Da li je Srbiji potrebna kultura?

Najviše primedbi zakonodavcu do sada je upućeno zbog definicije kulturnih delatnosti, a ocenjeno je da su pojedine oblasti poput baleta i kinematografije izostavljene ili svrstane u široku definiciju, za razliku od cirkuskih artista i pantomimičara koji su precizno navedeni.

Član Nacionalnog saveta za kulturu Slobodan Vujović kritikovao je predlagače jer nisu uvažili većinu primedbi tog tela i izrazio bojazan da su javne rasprave organizovane samo kao formalnost, a ne kako bi se došlo do optimalnog zakonskog rešenja.

"Nacionalni savet za kulturu ne bi se složio sa mnogim stvarima koje sadrži sadašnji nacrt zakona", rekao je Vujović i dodao da bi o zakonu trebalo da se pitaju oni koji rade u kluturi i da birokratske strukture treba da uvaže zahteve Saveta.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović kritikovao je predlog o ukidanju nacionalnih priznanja koja su po njegovoj oceni neophodna i postoje u mnogim drugim zemljama, ali su u Srbiji zloupotrebljena i dodeljivana bez poštovanja osnovnih kriterijuma.

"To je posebno priznanje za vrhunski doprinos u kulturi ove države i ne sme biti ukinuto", rekao je Brajović i dodao da su nekim pojedincima nezasluženo dodeljena ta priznanja, jer su ih želeli kao stvar prestiža.

Brajović je rekao da bi u zakonu takodje morale biti jasno formulisane odredbe o očuvanju jezika i pisma, i složio se sa ocenom da zakon o kulturi mora biti formulisan prema potrebama onih koji rade za kulturu i od kulture žive.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović zatražio je da se zakonom posebno definiše oblast kinematografije i ocenio da su i drugi zakoni o kulturi problematični i da je možda trebalo prvo promeniti ostale, pa tek onda krovni zakon.

"Poštujući zakonsku regulativu dobili smo najvećeg tranzicionog gubitnika, 14 bioskopskih dvorana u epicentru Beograda", rekao je Zelenović i pozvao zakonodavce da budu pažljivi kada eliminišu iz zakona neke definicije koje se odnose na civilizacijske tekovine.

U raspravi je cenjeno da je nacrt izmena i dopuna zakona o kulturi u velikoj meri u suprotnosti sa odredbama zakona o kulturnim dobrima koji bi takodje trebalo da bude promenjen, kao i zakoni o kulturnom nasledju i drugim oblastima umetnosti i stvaralaštva.

Glumica Hana Selimović zatražila je da se u zakon posebna pažnja obrati na oblast očuvanja kulturnog nasledja, naročito u privatnoj svojini, i da se definišu obaveze i staraoca tih dobara.

U izmenama zakona o kulturi koje je izradila radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, predloženo je ukidanje nacionalnih priznanja (penzija), a deo izmena odnosi se na regulisanje mogućnosti zapošljavanja u kulturi na odredjeno vreme do tri godine.

Predložene su izmene koje treba da poboljšaju proceduru dodele novca iz republičkog budžeta za odabrane programe, projekte i ostale sadržaje, kao i da reše proceduru funkcionisanja reprezentativnih udruženja, status samostalnih umetnika i stručnjaka u kulturi.

Zakonodavac predlaže i odredjene terminološke i sadržinske izmene u utvrdjivanju načela kulturnog razvoja i opšteg interesa u kulturi, i temeljnom uredjenju kulturnog sistema.

Kako su naveli predlagači, deo zakonskih izmena odnosi se na položaj Nacionalnog saveta za kulturu, opšte poboljšanje funkcionisanja ustanova kulture i regulisanje statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja, kao i položaja istaknutih umetnika.

Rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi otvorena je 24. novembra, a prezentacije tog predloga i razgovori sa predstavnicima različitih oblasti kulture organizovani su u Novom Sadu 26. novembra i u Nišu 28. novembra.

Po završetku javne rasprave Ministarstvo kulture i informisanja sačiniće konačnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi koju će uputiti resornim ministarstvima na mišljenje.