Kabalisti to bolje rade

"Verujem u ličnu i globalnu karmu i mislim da je bilo samo pitanje vremena, pošto je većina ljudi toliko negativna, kad će se pojaviti neko poput bin Ladena. Zlodela oko nas u suštini su naša odgovornost. Mi smo ih stvorili i omogućili zahvaljujući našem egomanijakalnom mentalitetu. Jedna od stvari kojima nas kabala uči jeste moć reči i negativna energija ogovaranja. Da zaista verujemo da svako klevetanje nekoga predstavlja malo ubistvo, nikada više to ne bi uradili. A upravo to vam je američki život. To su naši mediji. Zar nije važno ustati protiv toga? Ukratko, ako želite da menjate svet, menjajte sebe."

"Ray of Light predstavlja moje sazrevanje i oproštaj od dve decenije koje sam provela u fenomenalnom zezanju" - izjaviće Madona a kritičari će album oceniti kao "njen najbogatiji i umetnički najostvareniji" do tog trenutka. Album sa pet singlova je osvojio tri Gremija a nekoliko godina kasnije gledaoci britanskog VH1 kanala izglasaće ga za deseti album svih vremena dok će čitaoci "Rolling Stone"-a album izglasati za 29. album ikada. Madona je još jednom ispoljila hrabrost da preuzme rizik saradnje sa neafirmisanim i anonimnim umetnicima, u ovom slučaju Vilijamom Orbitom koji je producirao album i dao mu taj eletronski zvuk koji se publici toliko dopao. Mnogi su primetili da su i stihovi (a većinu ih je sama napisala) postali emocionalno dublji. Na ovom albumu ona peva o ispraznosti slave i zadovoljstava i nagradi koju pruža potraga za mističnim ... sve to začinjeno apokaliptični vizijama smrti i ponovnog rađanja, greha, spasenja i transcedencije.

Misterija crvenog končića na zglobu leve ruke (i nove osećajnosti izražene u stihovima), konačno je razjašnjena - Madona je obelodanila da je sledbenica jevrejske mistične filozofije (neki kažu kulta), poznate kao kabala. Pošto se dobar deo svoje karijere obračunavala sa katoličanstvom u čijem je rigidnom duhu vaspitavana, uložila je i vanredan duhovni napor da ponudi zadovoljavajuću alternativu. U svetu ogrezlom u potrošačku histeriju i ukalupljenom u oveštale i izanđale duhovne obrasce, mora se pozdraviti spremnost da se jedna životna filozofija kroz umetnost podeli sa ljudima bez obzira na njihov cinizam (i na to kako će se to odraziti na vašu popularnost).

"Filozofija kabale je u tome da je sve jedna velika povezana celina. Živim u svetu u kome se sve vrti oko popularnosti i toga ko bolje izgleda, ko je bogatiji, ko je na vrhu a ko na dnu ... Stići dokle sam ja stigla i shvatiti da imam odgovornost da okupim ljude i pomognem im da steknu svest o celini, kao i da nastavim da radim u svetu koji je suštinski definisan takvim stavovima, predstavlja krajnji izazov za mene. Verujem u ličnu i globalnu karmu i mislim da je bilo samo pitanje vremena, pošto je većina ljudi toliko negativna, kad će se pojaviti neko poput bin Ladena. Zlodela oko nas u suštini su naša odgovornost. Mi smo ih stvorili i omogućili zahvaljujući našem egomanijakalnom mentalitetu. Još jedna od stvari kojima nas kabala uči jeste moć reči i negativna energija ogovaranja. Da zaista verujemo da svako klevetanje nekoga predstavlja malo ubistvo, nikada više to ne bi uradili. A upravo to vam je američki život. To su naši mediji. Zar nije važno ustati protiv toga? Ukratko, ako želite da menjate svet, menjajte sebe." Na uporno osporavanje prava da krene duhovnim putevima koji joj se čine pravim bez obzira na stav društva i institucionalizovane vere, odgovorila je pitanjem - "Da li bi vas manje nerviralo da sam obelodanila kako izučavam filozofiju egzistencijalizma?"

U septembru 2000. neposredno po rođenju drugog deteta, sina Roka, iz braka s britanskim rediteljem Gajom Ričijem, izdala je album "Music". Ponovo se upustila u avanturu saradnje s nepoznatim umetnicima. Glavni producent na albumu bio je Francuz Mirvais Ahmadzai, koga je otkrila u nekom pariskom klubu. "Svet je u muzičkom smislu u stagnaciji i depresiji. To je zastrašujuće. Niko ne radi ništa zanimljivo ili smelo. Sve je tako uopšteno i homogenizovano. Ako ovaj album doživi uspeh to bi moglo da znači da su ljudi spremni na nešto drugačije", izjavila je po izlasku albuma. Svet je izgleda bio spreman jer album se širom sveta prodao u preko 11 miliona primeraka uprkos činjenici da je mesecima pre toga u celosti bio "procureo" na internetu.

