Ćuruviju ubio pripadnik JSO

- Sumnja se da je Pejović određen za ubistvo Ćuruvije, jer je u vreme bombardovanja većina pripadnika JSO bila angažovana na drugim zadacima. Pejović je, kako se pretpostavlja, određen među grupom pripadnika iz JSO koji su bili pogodni za „prljave zadatke“. Njega i Miroslava - Mikija Kurka, pripadnika DB, kako se sumnja, dovezao je do mesta ubistva i posle ih odvezao Ratko Romić, takođe pripadnik DB - kaže izvor „Blica“.
.banner_text_link{ text-align: right } .banner_text_link a{ font-size: 12px; color: #ccc } .banner_text_link a span{ font-size: 10px; } .banner_text_link a:hover{ color: #666 }Kako je „Blic“ pisao, u istrazi sumnjaju da je razlog za Pejovićevu likvidaciju u decembru 2000. bio uklanjanje svih koji bi mogli da progovore o ubistvu Ćuruvije. Pre njegove likvidacije započeta je policijska istraga ubistva Ćuruvije i javno je objavljen dosije „Ćuran“, koji potvrđuje da je novinar praćen.
- Način na koji su pripadnici DB pratili Ćuruviju na dan ubistva i da su javljali centrali na svakih nekoliko minuta gde se nalazi ranije je korišćen jedino kada neko hoće da se uhapsi. Takvu pratnju je organizovao Milan Radonjić, koga je neposredno pred ubistvo Ćuruvije na mesto načelnika beogradskog DB postavila Mirjana Marković. Ćuruvija nije uhapšen već ubijen, i svima je jasno o čemu se tu radi. S obzirom na to da je i Pejović bio u rezervnom sastavu JSO, sve je izvedeno pod okriljem DB - kaže izvor „Blica“.
O sumnjama da je ubistvo Ćuruvije izvedeno pod okriljem DB odbio je da svedoči bivši zamenik šefa DB i osnivač JSO Franko Simatović, saznaje „Blic“.
- Simatović je odbio da svedoči tvrdeći da ne može da stigne zbog obaveza prema Haškom tribunalu, gde mu se sudi za ratne zločine - navodi izvor „Blica“.
Prisustvo Romića i Kurka u blizini Svetogorske ulice 11. aprila 1999, u vreme kada je Ćuruvija ubijen, utvrđeno je preko baznih podstanica za mobilne telefone. Romić je u to vreme koristio svoj mobilni telefon, a Kurak telefon koji je dobio od Milorada Vučelića, funkcionera SPS. Simatović je poslao Kurka da bude u obezbeđenju Vučelića i za to bi takođe bio ispitivan.
Vučelić je potvrdio da je saslušan u istrazi kao svedok, ali da zbog obaveze čuvanja službene tajne ne može više ništa da kaže.
Romić i Kurak nisu saslušavani u istrazi koju je pokrenulo Specijalno tužilaštvo, baš zbog sumnji da su saizvršioci ubistva Ćuruvije. Dejan Milenković Bagzi, svedok saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, svedočio je o nameri zemunskog klana da se ubiju Romić i Kurak, ali se od toga odustalo posle njihovog dogovora sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem.
Pod sumnjama da je naredbodavac i dalje je Mirjana Marković, koja je neposredno pred ubistvo pretila privatno, a zatim i javno Ćuruviji.

Likvidacija Luke Pejovića Nikšićanina Luku Pejovića ubio je nepoznati napadač 5. decembra 2000. u blizini njegove kuće u Dinarskoj ulici u Beogradu. Pet minuta posle ponoći napadač, koji je čekao sakriven na uglu ulica Zvečanske i Dinarske, ispalio je više od 20 hitaca iz „kalašnjikova“ u Pejovića i njegovog telohranitelja Radulu Kasalicu dok su izlazili iz „mercedesa“. Kasalica, pogođen u grudi, prvi je pao na zemlju, a Pejović je ranjen počeo da beži. Međutim, 50 metara dalje pao je na haubu jednog automobila. Ubica mu je tada prišao i sa dva hica pucao mu u glavu. Kasalica je preminuo u bolnici. Pejović je u to vreme važio za pripadnika crnogorskog klana, a u policiji je imao dosije narko-dilera.

Nalogodavci i dalje na slobodi Na listi osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije su predsednica JUL-a Mirjana Marković, kao naredbodavac, kao pomagači su bivši šef DB Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog Centra DB Milan Radonjić, a kao saizvršioci su pripadnici tajne službe Ratko Romić i Miroslav - Miki Kurak. Marković je u oktobru 1998. na inicijativu Mirjane Marković imenovan za šefa DB, a pravosnažno je osuđen za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi na 15 godina zatvora, gde je utvrđeno da je Slobodan Milošević izdao naredbu za ta ubistva. Markoviću i Radonjiću se sudi za ubistvo četiri člana SPO i pokušaj ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali.