BS: Mi smo bukadžije, vuvuzele...

Na njihovoj veb prezentaciji, na kojoj „Diskretni heroji“ mogu slobodno da se preuzmu, BS saopštavaju: „Danas kada je sve na prodaju, kada svi trče za uspehom, kada sve i svako ima svoju cenu i kada je novac postao jedino merilo vrednosti, mi smo odlučili da album podelimo sa vama na internetu’’.

Album posvećuju sebi sličnima a o tom izdanju, diskretnim herojima, podršci desničarskih organizacija i mogućim pogrešnim tumačenjima Beogradskog sindikata, Prota i Feđa govore za B92

B92: Zbog čega ste se odlučili za distribuciju ovog albuma preko interneta i kako je do sada publika reagovala na ‘’Diskretne heroje’’?
Beogradski sindikat: Album se širi kao kuga. Pukao je server kada je u prvih dvadeset minuta 5 hiljada ljudi ušlo na naš sajt. Album se može besplatno preuzeti na našem sajtu ali ga ima I na raznim blogovima, svuda po internetu. Naša preporuka je da ljudi izdanje preuzmu sa sajta i da pročitaju saopštenje koje je integrisano u fajl. U tom proglasu smo jasno objasnili kome je ovaj album posvećen. Diskretni heroji su ljudi koji ne stavljaju sebe ispred drugih, ljudi koji vode male borbe, brinu se o svom narodu i veruju da postoji bolje sutra. Nismo mi bili primorani da ovaj album objavimo online.

Mi ne doživljamo našu publiku kao naše konzumente, fanove. Oni su naši prijatelji i ljudi sa kojima želimo da podelimo ideje. Ideja se ne prodaje. Ideja se deli i širi dalje. Mi smatramo da je ovaj album jedna velika ideja i samim tim nismo mogli da ga prodamo ni da ga izdamo. Nema izdaje ni prodaje ideja.



U prvom singlu ‘’Za sve moje ljude’’ dali ste precizan opis vašeg diskretnog heroja, a sve one koji se prepoznaju u tom opisu pozvali ste i na borbu do konačne pobede. Kako po mišljenju Beogradskog sindikata izgleda ta pobeda?
Ovaj album je posvećen diskretnim herojima ali i onima koji su grešili. Svako je pozvan da se potrudi da postane bolji čovek. Poenta je da su ljudi danas sve manje ljudi. Konačna pobeda će doći kada se svi malo više potrudimo i postanemo bolji ljudi. Potrebno je da počnemo da verujemo u prave vrednosti koje se ovde sve manje baštine.

Kada kažemo pobeda mislimo na ljudskost, a ne na pobedu neke političke opcije. U prvom planu su ljudi i vrednosti koje bi trebalo da delimo jedni sa drugima. Konačna pobeda je na horizontu. Potrebno je da je prepoznamo i usmerimo našu barku ka tom cilju a ne da se bavimo sitnim, svakodnevnim interesima.

I na ovom izdanju u nekoliko navrata ističete da vaš cilj nije samo ukazivanje na probleme već i podsticaj na konkretnu akciju
Verujemo da svi mi zajedno možemo promeniti stvari. Kada bi svako krenuo od sebe, trudio se i borio, mnogo toga bismo mogli da učinimo. Često nas ljudi kritikuju zašto ne osnujemo neku stranku. Nije to poenta. Nismo mi neki hip hop boljševici, ne vidimo sebe kao spasioce srpskog naroda koji žele da ih taj narod sledi. Mi smo tu da nekoga otreznimo, ukažemo mu na to da on nije mali, nemoćni čovek. Gomila tih tzv malih ljudi čini jednu kritičnu masu koja može mnogo toga da uradi. To su te sitne borbe. Imate primer "Petog parkića", Zvezdarske šume i drugih akcija koje smo mi podržali. Nažalost, medijima te borbe nisu mnogo interesantne i tu mi nastupamo. Mi smo te bukadžije, velika vuvuzela koja je tu da popularizuje sve dobre, ispravne ideje.

Po čemu se ‘’Diskretni heroji’’ razliku od vaših prethodnih albuma? I dalje ste podjednako ogorčeni na neke pojave u našem društvu a to društvo se menja mnogo sporije nego što smo očekivali.
Za ovaj album smo dobili najbolje kritike do sada. Ta priča da već jedanaest godina pričamo istu priču i da smo postali dosadni više govori o stanju svesti u ovom društvu nego o našem radu. Doslednost i neodustajanje od principa se ovde ne poštuje. Da li to znači da bi trebalo da menjamo naše principe i ideje iz godine u godinu kako bi bili zanimljivi?

