Ovo je opasnije od lošeg holesterola: Dve vrste masnoća u krvi tiho oštećuju krvne sudove

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kardiovaskularne bolesti odnose gotovo 18 miliona života širom sveta svake godine.

Jedan od glavnih uzroka jeste nakupljanje masnih naslaga u arterijama, koje mogu dovesti do njihovog sužavanja, začepljenja i srčanog udara.

Decenijama je najveća pažnja bila usmerena na LDL holesterol, poznat kao "loš" holesterol. Njegovo snižavanje dokazano smanjuje rizik od srčanih oboljenja, ali istraživanja pokazuju da to nije jedini faktor koji treba kontrolisati.

Naime, pojedini pacijenti doživljavaju srčani udar čak i kada imaju vrednosti LDL holesterola u preporučenim granicama.

Istraživači sa švedskog Tehnološkog univerziteta Čalmers analizirali su hiljade proteina u krvi i ukazali na značaj još dve vrste čestica koje prenose masnoće: lipoproteina bogatih trigliceridima i lipoproteina(a).

Shutterstock/ridersuperone

Trigliceridi i njihovi opasni ostaci

Trigliceridi su najzastupljenija vrsta masti u organizmu i predstavljaju važan izvor energije. Međutim, kada su njihove vrednosti dugotrajno povišene, mogu predstavljati ozbiljan rizik za zdravlje srca i krvnih sudova.

Posebnu pažnju stručnjaci posvećuju takozvanom remnantnom holesterolu, odnosno ostacima čestica bogatih trigliceridima.

Ove čestice mogu da prodru u zidove arterija i podstaknu zapaljenske procese, čime doprinose razvoju ateroskleroze.

Vrednosti triglicerida iznad 1,7 mmol/l smatraju se povišenim i zahtevaju pažnju, posebno kada su dugotrajno prisutne.

Istraživanja, uključujući španski projekat PREDIMED, ukazala su na povezanost povišenih triglicerida i povećanog rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, čak i kod osoba koje kontrolišu LDL holesterol.

Shutterstock/StanislavSukhin

Lipoprotein(a) – nasledni faktor rizika

Druga vrsta masnoće na koju kardiolozi posebno upozoravaju jeste lipoprotein(a), poznat i kao Lp(a).

Ova čestica veoma je slična LDL holesterolu, ali ima dodatnu proteinsku komponentu zbog koje predstavlja poseban faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

Njegova koncentracija uglavnom je određena genetikom, zbog čega ishrana i fizička aktivnost imaju ograničen uticaj na njegovo snižavanje.

Zato kardiolozi sve češće preporučuju da svaka odrasla osoba barem jednom u životu proveri nivo Lp(a).

Ukoliko je vrednost povišena, lekar može prilagoditi preventivni pristup i dodatno obratiti pažnju na kontrolu krvnog pritiska, LDL holesterola, telesne težine i drugih faktora rizika.

udra11/Shutterstock

Kako smanjiti rizik i zaštititi srce?

Kada je reč o trigliceridima, promene životnih navika mogu imati značajan efekat. Stručnjaci preporučuju nekoliko koraka.

•     Smanjenje unosa šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.
•     Održavanje zdrave telesne težine.
•     Redovnu fizičku aktivnost.
•     Uravnoteženu ishranu sa manje zasićenih masti.
•     Redovne kontrole masnoća u krvi.
   

Kod osoba kod kojih ove mere nisu dovoljne lekar može preporučiti odgovarajuću terapiju.

Posebnu pažnju privlače i novi lekovi zasnovani na RNK tehnologiji, koji bi u budućnosti mogli da omoguće efikasniju kontrolu određenih naslednih faktora rizika.

Stručnjaci upozoravaju na to da nizak LDL holesterol nije jedini pokazatelj zdravlja srca. Zato je važno razgovarati s lekarom o kompletnoj analizi masnoća u krvi, uključujući trigliceride i lipoprotein(a).