Intervju: Džej Meskis

B92: Dolazite iz Amerike samo na koncert u Beogradu, skroz van turneje. Da li se često dešava da putujete toliko daleko samo zbog jednog koncerta?

Ponekad. Ne dešava se baš tako često.

B92: Koja ti je prva asocijacija vezana za Srbiju?

Imam prijatelja iz Srbije koji svira u grupi "Cobra Verde", Džon Petković (John Petkovic), on mi je pominjao vašu zemlju, s vremena na vreme.

B92: Na festivalu će pored vas nastupiti "The Stooges". Znajući da si prijatelj sa Majkom Votom (Mike Watt) i da si svirao sa njima 2002. godine, ima li šanse da im se možda pojaviš i na bini, kao gost?

Nemam pojma, još nisam razmišljao o tome, ima dosta vremena do koncerta. Bilo bi zanimljivo napraviti džem svirku sa njima, mada sumnjam da će do toga doći.

B92: Baš na tom koncertu "The Stooges" u Londonu, ti i Lu Barlou bili ste zajedno na bini posle skoro 15 godina. Opšte je poznata stvar da vas dvojica niste bili u dobrim odnosima, pa me zanima kako je došlo do pomirenja?

Mislim da je Lu sada konačno manje besan nego što je bio nekada. On je napravio taj prvi korak, izvinio se za svoje glupo ponašanje u prošlosti, i to je bilo to.

B92: Po čemu se razlikuje snimanje albuma ’Beyond’ od stvaranja neke stare "Dinosaur Jr." ploče?

Ranije smo u studiju u isto vreme pravili pesme i snimali ih, bez nekih preteranih proba pre toga. Dešavalo se da u toku snimanja promenimo dobar deo pesme i na kraju zvuče skroz drugačije nego što su prvobitno zamišljene. To je umelo da bude zamorno. Pesme za ’Beyond’ su bile kompletno gotove kada smo ušli u studio, i zvuče baš onako kako smo želeli dok smo ih pravili (prošla je večnost dok je izgovorio ove tri rečenice – prim.aut).

B92: Da li će "Dinosaur Jr." snimiti još jedan album u ovom sastavu?

Ne znam još ništa. Upravo ovih dana razgovaramo o tome.

B92: Pre par meseci sam razgovarao sa Luom, i rekao mi je da nakon što je napustio grupu, nije slušao albume koje si ti dalje snimao. Međutim, sada na koncertima svirate pesme poput ’The Wagon’ ili ’Out There’ u čijem stvaranju Lu nije učestvovao, pa me zanima da li je bilo teško nagovoriti ga da ih izvodi uživo?

Ne, nije bilo teško. Sumnjam da nikada nije čuo te pesme (kiseli smeh). Čak sam ubeđen i da mu se dopadaju.

Mnoge pesme koje danas svirate uživo napisao si kada si imao 20 godina, a sada imaš 42. Kakav je osećaj kada danas pevaš npr. ’Repulsion’, podseća li to možda malo na posao u kancelariji?

Ne bih rekao da to doživljavam kao posao, mada zavisi od koncerta do koncerta i kako sam kada raspoložen. Volim da sviram stare stvari. Na primer, na skoro svakom koncertu odsviram potpuno različiti solo na gitari u nekoj od tih starih pesama, i to radim sa velikim uživanjem.

B92: Muzička štampa te već godinama konstantno naziva ’lenjivcem’. Smeta li ti to ili si već oguglao?

Nije da mi smeta, ali već postaje zamorno. Da sam lenj, ne bih ništa radio (smeh)

B92: U sastavu "Witch", vratio si se svom prvom instrumentu - bubnju. Kako se to desilo?

Praktično iz čiste dosade. Klince iz grupe (mada basista i nije baš klinac) sam upoznao viseći na lokalnim koncertima ovde u Amherstu. Oni su mi predložili da probamo nešto zajedno, i desio se "Witch".

B92: Da li je istina da je glumac Ilajdža Vud (Elijah Wood) veliki ljubitelj grupe "Witch"?

I ja sam čuo da je to rekao. Izgleda da jeste.

B92: Znam da je Met Dilon (Matt Dilon) sredinom osamdesetih bio predsednik fan kluba "Dinosaur Jr", i da ste vas dvojica dobri prijatelji. U kakvim ste odnosima danas, koliko često se viđate?

Prošle godine smo se viđali često, pošto je režirao naš spot za pesmu ’This is All I Came to Do’. Čujemo se povremeno, ali ga nisam video duže vreme, on je u Njujorku, ja u Amherstu.

