Kako "nije uspeo" somborski rock 'n' roll?

Ipak, iz nekog razloga, ne postoji rock bend koji bi odmah asocirao na Sombor. A nije da se nije sviralo u tom Somboru.

Slovima i brojem 124 rock benda pobrojana su u knjizi "Antologija somborskog rock 'n' rolla" koju je priredio Igor Olujić, i sam deo rock ‘n’ roll priče Sombora - pevač grupe Neozbiljni pesimisti.

- U Antologiji su se našli uglavnom bendovi koji su iza sebe ostavili neki autorski rad. Izuzetak su bendovi iz 60-ih godina prošlog veka kad su grupe uglavnom svirale obrade. Neki pravi autorski rad bendova počinje s kraja 60-ih, početak 70-ih godina prošlog veka i to je bio osnovni kriterijum da se neki bend nađe u knjizi. Ja sam pronalazio bendove i ljude koji su u njima svirali, a onda su oni sami, bez nekog ograničenja ili uputstva, pisali svoje biografije. Ja sam praktično samo prikupio materijal, nisam pisao Antologiju. Na taj način smo dobili jednu živu knjigu u kojoj je svaka biografija priča za sebe. Da sam sve ja pisao, sve bi biografije bile iste i verovatno bi posle 20. benda knjiga postala dosadna. Znam da nisu svi pobrojani jer do nekih nisam uspeo da dođem, a neke je jednostavno mrzelo da mi pošalju svoju biografiju.

Kako je koncipirana knjiga, da li su bendovi podeljeni žanrovski ili si se držao neke enciklopedijske forme?

- Knjiga je podeljena po dekadama, od 60-ih godina prošlog veka, pa sve do danas. Svaku dekadu prati i jedan uvodni tekst iz kojeg se može videti neki kontekst ili vreme u kojem su ti bendovi svirali, šta je to što se dešavalo u svetu, u tadašnjoj Jugoslaviji i ono što je vrlo važno, šta je bio i kako je u tom vreme izgledao Sombor.

Igor Olujiæ, autor "Antologije somborskog rock 'n' rolla" - FOTO: Branislav Grkoviæ (B92)

Da li postoji neka specifičnost koja povezuje svih tih 50 godina koliko se rock 'n' roll svira u Somboru?

- Ono što je specifičnost svih dekada i ono što ih povezuje jeste da se za sve te godine u Somboru nije pojavio nijedan bend koji je postao opšte poznat i popularan. Vi imate Zrenjanin i Oružjem protiv otmičara, znate da su Gobilini iz Šapca, Eva Braun se vezuje za Bečej i tako dalje. Za gotovo svaki grad ćeš navesti neki bend. To je zajednička stvar za sve dekade. Znači, ne postoji taj somborksi bend za koji svi kažu: Ovo je bend koji se probio u vrh srpskog ili jugoslovenskog rocka. Čak ni u 80-im ga nije bilo, kad je gotovo svako selo imalo svoj bend.

Koji je somborski bend bio najbliži tome da odskoči i ne ostane samo somborski?

- Što se tiče Sombora, možda neki stariji ljudi znaju za VIS Tajfuni, ali recimo, rok kritičar Petar Janjatović, koji je bio na promociji knjige koju smo pravili u Somboru, nije čuo za njih. Moguće je da u poslednje vreme ljudi znaju za Neozbiljne pesimiste u kojima pevam. Ali bend koji je bio najbliži tom nekom uspehu je Fentestik kiseli bend. Da li sada samo nama Somborcima to izgleda kao da su oni mogli biti ti, to nikada nećemo saznati. To je bend koji je svima nama, naročito mlađoj generaciji, mogao da bude taj koji će dostići neke visine srpskog rock 'n' rola. Za Fentestik kiseli bend su govorili da je sombrska Miladojka Youneed. Šta ti muzičari kažu, šta oni vide kao glavni razlog što se nijedan bend iz Sombora nije probio?

- Knjiga počinje citatom Saše Popovića, takođe somborskog muzičara: "Somborci su lenji i maštoviti. A da li uspeju da sprovedu svoju maštovitost? Ne, zato što ih sprečava lenjost". Naravno, to ti niko neće priznati. Zašto su mnogi stali? S jedne strane to je sujeta, s druge strane rezultati ako se ne dese odmah onda ta energija pada. U poslednje vreme tu je i taj finansijski deo - para nema. Meni je čudno da tih 80-ih niko nije uspeo. Recimo da je taj Fantestik kiseli bend svirao osamdesetih, on bi sigurno uspeo. Njima su došle 90-e, teške godine za sve.

