Preminuo muzičar Laza Ristovski

Klavijaturista Saša Lokner, dugogodišnji prijatelj i saradnik Ristovskog, izjavio je Tanjugu da je smrt Ristovskog veliki gubitak za našu muizičku scenu, jer da ga nije bolest sprečila mnogo bi još dao u kompozitorskom, aranžerskom i izvođačkom smislu.

"Završavao je album pesama na kome je njegove kompozicije trebalo da izvode svi veliki pevači. Uvek je bio veseo, pun optimizma i nije hteo da pokaže nikavu slabost", rekao je Lokner.

"Kao najlepše trenutke u životi i kao nešto najlepše što sam uradio je naše dvomesečno snimanje albuma 'Naos' u Žiči 1994. godine, kada smo u kući njegove majke koja je tačno naspram manastira, i u potpunoj izolaciji proveli dva meseca na pripremanju tog albuma", istakao je Lokner.

Rok kritičar i publicista Ivan Ivačković rekao je Tanjugu: "Neopisivo mi je žao, nisam Lazara dobro poznavao, ali čovek nije morao lično dobro da ga poznaje da bi shvatio da je on osoba dobrog karaktera, što je danas veoma retko".

Ristovski je bio od onih istinski velikih muzičara još u "Velikoj Jugoslaviji" kada je konkurencija bila veća nego danas i malo je muzičara koji su ostavili tako veliki i tako snažan trag u našoj muzici kao što je ostavio on, istakao je Ivačković i dodao da je smrt Ristovskog nenadoknadiv gubitak za našu muziku.

Prema njegovim rečima, svako ko bi želeo da se bavi onim što je Lazar radio, napraviće najbolji izbor ako pođe od njegovih standarda, koje će morati s mnogo truda da dosegne.

Ljuba Ninković, član grupa "S vremena na vreme" i "Bistrik", povodom smrti Ristovskog izjavio je Tanjugu da ga je upoznao pre 35 godina kada je bio još dete.

"Bio je izuzetan talenat i svi smo znali da će napraviti izuzetnu karijeru. Vrlo brzo ušao je u poznate vode grupe 'Smak' i 'Bijelo dugme', njegov tempo rada bio je žestok - radio je 24 časa (dnevno) i stalno imao porebu da uradi više i uvek mu je dan bio kratak. Želeo je da uradi mnogo više stvari nego što mu je snaga dozvoljavala, ali svi ga pamtimo po optimizmu kojim je zračio", rekao je Ninković.

Bubnjar grupe "Smak" Slobodan Stojanović Kepa u izjavi Tanjugu izrazio je duboko žaljenje povodom smrti klavijaturiste Ristovskog. "Iznenadilo nas je to što se Lazar odjednom tako naglo razboleo i njegova smrt za mene je veoma žalosna, jer je otišao jedan mlad čovek, veliki muzičar i naš drug", rekao je Kepa.

On je Ristovskog sredinom sedamdesetih godina prošlog veka upoznao s Radomirom Mihajlovićem Točkom, vođom grupe "Smak".

"Ristovski koji se u to vreme pojavio bio je dosta talentovan, a roditelji su mu kupili kvalitetne 'hammond' orgulje. Pratio sam kako on napreduje. Grupi 'Smak' bio je potreban klavijaturista i mi smo ga nakon jedne svirke pozvali na probu. Laza je prošao taj prvi ispit, jer je u međuvremenu od Dubrovnika, gde sam ga slušao, dosta napredavao", ispričao je Stojanović.

On je istakao da o kvalitetima Ristovskog kao muzičara ne treba trošiti reči, jer se zna da je on kasnije izgradio i stvorio zapažen muzički izraz. Kepa je ocenio da je rok muzika u Srbiji i staroj Jugoslaviji izgubila jednog velikog klavijaturistu.

Rođen 23. januara 1956. godine u Novom Pazaru, Ristovski je muzikom počeo da se bavi još u petoj godini, a tri godine kasnije počeo je da pohađa muzičku školu. Održao je 1975. godine prvi koncert s kragujevačkom grupom "Smak" na Filološkom fakultetu u Beogradu.

U oktobru 1976, na nagovor Gorana Bregovića, prešao je u "Bijelo dugme". Sredinom 1978. je napustio tu grupu, a u proleće 1979. godine se vratio u "Smak".

Posle raspada "Smaka" u jesen 1981, Ristovski počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo je postao najtraženiji klavijaturista u zemlji, a spisak ljudi sa kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki.

Komponovao je muziku za filmove, od kojih su najpoznatiji: “Lazar” (1984), “Sveto mesto” (1990), “Velika frka” (1990), “Mrav pešadinac” (1993), “Paket aranžman” (1995), “Lepa sela lepo gore” i “Nečista krv” (1996).

Pored muzike za filmove, Laza Ristovski je objavio više samostalnih albuma, među kojima “Merdž”, "Naos" - koji je uradio u saradnji sa Sašom Loknerom - i “Gondola”.