B92: Pre 12 godina pravio si mu društvo u filmu „Grace of My Heart“. Iako si imao malu ulogu, zanima me kakvo je to iskustvo bilo za tebe?

Bilo je zabavno, iako mislim da sam prilično loš glumac. Met se trudio da me uživi u ulogu, tako što je u pauzi snimanja pričao sa mnom isto kao karakter kojeg je igrao, očekujući da ću da ja raditi isto to. Ali nisam mogao, to mi je bilo baš smešno.

B92: Prošle godine si gostovao na albumu Kevina Drua (Kevin Drew) iz kolektiva "Broken Social Scene" – kako ste došli u kontakt i kako je bilo raditi sa njim?

To je bilo fino iskustvo. Kevina poznajem već nekoliko godina, mada se ne sećam kako smo se upoznali...Mislim da naše albume u Nemačkoj izdaje ista diskografska kuća, pa je tako došlo do prvog kontakta. On je odličan lider. Bez problema može da predvodi sastav od 20 članova, u tome je potpuno kao riba u vodi.

B92: Kako ti izgleda današnja indi rok (indie rock) scena u poređenju sa grupama koje su bile aktuelne kada si ti počinjao početkom osamdesetih godina XX veka?

Nije lako poređenje...Smatram da je internet promenio mnogo toga. Kada smo mi počeli, teško je bilo zamisliti da indi rok bend izda ploču za neku veliku diskografsku kuću, kao što je to danas slučaj.

B92: Video sam da postoje "Nike" patike koje na sebi imaju "Dinosaur Jr." logo. Kako se to desilo?

Da budem iskren, nemam pojma (smeh). Samo su nas pitali d ali nam je okej da naprave takve patike, mi smo se složili i to je bilo to. Zanimljivo pitanje. Nikada nisam razmišljao o tome.

B92: Možda zato što vas sluša dosta klinaca koji voze skejt? Misliš da to ima neke veze?

Da, vrlo verovatno da ima veze sa tim. U svakom slučaju, meni je bilo skroz kul da dizajniram sopstvene patike.

B92: Prošle godine si postao otac. Kakav je to osećaj, šta se promenilo kod tebe u životu od tad?

Moram da ustajem mnogo ranije nego pre. Dete zahteva mnogo vremena, tako da sam često zauzet oko njega. Iskreno, više se ni ne sećam kako je bilo pre nego što sam postao otac.

B92: Kako si upoznao svoju ženu? Da li je ona bila tvoj fan ili nije imala pojma čime se baviš?

Da, bila je "Dinosaur" fan. Ona je Nemica, i upoznao sam je početkom devedesetih godina XX veka, kada je došla u Njujork da živi sa dečkom, kog sam već znao i preko kog sam je upoznao. Ona i ja smo dugo bili samo prijatelji, gotovo cele devedesete.

B92: Da li voliš džez?

Naravno. Mislim da iz svakog muzičkog pravca volim po nešto.

B92: Pitao sam te to, jer znam da si ceo život proveo u Amherstu, u kom takođe živi Arči Šep (Archie Shepp), jedan od najvećih fri džez muzičara. Zanima me da li si ga nekada upoznao?

Da, Šep živi ovde. Nisam ga upoznao, ali sam ga viđao često. Neki moji prijatelji su išli kod njega na časove sviranja. I Maks Rouč (Max Roach) je živeo ovde, mislim da su i on i Šep predavali na univerzitetu. Nisam neki ljubitelj njihove muzike, ali sam ih često viđao.

B92: Krajem osamdesetih godina XX veka, često se pisalo da ti provodiš puno vremena gledajući TV. Manje me zanima koliko je to istina ili ne, ali voleo bih da znam koliko dnevno provedeš vremena na internetu?

Ne tako puno, možda najviše pola sata dnevno.

B92: Smeta li ti što ljudi skidaju tvoju muziku za džabe?

Ne smeta mi ni najmanje, baš me briga za to.

B92: Da li Obama (Barack Obama) ima šanse da pobedi na izborima, i zanima li te uopšte to?

Nadam se da će pobediti, ali nisam siguran da će mu to poći za rukom. Mislim da ima šanse, ali da one nisu baš velike. U svakom slučaju siguran sam da bi se mnoge stvari promenile na bolje kada bi on pobedio, a pri tom naročito mislim na sliku Amerike u svetu.

B92: Poslednje pitanje: šta slušaš ovih dana?

U poslednje vreme često slušam "Wooden Ships", oni su mi pravo otkriće...Zatim neke stvari od Hendriksa (Jimi Hendrix) i par albuma Pitera Grina (Peter Green, Fletwood Mac).