Broj zaraženih samo raste: Kako se zaštititi od gripa?

Grip je akutna virusna respiratorna bolest od koje mogu da obole osobe u svim uzrasnim grupama.

Ipak, u posebnom riziku od težih oblika bolesti i komplikacija nalaze se osobe starije od 65 godina, mala deca, trudnice, osobe sa hroničnim oboljenjima bez obzira na uzrast, kao i osobe sa oslabljenim imunitetom.

• Da li pileća supa zaista pomaže kod prehlade: Konačno je otkriveno
• Opasan virus hara svetom: Nikad više ljudi u bolnicama u poslednjih 30 godina
• Virus se i dalje širi Srbijom, na snazi zabrane: Ako ovo osetite, hitno kod lekara
   

Shutterstock/Dmytro Zinkevych

Vakcinacija: Najefikasnija zaštita od gripa

Prema smernicama Instituta "Batut", vakcina protiv gripa predstavlja najefikasniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite.

Cilj vakcinacije je smanjenje broja obolelih i umrlih, kao i sprečavanje širenja virusa u porodici, kolektivu i opštoj populaciji.

U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije, vakcinacija protiv gripa se sprovodi kod osoba u posebnom riziku.

Vakcinacija se preporučuje i sprovodi kod:

• Trudnica

• Osoba starijih od 65 godina

• Dece starije od šest meseci i odraslih sa hroničnim oboljenjima, uključujući:

• hronične bolesti pluća (uključujući astmu),
• kardiovaskularne bolesti (osim hipertenzije),
• metaboličke poremećaje (šećerna bolest, gojaznost sa BMI > 40),
• bolesti bubrega, hemoglobinopatije,
• hronične neurološke poremećaje,
• stanja imunodeficijencije (uključujući HIV/AIDS),
• osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom,
• primaoce transplantata,
• zdravstvenih radnika

Prema epidemiološkim indikacijama, vakcinacija se sprovodi i kod korisnika i zaposlenih u gerontološkim centrima, socijalno-zdravstvenim ustanovama, kao i u kolektivima gde postoji povećan rizik od širenja infekcije.

 

RINA

Ojačajte imunitet i sačuvajte zdravlje tokom zime

Zima je doba godine kada se češće suočavamo sa virusnim infekcijama. Više vremena provodimo u zatvorenim prostorima, ređe provetravamo, manje boravimo na suncu i češće smo u bliskom kontaktu sa drugim ljudima, što pogoduje širenju virusa.

Virusi se najčešće prenose kapljičnim putem – kašljanjem, kijanjem, govorom ili bliskim kontaktom sa obolelima. Grejanje tokom zime isušuje vazduh u prostorijama, što može dovesti do isušivanja sluzokože nosa i grla.

Kada je sluzokoža suva, organizam se teže brani, pa virusi lakše ulaze u telo. Zbog toga stručnjaci savetuju redovno provetravanje prostorija i održavanje optimalne vlažnosti vazduha.

New Africa/ Shutterstock

Jačanje imuniteta tokom zimskih meseci

Kako navode iz Instituta "Batut", imuni sistem predstavlja prirodnu zaštitu organizma od infekcija, a tokom zime je posebno važno njegovati zdrave životne navike. Osnova dobrog imuniteta je pravilna i raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima.

Pored ishrane, redovna fizička aktivnost – čak i svakodnevne šetnje – doprinosi boljoj cirkulaciji i jačanju otpornosti organizma. Kvalitetan san omogućava telu da se oporavi, dok dugotrajan stres može negativno uticati na imuni sistem, zbog čega je važno obezbediti dovoljno odmora i vremena za opuštanje.

Značaj lične higijene

Važnu ulogu u sprečavanju širenja infekcija ima i pravilna higijena. Preporučuje se:

• prekrivanje usta i nosa maramicom ili savijenim laktom prilikom kašljanja i kijanja

• odmah odlaganje korišćenih maramica

• redovno pranje ruku sapunom i vodom ili dezinfekcija sredstvima na bazi alkohola

Ove jednostavne mere mogu značajno smanjiti prenos virusa u populaciji.

Kada se pojave simptomi

U slučaju pojave simptoma bolesti, savetuje se ostanak kod kuće, izbegavanje kontakta sa drugim osobama i, po potrebi, obraćanje zdravstvenom radniku. Vakcinacija protiv sezonskih virusnih oboljenja predstavlja jednu od najefikasnijih mera zaštite, naročito za starije osobe, hronične bolesnike i druge osetljive grupe, jer smanjuje rizik od težih oblika bolesti.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" kontinuirano podseća na značaj preventivnih mera i odgovornog ponašanja, naročito tokom zimskog perioda, kako bi se sačuvalo zdravlje pojedinca i zajednice.

EPA-EFE/Adam Davis

Da li postoje i druge mere prevencije gripa?

Pored vakcinacije, "Batut" naglašava značaj primene opštih preventivnih mera, koje imaju ključnu ulogu u sprečavanju i suzbijanju širenja virusa gripa:

• Primena respiratorne higijene – prekrivanje usta i nosa papirnom maramicom prilikom kašljanja i kijanja, uz pravilno odlaganje maramice.

• Redovno i pravilno pranje ruku vodom i sapunom, naročito nakon kašljanja i kijanja, ili upotreba dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola kada voda nije dostupna.

• Izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome akutnih respiratornih infekcija.

• Ostajanje kod kuće u slučaju pojave simptoma bolesti, uz izbegavanje kontakta sa drugima radi sprečavanja daljeg prenosa infekcije.

• Izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta neopranim rukama, jer su to glavna ulazna mesta za virus gripa.