Aleksandar Mekol Smit: Dobrota je štit sveta

Piše: Miljana Kralj

Izvor: Novosti.rs

U razgovoru za "Novosti" ovo kaže Aleksandar Mekol Smit, škotski bestseler pisac i profesor medicinskog prava, autor više od sto knjiga, štampanih u više od 20 miliona primeraka na raznim jezicima. Među njima su romani, priče, knjige za decu, ali i stručna literatura vezana za pravnu i medicinsku etiku. Družeći se sa čitaocima, kao jedna od najvećih zvezda ovogodišnjeg Sajma knjiga, predstavio je nove nastavke serijala koji su mu doneli svetski slavu - "Prve damske detektivske agencije" i "Nedeljnog filozofskog kluba", koje je kod nas objavio Samizdat B92.

Glavne likove obe ove serije, i afričku detektivku Dragocenu Ramocve i urednicu "Revije za primenjenu etiku" iz Edinburga Izabelu Dalhuzi, pre svega karakteriše dobrota, a na pitanje koliko je ona vredna i retka osobina u savremenom svetu, Mekol Smit, koji je našem listu dao ekskluzivni intervju i pre dve godine, odgovara:

"Veoma je važna, zato što živimo u izuzetno komplikovanom svetu, koji je doduše mnogim ljudima oduvek bio težak. Suočavamo se sa različitim napetostima i problemima u ličnim životima, a i globalno smo okruženi mnogim nesrećnim i zabrinjavajućim okolnostima. Bezbednosna situacija u mnogim zemljama je poljuljana, okruženi smo sukobima svuda na planeti, a najočiglednije u zemljama oko Mediterana, ali i u Evropi. Jedan od odgovora u takvoj situaciji je reći da ne postoji nada, da je sudbina čovečanstva da se suočava sa tom vrstom problema..."

* A drugi?

"On bi bio da ne smemo da se predamo i da moramo da nastavimo da podržavamo razlog postojanja civilizacije. Ne postoji druga reč za to sem - civilizacija, jer se ona zasniva na pravilima ponašanja i vrlinama, poštovanju i prihvatanju drugih ljudi, ljudskim vrednostima. Sve se to mora podržavati i proklamovati. Jedna od uloga književnosti je i da nas podseti da nije sve izgubljeno, da u svetu još postoje dobrota i ljubaznost."

* Etičkim problemima u knjigama ne pristupate akademski, oni su prisutni kao svakodnevni izazovi vaših junaka?

"Većina nas je za etiku zainteresovana kao za sastavni deo svakodnevice. To je izazovno i zanimljivo. Prijateljstvo je, recimo, jedna od tih tema, zato što svi mi imamo prijatelje, ali i mnoge dileme vezane za prijateljstvo - koje su nam obaveze prema prijateljima, šta radimo kada nam je prijatelj u nevolji i koliko bi trebalo da mu pomognemo, možemo li biti prijatelji sa ljudima koji se loše ponašaju...A to su sve filozofske teme."

* U knjigama o Dragocenoj Ramocve prikazali ste lepu sliku Afrike, kontinenta čija je sudbina mrlja na savesti civilizacije?

"Ako pogledamo 20. pa i 21. vek, način na koji je "portretisana" Afrika u štampi, ali i u fikciji, uočavamo da je akcenat uvek bio na lošim stvarima, na onome što nazivam disfunkcionalnom Afrikom. Čitamo o građanskim ratovima, gladi, ekonomskim problemima, korupciji. Sve te stvari predstavljaju velike probleme u mnogim afričkim zemljama, ali je to samo deo slike, jer sa druge strane ima i mnogo pozitivnih stvari vezanih za tamošnje kulure kojima se možemo diviti."

* Čemu se vi divite?

"U afričkim zemljama neguju se prave vrednosti, poput potrebe da se stvari podele sa ljudima. Oni koji obilaze podsaharsku Afriku najčešće primećuju ljubaznost ljudi. Jedan od predivnih aspekata tamošnjeg života je i afrička muzika, posebno u južnom delu, gde se nalazi Bocvana, o kojoj pišem. Imaju predivan osećaj za život i mnoge divne ljudske kvalitete."

Aleksandar Mekol Smit na štandu Samizdata B92 na ovogodišnjem Sajmu knjiga (Foto: Nikola Radojèiæ / B92)

* A Škotska?

"I tu možete da pišete o teškim i sumornim stvarima, politici, ekonomiji, ali i o mnogo lepšim."

* Omiljeni pesnik vaše junakinje Izabel Dalhuzi je V.H. Oden, da li je on i vaš omiljeni pesnik?

"On mi je ne samo omiljeni pesnik, već i omiljeni književnik uopšte. Često ga citiram, kao i Izabel."

* Ali i neki od njenih prijatelja su i vaši prijatelji u stvarnom životu?

"Da! Uz njihovu dozvolu, u svoje knjige stavljam i stvarne ljude. Tako je jedan od likova Gaj Peplou, unuk čuvenog škotskog slikara Semjuela Peploua, ali i mnogi drugi moji prijatelji. U Edinburgu čitaoci čak obilaze mesta koja se pominju u knjigama, ne samo serije 'Nedeljni filozofski klub', već i 'Škotska ulica' i raduju se kad sretnu prave ličnosti koje se pojavljuju u tim delima. Pre nekoliko dana u jednom kafeu u Edinburgu prišli su mi turisti iz Amerike. Bilo im je drago što su me sreli na mestu o kome sam pisao i to upravo dok sam ručao sa jednim od mojih likova - pomenutim Gajom Peplouom. I njima i meni je to bilo veoma zabavno."

Aleksandar Mekol Smit na štandu Samizdata B92 na ovogodišnjem Sajmu knjiga (Foto: Nikola Radojèiæ / B92)

* Ako vam je Oden omiljeni pesnik, ko je vaš omiljeni prozni pisac?

"To je teško odgovoriti, jer nemam jednog. Volim Džejn Ostin, ali i književnicu Barbaru Pim. Ona nije tako mnogo poznata, ali je duhovni naslednik i reinkarnacija Džejn Ostin u 20. veku. Čitam različite pisce, a u poslednje vreme često se vraćam Homeru, koji je izuzetno bogat i stoji na početku svega što je književnost."

* Nobelova komisija uporedila je Boba Dilana sa autorom "Ilijade" i "Odiseje", nazivajući ga Homerom naših dana. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

"Razumem zašto su osećali da Dilan tu nagradu zaslužuje, jer je poeziju približio veoma širokom auditorijumu, tako da nisam protivan njihovoj odluci."

* Možete li da ga, ipak, uporedite sa Homerom?

"Različiti su, mislim, suštinski. Homer po svoj prilici nije postojao kao jedna osoba, sklon sam da verujem da je u stvaranju te poezije učestvovao čitav komitet, dok je Bob Dilan jedna osoba. Doduše ,imali su problem da s njim stupe u kontakt, a i da su nagradili Homera, suočili bi se sa istim problemom."

* Prošle godine objavili ste zbirku priča "Mogući razvoji", koje su nastale na osnovu starih fotografija...

"Bila mi je to zanimljiva vežba, jer sam dobio šest crno-belih slika na kojima su bili ljudi o kojima ništa nisam znao. Na osnovu svake od njih izmislio sam po jednu priču."

Aleksandar Mekol Smit na štandu Samizdata B92 na ovogodišnjem Sajmu knjiga (Foto: Nikola Radojèiæ / B92)

.