Tatin stan pod hipoteku

BANKE odobravaju stambene, a odnedavno i gotovinske kredite sa većim iznosima, samo uz hipoteku, kako je i predvidela Narodna banka Srbije. To su dugoročne pozajmice na deset i više godina, za koje banke kao obezbeđenje zahtevaju zalog nad nekretninom koja je uknjižena, a od marta kao garancija moći će da se koristi i građevinska dozvola za tek započetu izgradnju. Zasada, građani najčešće pod hipoteku stavljaju stan ili kuću koju kupuju ili nekretninu koja pripada roditeljima, a vrlo retko garanciju traže od daljih rođaka ili prijatelja.
Zalog nad stanom može da se stavi samo ako je upisan u javne knjige i to je do sada bio veliki problem za mnoge podstanare da pronađu takve nekretnine. Kako, na primer, kažu u HVB banci koja je odobrili više od 500 stambenih kredita, najveći procenat uknjiženih kvadrata je u Novom Sadu i u ovom gradu su i odobrili najviše pozjamica. Takođe, u Vojvodini je lakše uknjižiti stambene objekte, a procedura stavljanja hipoteke na stan je jednostavnija i zahteva manju papirologiju, nego što je u drugim gradovima u Srbiji.
Šta zakon omogućava da se stavi pod hipoteku? Pre svega zemljište i to poljoprivredno, šume, šumsko zemljište, neizgrađeno i izgrađeno zemljište, što može da bude dobra garancija za zajmove koji uzimaju seljaci. Zatim slede stanovi i delovi zgrada, porodične stambene zgrade, kuće za stanovanje zemljoradnika, vile i vikendice, poslovne prostorije, lokali, objekti društvenog standarda, fabričke i pomoćne zgrade, magacini, skladišta, ugrađena oprema, proizvodne hale, garaže... Zalog se upisuje na celu neporektnost, na suvlasnički deo ili na zemljište ili objekat koji su zajedničko vlasništvo dvoje ili više ljudi.
Iako nekretnine godinama, jer su u pitanju krediti na duži rok gube na vrednosti, bankari ipak najviše vole kada svoju pozajmicu daju uz hipoteku. Naime, svaka nekretnina mora da bude vrednija za određeni procenat od zajma koji se uzima i najčešće je odnos jedan prema 1,25, a može da ide i do 1,6 kada se odobravaju veće keš zajmove. Uz to, bankari smatraju da stanovi i kuće ne mogu mnogo da izgube na vrednosti u narednih 10, 20 ili 30 godina, a neke na boljim lokacijama, u nekom trenutku mogu da budu i vrednije. S druge strane, naplativost kredita sa hipotekom je gotovo stoprocentna i gotovo nimalo rizična za banku.
Veoma je važno da su građani koji koriste zajam sa hipotekom vlasnici ili imaju založnu izjavu za neku nekretninu i da nad zemljištem, stanom ili kućom već ne postoji hipoteka. Za vrednost hipoteke važni su namena nepokretnosti i lokacija, starost i vrsta građevinskog objekta, materijal od koga je podignuta, udaljenost od javnih puteva, vodovoda i eletrične mreže... Vrednost procenjuje sduski veštak, a sudska taksa se utvrđuje u zavisnosti od visine kredite i kod opštinskih sudova iznose do 50.000 dinara.
Narodna banka Srbije na svom sajtu upozorava građane da budu obazrivi kada uzimaju hipotekarne pozajmice i da dobro promisle jer su to krediti sa dugačkim rokom otplate i moraju da računaju na to da će im primanja i u budućnosti podmirivati obaveze, kako ne bi ostali bez nekretnine. Svi dugoročni zajmovi se odobravaju sa deviznom klauzulom i dužnik treba da ima u vidu da svaka promena kursa znači potencijalno i dodatne troškove. Uz to treba računati i na izdvajanje za osiguranje nekretnine i nosioca zajma, a polise se prenose na banku.
Hipotekarne kredite mogu da koriste i preduzeća za finansiranje kupovine poslovnog prostora, uvoza i izvoza, obrtnih sredstava i investicija. Ove pozajmice mogu da budu kratkoročne do godinu dana ili dugoročne sa rokom otplate od tri do deset godina. Kao sredstvo obezbeđenja osim hipoteke nad nekretninom, može da se stavi zaloga na robi, opremi ili se koriste garancije prihvatljivih zapadnih banaka ili koorporacija.   "FOLSK BANKA"
"FOLKS banka" već uveliko odobrava kredite za izgradnju građevinskim firmama. Isplata je sukcesivna posle podnošenja privremene situacije. Nad objektima koji se tek zidaju do sada nije mogla da se stavi hipoteka, ali je uslov za dobijanje zajma bio pravosnažna građevinska dozvola. Umesto zaloga, garancija za otplatu pozajmice i završetak radova je kapital preduzeća koje se posebno osniva.

