Josipović: Slavićemo "Oluju"

"Bez obzira na to što iz susedstva očekuju da prestanemo da slavimo Oluju, mi to sasvim sigurno nećemo učiniti", jasan je bio Josipović tokom prijema gradjana na tradicionalnoj "kafi" u svom kabinetu, osvrnuvši se na zahtev zvaničnog Beograda da Hrvatska 5. avgusta prestane da slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti.

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu hrvatski pravni tim ove sedmice je iznosio argumente po tužbi za genocid protiv Srbije, a iduće nedelje svoje argumente po protivtužbi iznosiće Srbija koja smatra da je Hrvatska počinila genocid u "Oluji", vojnoj akciji iz avgusta 1995, zbog čega traži zabranu njene proslave.

"Mi smo sada jedno zrelo, demokratsko društvo, koje ceni svoju istoriju i svoj Domovinski, pravedni odbrambeni rat. Naravno, tamo gde je bilo zločina, pa i s naše strane, spremni smo da reagujemo. Uostalom, videli ste i podatke o broju postupaka koji se vode u Hrvatskoj", naveo je predsednik Hrvatske.

Upitan da li očekuje da će Hrvatska u Hagu uspeti da dokaže genocid, Josipović je naveo da da ne želi da se upušta u davanje prognoza jer je, podsetio je, dosadašnja sudska praksa pokazala da je genocid vrlo složeno krivično delo.

"Reći ću samo da je tužba vrlo kompleksna, dobro pripremljena i da je naš tim činio zaista sve da uspemo u tome, a šta će biti rezultat to zaista ne treba ovog trenutka prognozirati. Moramo se strpiti i pričekati", rekao je predsednik.

Novinare je zanimalo šta Hrvatska može da očekuje ukoliko presuda bude da genocida nije bilo, prenosi agencija Hina.

"Ako ne bude genocida, onda nemamo šta posebno da očekujemo. U slučaju pozitivne odluke za nas, u tužbi su navedena naša očekivanja koja se odnose na kažnjavanje zločina, utvrđivanja sudbine nestalih, povratka kulturnog blaga i, naravno, određena očekivanja vezana za štetu", objasnio je Josipović.

"Referendum o dvojezičnosti na Ustavni sud"

Josipović ocenio je danas da će referendum o dvojezičnosti, odnosno pitanje upotrebe ćirilice u Vukovaru, doći pred Ustavni sud i istakao da je procedura vezana uz referendum i pitanja koja se na njemu postavljaju vrlo jasna i treba je poštovati.

Braniteljska udruženja u Hrvatskoj organizovala su krajem prošle godine, posle uvođenja ćirilice u Vukovaru, prikupljanje potpisa za održavanje referenduma o promeni Zakona o pravima nacionalih manjina, kojom bi cenzus za sticanje prava na manjinski jezik i pismo bio 50, a ne dosadašnjih 30 odsto manjinskog stanovništva na određenoj teritoriji.

Osvrnuvši se na tu inicijativu, Josipović je tokom tradicionalnog prijema gradajana "na kafu" u svojoj kancelariji naglasio da bi on lično referendum poslao na Ustavni sud.

"Mislim da je procedura koja je propisana Ustavom i zakonom (o referendumu) vrlo jasna i treba je poštovati", rekao je šef države upitan šta bi on učinio s obzirom na to da je "očito da vladajuća većina ne želi da zatraži mišljenje od Ustavnoga suda" o referendumu.

Prikupljeno je i predato Hrvatskom saboru, podseća Hina, više od 650.000 potpisa, ali parlament o toj incijativi još nije raspravljao.