Mislim da je ta lenjost glavni faktor. Drugi je, a to je problem cele provincije, Beograd je to mesto gde sve počinje i tamo neki lošiji bend može da bude primećeniji od nekog benda iz provincije. Tamo se stvari dešavaju. Ali to je opšte poznata stvar. Ti treba da budeš tri puta bolji i kvalitetniji. Ali ovo prvo je mnogo značajnije i nekako je to glavni razlog zašto se iz Sombora nije nikada probio neki bend. Ja uvek navodim primed somborskog Line Outa i beogradskog benda Lira Vega. Gledao sam ih na jednom koncertu i Line Out je "oduvao" svirkom, u odnosu na njih. Ali Lira Vega je poznat bend, Line Out nije.

Kada se, da tako kažemo, najbolje sviralo u Somboru?

- Najintezivnije se sviralo recimo između 2009. i 2011. Mi smo tada snimili film "Šta je grad bez ovog grada" u kojem smo opisali taj jedan momenat somborske scene kada su bili aktivni Line Out, Pop-Ups, Neozbiljni pesimisti i još dosta bendova. I to je bio neki najatraktivniji momenat somborske scene. Mi smo u tom filmu tvrdili da Sombor ima najjaču rock scenu u Srbiji u smislu raznovrsnosti. Novi Sad je recimo neprevaziđeni punk centar. U tom periodu u Somboru je sviralo nekih 12 odličnih bendova, ali potpuno žanrovski različitih. Promocija Antologije bio je jedan gotovo festivalski rock događaj kakvog dugo u Somboru nije bilo.

- Kada smo pravili tu promociju nismo razmišljali kako će to da izgleda, ali kada se sve završilo videli smo da smo napravili jednu super stvar. Bilo je baš lepo i emotivno. Ponovo se okupilo nekih dvadesetak bendova. Prvo veče su svirali, za nas Somborce čuveni, VIS Tajfuni, basista je došao iz Danske, gitarista iz Bostona, pevač iz Toronta... Stvorila se jedna pozitivna energija i tako je bilo sva tri dana. Zanimljivo je da nijedan bend nije otkazao učešće i svu su se dosta dobro uvežbali za svoje nastupe. Posle ovoga neki od tih bendova su se ponovo aktivirali.

Koliko se danas svira u Somboru?

- Kada smo pravili trodnevnu promociju knjige ideja je bila da se okupe ti stari bendovi, ali i da svako veče svira bar jedan mladi somborski bend. Ja sam jedva pronašao tri mlada srednjoškolska benda. A mi kada smo svirali, a to su bile te strašne 90-e, bilo ih je koliko hoćeš.

Mada ima tu jedna bitna stavka. Imali smo sankcije. Niko nije ili retko je ko dolazio da svira ovde u Srbiji. I onda su bendovi svirali muziku tih stranih bendova i mi smo ih gledali jer nismo imali priliku da gledamo te prave bendove. I to je nama tada bila zabava. Drugo, postojale su emisije o rock muzici. Danas pod uticajem medija imamo to što imamo. Nema emisije o rock 'n' rollu. Ima Gruvanje na RT Vojvodina i to je to.
Nepostoji nijedna top lista na televiziji sa nacionalinom frekvencijom. Preovladava Grand i produkt toga je da mladi danas to slušaju. Takva je generacija i to nije samo stvar muzike već i načina razmišljanja. Čitava priča sa Antologijom ne završava se samo na knjizi već ima još jedan cilj. Koji?

- Mnogi gradovi imaju enciklopedije o svojoj muzičkoj sceni. Nismo želeli da to bude samo još jedan knjiga. Sav prihod od prodaje ide za opremanje prostorije za mlade bendove koja će se nalaziti u okviru Biblioteke "Karlo Bijelicki" koja je i izdvač ove Antologije. I mislim da ćemo na kraju zaokružiti priču i uraditi jedno dobro delo. Zabeležili smo jedan period istoriji rokc 'n' rolla, ostaje taj koncert i sećanje na trodnevno druženje i na kraju prostorija za mlade bendove kao vrh te priče.

Rekao si da si za promociju jedva pronašao tri mlada benda da sviraju. Misliš da će to vratiti rock među klince?

- To ti je ista ona varijanta kad košarkaši osvoje medalju, onda su puni tereni klinaca i svi hoće da budu košarkaši. Ali to je u svakoj oblast tako. Ako krene neka grupa ljudi nešto da radi, odmah se pojave i novi i njima treba omogućiti da svoj kreativni momenat iskažu.