A Madona je konačno, posle punih osam godina, bila spremna za novu svetsku turneju koju su svi s nestrpljenjen očekivali. "Drowned World" turneja izazvala je pravu pomamu među obožavaocima - svi koncerti u okviru turneje bili su rasprodati za samo nekoliko minuta po puštanju karata u prodaju. Koncerti u londonskom "Earls's Court"-u rasprodati su u rekordnom vremenu - šest koncerata za šest sati! Madona je ušla u istoriju sa najbrže ikada rasprodatim koncertom u "Earls's Court"-u za koji je planulo 97 000 karata. Prvi koncert je rasprodat za samo 15 minuta a onlajn sajt za rezervaciju karata imao je milion poseta za prvih deset minuta, dok je telefonska linija za informacije o kartama imala 30 miliona pokušaja za dobijanje veze. Jedna nemačka radio stanica pružila je fanovima priliku da dobiju kartu za koncert u zamenu za seks sa nekim od novinara radio stanice. Na hiljade obožavalaca poslalo je svoje nage fotografije s detaljnim opisom na kakve su sve seksualne usluge spremni u zamenu za kartu koju je na kraju dobio jedan dvadesetogodišnjak iz Frankfurta. Madonin menadžerski tim dobio je brojne pritužbe fanova van Evrope i Amerike koji su bili ogorčeni što je turneja ostala ograničena samo na ova dva kontinenta. Probe i nastupi bili su tako naporni da je Madona po završetku turneje morala na manju operaciju kile, a scenu je činilo 100 tona opreme.

"Drowned World" ocenjen je kao njen najmračniji i najumetničkiji scenski iskaz. "To je istovremeno i zadivljujući pop koncert i vizuelno zapanjujući moderni ples i multimedijalno delo koje obuhvata sve nedavne inkarnacije ovog kameleonskog izvođača" - napisaće kritičar "New York Times"-a. "Sastojao se iz pet posebna čina: Brit Punk, Geisha/Anime, Country/Western, Flamenco Fabulous. i Urban/Pimp. Nikada nije zvučala bolje a koreografije su neverovatne. Posebno se izdvajaju tri numere i u svakoj od njih Madona je demonstrirala svoju novu veštinu sviranja na gitari. Dok je sedeći usamljeno na bali sena uz gitaru pevala stihove iz pesme "I Deserve It" - "I have no regrets, There's nothing to forget, All the pain was worth it" - niste mogli da se otmete utisku kako prisustvujete njenom bolnom putovanju do najviših zvezdanih visina.

Haos modernog doba adekvatno je predstavljen tehno dens numerama. Izostanak starijih hitova nije uznemirio publiku koja je, doduše, najglasnija bila za vreme izvođenja "La Isla Bonita" i "Holiday". Šou je zatvorio "Music", a do tog trenutka vi ste već morali da se zapitate kakvo je značenje "Drowned World"-a. Od nekoga ko tako beskompromisno ostvaruje umetničke vizije kao Madona, mora se očekivati neka poenta, zar ne? Možda je poenta u ovome - sveopšte ludilo čovečanstva. A ko bi ga bolje dočarao od sveprisutne Madone?"

Sloboda izražavanja kao izraz rodoljublja

Nakon što je karijeru izgradila baveći se pitanjima seksualnosti, verskog simbolizma, duhovnosti i feminizma, bilo je samo pitanje vremena kada će političnost njenih video ostvarenja i nastupa preći i na teren politike u užem smislu."Raskid" s američkim vrednostima možda je bio naznačen već u njenoj odluci da se po venčanju sa Gaj Ričijem iz Njujorka preseli u London. Odluku da se povinuje suprugovoj želji da žive u Londonu između ostalog obrazložila je i željom da joj deca jednog dana dobiju "kvalitetno evropsko obrazovanje. Američki obrazovni sistem je očajan. U američkim školama književni klasici se ne izučavaju i ne šire se horizonti".

Zatim je, nakon septembarskih napada na Ameriku, histeričnim i samoopsednutim zemljacima pokušala da objasni kako je terorizam posledica njihovog "očajno niskog kolektivnog stanja svesti. Ne znači da ne saosećam sa žrtvama. Ali, uopšte se ne radi o tome biti žrtva i zapomagati - "Mi smo napadnuti, ah, ti grozni, zli ljudi" - već sagledati veću sliku i razumeti da smo sami odgovorni za zlo koje nam se dešava".

