Dvadeset godina Demokratske stranke

Dve decenije obeležene su žestokom borbom za osnovne principe demokratije i rušenjem diktatorskog režima Slobodana Miloševića, lidera Socijalističke partije Srbije, stranke s kojom demokrate danas vode zemlju. Crnim slovom u istoriji stranke upisan je 12. mart 2003, kada je ubijen njen tadašnji predsednik i premijer Srbije Zoran Đinđić

Sedamdeset godina nakon osnivanja stranke, 1919. u Sarajevu, grupa intelektualaca među kojima su bili Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Kosta Čavoški, Vladimir Gligorov, Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica, Borislav Pekić i drugi, obnavlja rad Demokratske stranke.

Osnivačku skupštinu održavaju 3. februara 1990, a za prvog predsednika biraju Dragoljuba Mićunovića.

Mada su rezultati bili ispod očekivanja, te 1990. godine DS po prvi put ulazi u parlament, a opoziciono delovanje nastavljaju i na ulicama. Prvi veliki protest održan je 4. maja 1990 godine, ali ga je rasturila policija.

Zoran Đinđić preuzima vođstvo stranke od Mićunovića 1994. godine i od tada demokrate prevazilaze dotadašnje elitističke okvire i približavaju se običnim ljudima. Đinđić se na političkoj sceni tada izdvojio zbog svoje harizme i ideja o demokratiji i građanskim slobodama.

Nakon više pokušaja, 2000. godine pod vođstvom DS-a opozicija se ujedinjuje i zajedno izlazi na izbore pod imenom DOS. Nakon izborne krađe organizuje velike proteste širom zemlje, koji dovode do velikih protesta 5. oktobra i rušenja režima Slobodana Miloševića.

Demokrate u prvi plan izbacuju nekadašnjeg člana, lidera DSS-a Vojislava Koštunicu, dok ldier DS-a Zoran Đinđić postaje premijer. DOS nije dugo trajao, a do konačnog raspada dolazi nakon izručenja slobodana Miloševića Hagu 2001 godine.

“On je morao da se nađe u Hagu jer je to bilo neizbežno, da nije bio bi na sudu koji bi ga oslobodio i mene poslao u zatvor, poštujem izreku jednog starog indijanskog mudraca iz 19. veka koji je rekao, ako moraš da progutaš žabu nemoj mnogo da je geldaš, progutaj je odmah”, rekao je Zoran Đinđić.

Dugogodišnja satanizacija Đinđića kulminira njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine, kada stranku preuzima Zoran Živković. Godinu dana kasnije, na unutarstranačkim izborima 2004, pobeđuje ga Boris Tadić, pod čijim vođstvom DS kasnije osvaja apsolutnu vlast u Srbiji.

Danas demokrate zajedno sa koalicionim partnerima vode Vladu Srbije, imaju apsolutnu većinu u Vojvodini, lokalnu vlast širom Srbije, a lider stranke je ujedno i predsednik države po drugi put.

“Nikada mi nismo imali najbolji prijem u javnosti ali smo imali izvanredan primer među građanima jer imaju osećaj šta mi želimo da uradimo. Demokratska stranka je... pokušajte da zamislite Srbiju bez Demokratske stranke, pa to je suva zemlja", rekao je predsednik DS-a Boris Tadić u kampanji za parlamentarne izbore 2007. godine.

Demokratska stranka danas okuplja oko 170.000 članova, po većini istraživanja najpopularnija je stranka u zemlji.

Tokom godina bila je rasadnik mnogobrojnih stranaka, među kojima su Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice, Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića,Narodna demokratska stranka Slobodana Vuksanovića ili Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića.

Funkcioneri o jubileju stranke

Prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke Dragoljub Mićunović kaže da je svaki od lidera te stranke ostavio pečat u njenom radu i da je pri tom ostao dosledan reformisanju društva i unapređenju demokratije.

"Svako od nas je ostavio trag u stranci, ali je važno da nije bilo nikakvih zaokreta u držanju jedne principijelne linije ka reformisanju društva i unapređenju demokratije", rekao je Mićunović.

"Zoran Đinđić je u stranku uneo dinamiku, omasovljena je, a u političkom životu Srbije odigrala je veliku ulogu kada smo 2000. godine okupili ostale partije i odličnom kampanjom dobili izbore", rekao je Mićunović.

On je naglasio da je prva demokratska vlada posle 2000, koju je vodio Đinđić, preduzela značajne korake na evopskom putu Srbije.

Stranka je ojačala zahvaljujući sadašnjem lideru Borisu Tadiću, naglasio je Mićunović, iako je, kako je naveo, presedničko mesto zauzeo u, možda, najtežem trenutku za DS - nakon Đinđićeve smrti.

Potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac izjavio je da borba za modernizaciju Srbije koja je započela obnavljanjem rada te stranke pre dve decenije još nije završena i da će o konačnoj pobedi demokratske ideje moći da se govori po ulasku Srbije u EU.

"Srbija još uvek bira između napred i nazad, između Evrope i prošlosti, i mislim da DS još uvek svoj konačni posao nije završila", izjavio je Šutanovac.

On je ocenio da, iako cilj evropske budućnosti za koji su se građani jasno opredelili nije ostvaren, turbulentna vremena iz poslednje decenije prošlog veka ne mogu da se ponove.

U protekle dve decenije Demokratska stranka je doslednom politikom učinila da zemlja bude na pravom putu i bez nje ne može biti ostvarenja projekta moderne Srbije, ocenila je portparolka DS-a Jelena Trivan.

"Bez obzira na poplavu novih evropejaca i demokrata, demokratske i moderne Srbije nema bez Demokratske stranke. Samo zahvaljujući njenoj hrabrosti, koja je izašla sa idejom evropske Srbije, mi smo danas tu gde jesmo", izjavila je Trivanova.

Ona je podsetila da su naslovne strane dnevnih novina 1989. godine, posle konferencije za novinare na kojoj je obelodanjeno obnavljanje rada DS, osvanule sa naslovom - "Srbija u Evropi".

"Pokušaćemo da kažemo da kontinuitet koji imamo, i pored toga što je u pojedinim periodima sve izgledalo bezizlazno, daje rezultate i da smo stranka koja je pomogla i učinila da Srbija bude na pravom putu", rekla je Trivanova.