najamerikanskije" filmsko ostvarenje u poslednje vreme, dirljiv omaž briljantnoj eri Holivuda, poredeći ga sa još jednim klasikom, neprevaziđenim filmom “Pevajmo na kiši” (Singin’ in the Rain).

Deveto mesto pripalo je još jednom omažu, ovoga puta puta u slavu boemskog Pariza i savremene popularne kulture. Reč je o filmu “Mulen Ruž” Baza Lurmana. Kako Korlis smatra, ovaj film ne samo da je vratio ljubavne priče na vrh Holivuda, već je isto učinio i sa pomalo zaboravljenim žanrom mjuzikla. Nakon njega sa velikim uspehom snimljeni su “Čikago”, “Mamma Mia!”, “Lak za kosu” (Hairspray) i serija “Glee”, ali je “Mulen Ruž” i dalje iznad njih.

Međutim, sjaj prethodnog zasenio je bolivudski film “Devdas”, najskuplji indijski film svih vremena. Posvećenost svakom trenutku i aspektu filma neverovatna je i čini da gledalac lako poveruje čak i u najtrivijalnije zaplete. Korlis naročito ceni emotivnost filma, ali i vizuelnu raskošnost, prelepe glumce i šarenoliku scenografiju o kakvoj Holivud već duže vreme samo sanja.

Sedmo mesto zauzeo je našoj publici manje poznat, nezavisni film “Synecdoche, New York”. Korlis film vidio kao neverovatno ljudski, nepredvidivo krivudav i izvanredno smeo. Međitim, kao i ostalim nezavisnim filmovima i ovom delu nedostaje ambicije, smatra kritičar, pa je ostalo u okvirima festivala i malog broja publike.

Poziciju broj šest zauzeo je Oskarom nagrađeni “Katanac za bol” (The Hurt Locker) rediteljke Ketrin Bigelou, ratna drama koja je filmski set iz dugo obrađivanog Drugog svetskog rata preselila u aktuelniji Irak. Za razliku od ostalih filmova slične tematike Korlis ovaj vidi kao veoma nepristrasan i iznenađujuće svež. Zahvaljujući brojnim Oskarima, film je doživeo i mali uspeh u bioskopima, smatra on, što je dobro jer se heroja i filmova o herojima uvek treba sećati.

“Bela traka” (Das weiße Band) je još jedan crno-beli film na listi, ovoga puta nemački, austrijskog reditelja Mihaela Hanekea, koji se našao na petom mestu. Poredeći njegov epski potencijal sa ekranizacijama Tolkinovih i knjiga Dž.K. Rouling, Korlis tvrdi da je tragičnost ono što ovaj film izdvaja od drugih. “Većina ljudi uopšte ne razmišlja o moći društva da smrvi najbolje instinkte u ljudima. Ovaj film govori: ‘Ne skrećite pogled, gledajte ovamo.’”

Četvrto mesto predstavlja svojevrsni izuzetak, s obzirom na to da je film koji se našao na ovoj poziciji snimljen 2000. godine pa tehnički ne pripada ovom milenijumu. Ali “Pritajeni tigar, skriveni zmaj” (Crouching Tiger, Hidden Dragon) Anga Lija jednostavno to zaslužuje, smatra Korlis. Iako se Li prvo predstavio ozbiljnim dramama, ovaj film prikazuje i dete u njemu, zaljubljeno u borilačke veštine. “Pritajeni tigar...” je film gravitacije i napona, visokih umetnosti i još višeg duha. “Kontemplativan je i razvaljuje”, objašnjava Korlis.

Iako je u trci za Oskara izgubio od “Katanca za bol”, film “Avatar” Džejmsa Kamerona u ovom slučaju pobeđuje, zauzimajući treće mesto. Film sa najvećom zaradom svih vremena ostaće upamćen i kao ostvarenje koje je na pravi način promovisalo snimanje filmova u 3D tehnologiji. “Konzervativci su možda osudili film u kojem se ističe sentimentalnost ‘drvo-ljubitelja’ naspram neprijateljske američke vojske, a liberali su se pitali zašto baš beli Amerikanac Džejk treba da spasi superiornije stanovnike Pandore”, primećuje Korlis dodajući da to ne utiče na veličinu filma koji nadmašuje sve Kameronove prethodne blokbastere.

Drugo mesto pripalo je jednoj od najpopularnijih trilogija, “Gospodaru prstenova” Pitera Džeksona. Filmovi zasnovani na Tolkinovim knjigama zahtevali su viziju reditelja ali i poverenje studija (New Line Cinema) koji je bio spreman da izdvoji sto miliona dolara po filmu već na početku pregovora. Povezujući ih sa filmskim serijalom “Hari Poter”, Korlis primećuje da su ovi filmovi neverovatno dugi, ali i da sve vreme drže pažnju gledalaca svih uzrasta. Uspostavljajući se kao standardi popularne kulture, Korlis oba serijala visoko ocenjuje, dajući ipak prednost “Gospodarima prstenova” zbog mnogo većih napora i kohezivnosti reditelja Džeksona.

Jedino animirano ostvarenje na listi našlo se baš na prvoj poziciji. Reč je o filmu “Voli” (Wall-E) iza kojeg stoji izvanredni studio “Piksar”. Od prvog do trećeg dela “Priče o igračkama” (Toy Story) kompanija Džona Lasetera producirala je jedanest filmova od kojih su neka ostvarenja pravi biseri kinematografije, smatra Korlis. Nakon uspeha sa filmom “U potrazi za Nemom” (Finding Nemo) reditelj Endru Stenton imao je slobodu da se igra sa svojom maštom koliko želi, što je uz pomoć odličnih saradnika, rezultiralo najboljim filmom u poslednji deset godina. “Filmovi poslednje dekade biće upamćeni po tehnološkoj revoluciji. ‘Voli’ ima sve to, ali ima i ljubavnu ‘igračka-upoznaje-devojčicu’ priču čisto kao bilo koji film iz prvog veka svetske kinematografije”, zaključuje Korlis.

KAKO BI IZGLEDALA VAŠA LISTA DESET NAJBOLJIH FILMOVA OVOG MILENIJUMA?