Ovaj album je drugačiji od prethodnih. Bili smo skoncentrisani na poruku i trudili smo se da ne dođe do pogrešnih tumačenja. Neki su očekivali da ćemo napraviti ‘’Govedinu 2", da će biti mnogo više poltičkih pesama. Mi nismo politički bend, naše pesme govore o životu. Nastojali smo da ovoga puta niko naše stihove ne protumači na pogrešan način. Pesme ‘’Alal vera’’ i ‘’Divljina’’ su bile potpuno pogrešno shvaćene. One su bile klasična kritika društva, a tzv. kraljevi tranzicije su ih doživljavali kao svoje himne. Sada smo jasno napravili otklon i malom detetu je jasno o čemu se tu radi. Ne verujem da će se ovoga puta te baje poistovetiti npr. sa pesmom ‘’Svedok saradnik’’.

Možda i hoće, ukoliko im ne smeta da u refrenu čuju "teška sam seljačina, ljakse sa asfalta."

Kakav je vaš komentar na bezrezervnu podršku i hvalospeve koje dobijate na forumima desničarskih organizacija? Na vaše stihove klimaju glavom njihovi pripadnici, ali i mnogi ljudi koji sa takvim organizacijama ne dele iste stavove I vrednosti.
Kada govoriš istinu u tome može svako da se prepozna bez obzira čijom zastavom on maše. Na tim forumima komentari su slični komentarima na nekim drugim sajtovima, u njima nema govora mržnje. Mi ne delimo ljude na levicu i desnicu, podele više nemaju nikakvog smisla. "Svi zajedno" je naša parola, naš cilj je smanjiti podele u društvu. Ovde se narod najlakše ujedini kada je protiv nečega. Kada je u pitanju borba za nešto, zajedništvo je mnogo teže dostići. Tu svako ima neku svoju ideju. Nama je drago što razni ljudi mogu da se prepoznaju u našoj muzici.

U pesmi ‘’Gala-socijala’’ koja govori o ogromnim socijalnim podelama u našem društvu, ponovo koketirate sa istočnjačkim melosom. Da li vam se čini da bi ta pesma mogla da doživi sudbinu numere ’’Alal vera’’ i postane hit na ’’gala’’ žurkama beogradskih splavova?
Nismo tako razmišljali, mada je moguće. Ideja je više bila da muzika prati priču tog jadnog čoveka koji je ustvari srećnijij od ovih drugih. To je čovek koji nije očajan I iskreno se nadamo da će ta pesma biti shvaćena na pravi način. Ne možemo dekretom zabraniti da se ona sluša na splavovima.

Da li je istina da je ovo poslednji album Beogradskog sinikata?
Ne možemo da prognoziramo. Imamo sve manje vremena za bavljenje muzikom. Tu su poslovi, porodične obaveze. Nije nam bilo lako da snimimo ovo izdanje i ono je najverovatnije poslednje.

Naši albumi su do sada izlazili na svakih pet godina. Dakle, ako nastavimo tim tempom, sledeći ćemo snimiti kada budemo imali po četrdeset godina i izgledaćemo kao dede na bini. Mi smo odradili naš deo posla, pomogli smo da se napravi domaća hip-hop scena i vreme je da klinci nastave. Mi smo tu da im pružimo podršku i sigurni smo da naša ideja neće umreti. Zastupaćemo naše stavove i ideje na neki drugačiji način. Ali jedno je sigurno, nikada nećemo osnovati partiju. Ne verujemo mi u te mehanizme sprovođenja vlasti. Ideje i društveni angažman su mnogo učinkovitiji od štampanja plakata i bilborda. Savremena se demokratija svodi na mnogo lažnih obećanja i mnogo marketinga. Ne znamo mi da lažemo. Da se spustiš u blato moraš mnogo da se isprljaš. Verovatno su mnogi kao klinci imali neke ideale ali ih je sistem uzeo pod svoje i učinio saučesnicima. Naš plan je da i u budućnosti podržimo sve važne akcije, male borbe naših sugrađana. Kada smo vam potrebni samo nas pozovite. Može od toga da se napravi i reality show, da nas prate kamere dok skidamo mačke sa drveća.

Kako ste zamislili koncertnu promociju ovog albuma?
Priželjkujemo jedan veliki koncert u Beogradu i puno svirki širom Srbije. Teško je da u Srbiji napraviš koncert koji neće imati političku konotaciju, da nema veze sa opštinskom vlašću, da se neko ne ogrebe o tvoju priču.

Ima neka grupa na facebooku koja zahteva koncert Beogradskog sindikata u Areni. Nažalost, to je neizvodljivo. Da bi organizovali takav nastup potrebno je napraviti mnogo kompromisa. Ili da karta bude jako skupa ili da nađemo sponzora. Ne želimo ni jedno ni drugo. Možda kao "Bijelo dugme" organizujemo nešto kod Hajdučke česme...