KREDITI
U SRBIJI zasada desetak banaka odobrava hipotekarne kredite. U proteklih šest meseci nešto više od 1.000 podstanara je do krova nad glavom došlo uz pomoć pozajmice. Država u ovoj godini planira da sa 3.000 novih stambenih kredita finansijski pomogne mladima do 45 godina. Olakšica će biti i novi Zakon o hipoteci koji stupa na snagu u ponedeljak, a predviđa stavljanje u zalog i objekata koji nisu uknjiženi.

PRE UZIMANJA HIPOTEKARNOG KREDITA, BANKARE PITAJTE BAŠ SVE

DVE RATE I - ZBOGOM

HIPOTEKARNE kredite za kupovinu stanova najčešće uzimaju mlađi bračni parovi. Pre nego što se odluče da založe kuću koja je u njihovom, ili vlasništvu njihovih rođaka, imaju bezbroj pitanja za bankare.
- Šta se događa ako ne platim ratu? Ko procenjuje vrednost kuće? Moram li ja da obezbedim veštačenje? Ovo su samo neka od pitanja kojima me bombarduju - rekao nam je menadžer zadužen za stambene kredite u "Komercijalnoj banci". - Obično se radi o većim sumama novca i ljudi hoće da znaju svaku sitnicu. Uostalom, pre nego što počnu ozbiljnije da razmišljaju o podizanju kredita, ja im sve objasnim do najsitnijih detalja. Hoću da se uverim da znaju u šta se upuštaju - dve neplaćene rate i oduzima im se imovina koju su stavili pod hipoteku.
Iskustvo većine banaka je da se pod hipoteku stavlja stan koji se kupuje. Može se založiti samo izgrađena i uknjižena nekretnina. Iako su mnogi pokušali da založe njive i šume, banke ih ipak, mnogo ređe prihvataju.
- Već godinama sa suprugom i sinom stanujem kao podstanar - kaže M. J. - Mnogo smo razmišljali i rešili da podignemo kredit i skućimo se. Moji roditelji su mi dali da stavim pod hipoteku kuću u Leskovcu, u kojoj oni žive. Nije im bilo svejedno, ali i ja i suprug smo stomatolozi i imamo siguran posao i redovna primanja.
Osim stanova i kuća, pod hipoteku se mogu stavljati i garaže i lokali. Da bi pomogli najbližima, svoju imovinu u zalog stavljaju članovi najuže porodice, a zatim i ujne, ujke, stričevi, tetke...
- Došao sam na razgovor oko podizanja kredita. Najbolji prijatelj mi je dao svoju kuću da je založim pod hipoteku - objašnjava S. T. kojeg smo u četvrtak zatekli u čekaonici jedne banke u centru grada. - Supruga i ja smo hteli da podignemo kredit od 100.000 evra. Kuća mojih roditelja u centralnoj Srbiji procenjena je da vredi 90.000 evra. Zahtev banke je da imovina koju stavljamo u zalog bude za 20 odsto vrednija od kredita koji nameravamo da uzmemo. Obišli smo sve rođake kojih smo se setili, ali su nas - ili odbili, ili imovina nije bila dovoljne vrednosti. Na kraju mi je moj najbolji prijatelj dao svoj stan u Novom Beogradu kao zalog.