Svoje stavove kroz muziku i stihove uobličiće na albumu karakterističnog naslova - "American Life" - koji je izašao u aprilu 2003. kada je iračka kriza bila na vrhuncu.

"Poenta je u sledećem", napisaće kritičar "Rolling Stone"-a, "Amerikanci su izgubili svoju prirodnu veselost i to zauvek. Sada smo izopačeni i opsednuti sobom. Madona je ogrubela. Stranci joj prenose "društvenu bolest". Nema odgovora. Tašti smo i uzaludni. Amerika naših baba i deda je izgubljena. Nigde ne stoji eksplicitno, ali možete biti sigurni da joj američka kultura ne može ponuditi objašnjenje, pa je zato okrenula leđa američkim vrednostima, Madona vrednostima. Uvek je imala zategnut odnos sa Amerikom - setite se, "Material Girl" je bila provokacija, a čitava njena karijera svojevrsni rat sa stavovima naše kulture prema seksu. Ali, ne možete da se oduprete osećaju da je sa "American Life" konačno napustila momka koji ju je afirmisao."

Za naslovnu numeru snimljen je spot u režiji Jonasa Akerlunda koji, po ocenama mnogih, spada u red prvoklasnih bisera njene videografije. Na žalost, zbog svojih provokativnih i političnih poruka, Madona je odlučila da ga potpuno povuče nakon američke invazije na Irak. Spot je zamenjen novom verzijom u kojoj Madona u vojnoj uniformi peva ispred pozadine od zastava različitih zemalja koje se, jedna za drugom, smenjuju. Među obožavaocima ovo je opšte omražen spot jer ne sadrži ništa od uzbudljive koreografije i akcije koji su original činili toliko privlačnim. Original je prikazivao modnu reviju na kojoj manekeni i iračka deca defiluju pistom a manekeni kao asesoar u rukama nose delove ljudskih tela. Madona prekida reviju upadajući na pistu na tenku sa vodenim topom. Baca granatu na muškarca u publici koji nedvosmileno podseća na Džordža Buša. On je hvata i njome pripaljuje cigaretu, spuštajući glavu na rame muškarcu koji pak nedvosmisleno podseća na Sadama Huseina.

Amerika je ovu, u suštini pacifističku poruku, protumačila kao izdaju. Mada je debitovao na prvom mestu "American Life" je u Americi prodat u samo milion primeraka. I u svetskim razmerama ovo je najslabiji Madonin album - prodat je u, za nju, skromnih pet miliona primeraka. Američke radio stanice tako su temeljno bojkotovale album, odbijajući da ga puštaju, da naredni singl, "Hollywood", koji je inače dospeo među top 5 u mnogim zemljama kao i na Ujedinjenoj svetskoj listi (United World Chart koja beleži slušanost na svetskom nivou), u Americi nije ušao ni među top 100 Billboard liste, što joj se u dve decenije dugoj karijeri nikad nije dogodilo. Slično je prošao i naredni singl. Bojkot američkih stanica od tada je i dalje na snazi. Njen naredni album, "Confessions On the Dance Floor", rušio je rekorde prodaje svuda u svetu sem u rodnoj Americi. Besni fanovi organizovali su se tako što su na svojim sajtovima postavljali imejl adrese i brojeve telefona američkih radio stanica kako bi posetioci mogli da ih bombarduju zahtevima da puštaju njihovu ljubimicu.

"Snimanje ovog albuma je bilo je kao šetnja alejom sećanja, osvrtanje na sve što sam postigla i sve one stvari koje sam nekad cenila i koje su mi bile važne. Borila sam se za toliko toga, toliko se trudila da ostanem prva i ostanem na vrhu, da izgledam dobro, budem najbolja. I na kraju shvatila da to nisu stvari koje su zaista bitne. Takođe sam shvatila da američki san - ideja da možeš krenuti ni od čega i postići toliko toga u životu - može biti nadahnut vrlo jadnim namerama i da se usput možeš izgubiti sa svim tim stvarima kojima ti se maše ispred nosa - više novca, više slave, više ovoga, više onoga. Gube ti se prioriteti. Počinješ da vrednuješ pogrešne stvari. Jedina stvar koja će zaista da te usreći jeste stanje tvoje duše, način na koji se ponašaš prema ljudima, ljubav u tvom srcu. Znam da to zvuči prilično otrcano, ali je istina. Eto, o tome se radi na ovom albumu", objasniće Madona, dodajući da je srećna što je Amerikanka iz mnogih razloga - od kojih je jedan i "pravo da se slobodno izražavam. Svesna sam prijema albuma u medijima ali kao umetnik ja se nadam da ono što radim izaziva na razmišljanje i ne očekujem da se svi sa mnom slože. Slobodno izražavanje je način na koji ja svojoj zemlji odajem počast".

