Anđela Jovanović: "Sve moje uloge se razlikuju od Cece iz Vojne akademije"

Dve predstave, "Vikinška potera" i "Slabi", od kojih je jedna dečja, jesu ono čime se bavite poslednjh dana. Kakve su to uloge i da li je teže glumiti za decu ili za odrasle?

"U 'Vikinškoj poteri' igram zlu čarobnicu Nemezi, koja na prevaru otima hrabrost i snagu svim vikinzima. To je dečja predstava i jako mi je zanimljiva jer nisam imala prilike da igram zloću do sada. U komadu 'Slabi' Stevana Bodrože svi igramo po četiri različite uloge i to različitih dobi, što je veoma interesantno. Teško je igrati i pred decom i pred odraslima, ali na svoj način. No, moram da priznam da je najslađe, i da nema lepšeg osećaja, nego kad zasmejete neko dete. To je neprocenjivo."

Predstava "Hotel 88", u režiji Staše Koprivice, specifična je po tome što se izvodi van pozorišne scene. Nedavno ste u njoj dobili ulogu Sandre, koju je prethodno igrala Jelisaveta Orašanin. Ekipa sa predstavom putuje u Ameriku. Kakvo je iskustvo igrati u hotelskoj sobi i kakva su vam očekivanja od prekookeanskog gostovanja?

"Hotel 88 je skoro pa postala kultna predstava, iako postoji manje od jedne sezone. Bila sam presrećna kad su me zvali da igram. Gledala sam je dva puta pre toga i baš mi se dopala. Tu imam zaista divnu ekipu oko sebe. Tamara Krcunović, Andrija Kuzmanović i Vladimir Aleksić su svi divni ljudi! Kao i Jelisaveta Orašanin, koja mi je predala štafetu u toj predstavi. Putujemo uskoro, početkom meseca, u Ameriku da predstavljamo srpsku kulturu. Biće to divno iskustvo. Već se radujem. Inače, lično obožavam ambijentalni teatar i svima bih preporučila 'Hotel 88'. Pogledajte, zaista vredi!"

Ono što vas je učinilo prepoznatljivom kod šire publike je uloga Svetlane u seriji "Vojna akademija". Da li vas ljudi često identifikuju sa Cecom i koliko se ta uloga razlikuje od likova koje glumite u pozorištu?

"Sve moje uloge se dosta razlikuju od role u Vojnoj akademiji. Ipak, to mi je bio veliki izazov, možda i najveći. Da odigram lik veoma specifičnog karaktera i to na televiziji. To može da bude mač sa dve oštrice. Takve uloge treba igrati sa merom i ukusom, ali i sa dozom hrabrosti, što sam se i trudila da pokažem. Inače, niko me ne prepoznaje na ulici, zato što potpuno drugačije izgledam u seriji sa onim naočarima. I drago mi je zbog toga. Mada, desilo da su mi u nekoliko navrata prepoznali glas. To mi je bilo jako simpatično."

Da li više volite i da li vam više odgovaraju pozorišne, filmske ili televizijske uloge?

"Večito pitanje na koje ne mogu da odgovorim. I to sa više aspekata. Sva tri medija su jako zanimljiva. Volela bih da ostanem u svima, ne mogu da se odlučim samo za jedan. Nemam strah ni od jedne uloge, za razliku od nekih drugih stvari. Nekad mi je malo nezgodno kad se upoznajem sa ljudima, to mi je nezahvalnija uloga. Očekuju, uglavnom, da budem slična kao neki lik koji sam tumačila, a u stvari sam privatno drugačija. Mimo poslovnih i polu-poslovnih stvari - mislim da je ipak naša najvažnija rola da vodimo zdrav život. Lično volim da sam u formi, volim da treniram, a to voli i naše telo. Zato i učestvujem u raznim projektima, a trenutno i u konkurusu 'Budi heroj svakog dana', gde mlade usmeravamo na zdrav život."

Vaši roditelji, poznati glumci Dragan Jovanović i Branka Pujić, su, pretpostavljamo, imali veliki uticaj na vaš životni izbor? Koliko su vam do sada pomagli i da li se konsultujete o ulogama?

"Jako retko. U našoj kući je prećutno pravilo da ne pričamo o poslu, nego da provodimo vreme što kvalitetnije zajedno i sa nekim našim pričama."

Kakvu ulogu biste najviše voleli da odigrate, a kakvu nikada ne biste?

"Još jedno pitanje na koje ne mogu da odgovorim. Zaista ih ima toliko mnogo. Mislim da je izazov za svakog glumca da igra što različitije uloge. Tako da je i moja želja da odigram što više različitih likova."