Šta je zdravije, pileće belo meso ili losos?

U zavisnosti od vaših ciljeva – bilo da je reč o izgradnji mišića, jačanju srca ili opštem zdravlju – jedan može biti bolji izbor od drugog, piše Health.com.

Losos – riznica masti zdravih za srce

Glavni adut lososa su omega-3 masne kiseline. Ove kiseline, poput EPA i DHA, ključne su za funkciju mozga, kao i za zdravlje očiju i srca. Filet atlantskog lososa od oko 85 grama sadrži približno 1,24 grama DHA i 0,59 grama EPA.

Divlji losos ima nešto manje omega-3 masnih kiselina, ali i dalje predstavlja odličan izvor. Samo jedna porcija lososa može zadovoljiti preporučeni dnevni unos, a Američka asocijacija za srce savetuje konzumaciju dve porcije masne ribe nedeljno za optimalno zdravlje.

Piletina – više proteina, manje masti

I piletina i losos su takozvani potpuni proteini, što znači da sadrže sve esencijalne aminokiseline potrebne telu za normalno funkcionisanje i izgradnju mišića. Piletina, međutim, sadrži više proteina i manje masti od lososa. Porcija od 100 grama pilećih grudi bez kože i kostiju nudi oko 31 gram proteina i manje od 4 grama ukupne masti.

Pileća prsa sadrže i vrlo malo zasićenih masti, čiji smanjeni unos pomaže u izbegavanju visokog LDL (lošeg) holesterola. Važno je napomenuti da tamno pileće meso, poput bataka, može sadržati više zasićenih masti.

• Meso koje svi često jedemo povećava rizik za dobijanje raka creva
• Uz ove kalorične namirnice možete smršati: Za jednu nikada ne biste rekli

Obe namirnice sadrže hranljive sastojke

Obe namirnice sadrže važne vitamine B grupe. Losos je bogatiji vitaminom B12, ključnim za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok piletina ima više niacina (B3) i vitamina B6, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju. I piletina i losos dobri su izvori selena i fosfora. Selen je važan za rad štitne žlezde i imunitet, a fosfor za zdravlje kostiju i zuba. Ipak, losos sadrži znatno više selena, obezbeđujući oko 75% preporučene dnevne vrednosti u poređenju sa 50% kod piletine.

Dodatne prednosti lososa

Za razliku od piletine, losos je dobar izvor vitamina D, važnog za apsorpciju kalcijuma, zdravlje kostiju i imunološku funkciju. Divlji losos takođe sadrži antioksidans astaksantin, koji mu daje karakterističnu ružičastu boju i može imati protuupalne efekte. Obe namirnice sadrže kolin, nutrijent potreban za funkciju mozga, ali losos ga nudi u nešto većoj količini.

Nutritivno poređenje

Kada se pogleda nutritivna vrednost na 100 grama, razlike postaju očiglednije. Pileća prsa bez kože i kostiju imaju oko 165 kalorija, 31 gram proteina i manje od 4 grama masti.

S druge strane, uzgojeni atlantski losos ima oko 206 kalorija, 22 grama proteina i 12 grama masti, od kojih je većina korisna za srce. Losos takođe sadrži znatno više vitamina D i B12, dok piletina prednjači u niacinu (vitamin B3).