Promocija knjige "Muzika sveta" u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu

Program će biti održan u sredu, 4. novembra 2026. godine, s početkom u 19 časova, u jednom od najlepših beogradskih kulturnih prostora – sali "Makavejev" Jugoslovenske kinoteke.

O knjizi i njenom tematskom svetu govoriće direktor Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović. Poseban pečat ovoj večeri daće i nastup umetnika iznenađenja, a ulaz je slobodan.

"U knjizi Muzika sveta pisao sam o muzici XX veka 25 zemalja, a ovog puta govoriću o najvećim pevačima, kompozitorima i pesnicima Egipta, Libana, Sirije i Iraka, periodu kada su muzika i kinematografija bile tesno povezane. U to vreme pevači su postajali junaci kultnih arapskih filmova i uživali status koji je danas teško uporediti sa bilo čim u Evropi", priča Đuričić.

Dodaje da će publici otkriti niz zanimljivosti iz profesionalnog, ali i ličnog života najvećih arapskih zvezda.

"Govoriću o najvećoj zvezdi Bliskog istoka – Um Kaltum. Ona je glas i lice Egipta, znamenka patnje, čežnje, stremljenja… U ovoj zemlji svakodnevno se može sresti prolaznik kako pevuši stihove njenih pesama. Oni su ispisani na zidovima ulica, izlozima, prtljažnicima taksija, ili se čuju iz kafeterija i prodavnica. Iznenadiće vas i storija o kralju arapske muzike, pevaču ljubavi, osećanja i ikoni romantike, kako su sve nazivali Egipćanina Abdela Halima Hafeza. Poezija i melodije, pisane po njegovim idejama, predstavljaju najlepše ritmove arapskog srca", otkriva Đuručić.

Dodaje da je vrlo interesantno da je u centru muzičke scene arapskog sveta jedna hrišćanka, pevačica Fajruz, libansko-sirijskog porekla koja je sa Braćom Rahbani, Asijem i Mansurom, stvorila pesme koje su oblikovala masovnu svet.

"Fajruz je glas jedinstva i slobodne Arabije. Ona donosi katarzu na nacionalnom nivou i svetionik je nade za sve Libance, bilo da su hrišćani, druzi ili muslimani. Kada je Liban u pitanju, ova zemlja je iznedrila još jednu velikanku... To je Sabah, čiju su sahranu, osim suza i mrtvačkih zvona, pratili i vatromet i višesatno prenošenje kovčega u ritmu muzike. Ona je bila dragoceni gigant iz ere cvata arapske pesme i filma, i najplodnija umetnica Bliskog istoka", priča Đuričić.

Autor "Muzika sveta" kaže da se u njegovoj kapitalnoj knjizi može pročitati više od hiljadu priča, a on će na predstojećoj promociji predočiti koliki su trag ostavili Asmahan i Farid el Atraš.

"Oni su brat i sestra, pevači i glumci plave krvi, poreklom iz kraljevske porodice sirijskih Druza. Otkriću kako je Farid postao kralj laute i zašto je Asmahan likvidirana u saobraćajnoj nesreći", kaže Đuričić.

Publiku će provesti i kroz note iračkog makama, umetničkog nasleđa drevne Mesopotamije, nastalog u vreme procvata sedišta arapskih kalifata – Bagdada.

"Tamo je odjeknuo i glas Nazema el Gazalija, koji predstavlja baklju života za sve generacije Iračana. Uz njegovu pesmu, kako tamošnji narod kaže, izbijaju fontane ljubavi i uzdižu milioni ruža i palmi. Zato dođite da zajedno, uz priče i zvuke romantičnog sveta mitskog Orijenta, otkrijemo raskošni svet arapske muzike", završava Đuričić.