„Sve nam boje lepo stoje“

Iz ugla posmatrača, šta čini dobro dizajniran logo? Jednostavnost i vizuelni sklad, ali i više od lepote – treba da bude stvoren sa idejom i jasnom simbolikom. Kako svaka institucija i organizacija ima svoje grafičko predstavljanje u vidu logotipa, tako ga imaju i turističke organizacije. U teoriji, on treba da na privlačan način asocira na potencijalnu turističku destinaciju – što se postiže upotrebom karakterističnih simbola i odgovarajućom paletom boja. Međutim, u praksi ume da bude malo drugačije. Dizajnere uglavnom zamišljamo kao eksperte za vizuelno, sa dobro ispečenim zanatom i znanjem o tome šta ide zajedno, a šta ne. One koje vrše selekciju grafičkih rešenja zamišljamo kao ljude koji se u dizajn razumeju, makar malo. Ne pomišljamo na to da na obe strane ima onih koji se nisu odmakli od osnovnog kruga boja, odnosno - od svog prvog kompleta drvenih bojica. Uz to, očigledno nisu želeli da neko pomisli da su škrti.

Svi uslovi za apsolutnu pogrešnost su ispunjeni: neoriginalnost, neprepoznatljivost i kompletni nedostatak ideje. Ali svakako najspektakularnije su boje, jer tu su gotovo sve. Ovi logotipi ne mogu da ostave nikakav trag u umovima potencijalnih turista, osim možda apstraktne hrpe šareniša. Za slučaj da to nije dovoljno očigledno, pogledajte njihovu paletu boja:

Primetno je i da svi logotipi potiču sa određenog geografskog područja – tu je Srbija i naši prvi i nešto dalji susedi. No, da se ne radi o nekakvom bizarnom regionalnom dizajnerskom sporazumu dokazuju logotipi Slovenije, Mađarske, Bugarske i Grčke. Različitog su kvaliteta, ali zajedničko im je da njihove boje znatno manje „vrište“ i da su više u skladu sa državom koju predstavljaju.

Šta uopšte možete da zaključite o zemlji čiji turistički logo čine sve osnovne boje? Da su u pitanju izrazito vesele, bezbrižne teritorije? Pune ljubavi i tolerancije? Ono što je vrlo interesantno je da sve ove „države radosti“ imaju problematičnu prošlost ili sadašnjost, što se prvenstveno odnosi na političku i socijalnu situaciju. Pod teretom su proteklih ratova i loše reputacije. Kada to sagledamo postaje jasno zašto se vrlo napadno izbegava upotreba nacionalnih obeležja i kako su jarke boje očigledno pokušaj da se potencijalni putnik-namernik odobrovolji i oslobodi straha. Nažalost, to treba postići daleko ozbiljnijim merama od šarenog logotipa. Šteta je utoliko veća jer je ovaj region i dalje obskurna destinacija za veliki broj turista, koji nisu baš sigurni gde je šta na Balkanu (ili gde je Balkan uopšte). I dok se sve zemlje trude da privuku mase svojom jedinstvenošću i originalnošću, naši susedi i mi kao da pokušavamo da se utopimo u bezazleno, anonimno šarenilo – neke čudne zemlje „negde iza duge“.