Situacija sa skandalom oko knjige "Sex" koji se negativno odrazio na prodaju albuma "Erotica" ali je zato "Girlie Show" turneja izazvala pomamu, ponovila se sa albumom "American Life" i "Reinvention" turnejom koja je usledila. Turneja je ostala ograničena na 20 gradova Evrope i Severne Amerike gde se cena ulaznica kretala od 65 pa sve do 950 dolara. Tri koncerta zakazana u Izraelu otkazana su zbog pretnji muslimanskih ekstremista njoj i njenoj porodici. Procenjuje se da ju je na 56 nastupa videlo više od 900 000 ljudi. Naslov turneje - "Reinvention" - sugerisao je da je koncert, po izboru izvođenih pesama, zamišljen kao retrospektiva njene dotadašnje karijere. Deo američke štampe pod kontrolom republikanaca bio je vrlo neraspoložen prema ovom koncertnom spektaklu, ocenjujući ga kao izbornu konvenciju demokrata, zbog Madoninih eksplicitno izrečenih stavova protiv politike Bušove vlade u obliku video radova. Na jednom od svojih njujorških nastupa pozdravila je Majkla Mura koji je bio negde u publici i pozvala prisutne da gledaju njegove filmove zbog čega ju je deo publike izviždao. Ipak, čak i u Americi pozitivne ocene bile su preovlađujuće. Novinar "New York Post"-a napisaće:

"Madona se predstavila kao vitalna i posvećena umetnica. Svojim fanovima pružila je ukus prošlosti nastavljajući pri tom da odbija kompromise i prilagođavanja. Ili čak da se, u ime zabave, pretvara da se nije promenila. Promenila se. I nada se da ste se i vi promenili ili da ćete se promeniti. Nastup prate zadivljujuće video animacije - lepe, uznemiravajuće, prenaglašene, političke, mistične, tajanstvene, religiozne. Za vreme pesme "Mother" and "Father" video animacija sa katoličkim prizorima i simbolikom oduševila bi čak i Mela Gibsona, osim ako mu ne bi zasmetao nedostatak nasilja. Kabala, spiritualna filozofija koja je na Madonu toliko uticala, dobila je svoje priznanje, ali ona svoja uverenja ne nameće. Ako se neka kontroverza i pojavi biće to zbog načina na koji se neke slike interpretiraju, a ne zbog nečega što je rekla ili uradila na sceni. Nema hvatanja za genitalije, šiljatih korseta i sličnih stvari iz prošlosti. Ona je još umetnik koji želi da provocira, podstakne ideju, zabavi i angažuje. Izgleda, međutim, da je šok, svog dugogodišnjeg pratioca, poslala na spavanje. Nikada joj zapravo i nije bio potreban."

Promena o kojoj je pisao novinar "New York Post"-a mogla se primetiti i u muzičkom dokumentarcu pod nazivom "I'm Going to Tell You a Secret" u režiji Jonasa Akerlunda (reditelja prvobitne verzije spota "American Life"), posebno u poređenju sa njenim prvim, 14 godina starijim dokumentarcem "U krevetu sa Madonom". Film dokumentuje stvaralački proces njenog koncertnog spektakla, od audicije za plesače, proba, premijerne večeri, njen porodični život, sve do poslednjeg koncerta i posete Izraelu i govora na skupu kabalista. Dokumentarac prikazuje one aspekte Madone koji medije obično ne zanimaju ili se pak svesno ili nesvesno trude da ih iskrive.

"Reinventovala" se i kao pisac. Više od decenije nakon knjige "Sex" ponovo je postala bestseler autor, ovog puta kao spisateljica dečijih knjiga. Tokom 2003. i 2004. objavila je pet knjiga za decu nadahnutih filozofijom kabale. Prva, "Engleske ruže", je kao najuspešnija kasnije dobila još šest nastavaka. "Engleske ruže" su prevedene na 40 svetskih jezika i objavljene u preko 110 zemalja sveta. Prve tri njene knjige za decu u svetu su prodate u tiražu od preko milion i po primeraka, što je čini jednom od najuspešnijih spisateljica za decu ikada.

Foto: Nikola Radišić, B92