Hrvatska uvodi porez solidarnosti?

Nakon višečasovnih pregovora predstavnika Vlade Hrvatske i predstavnika poslodavaca i sindikata, zamenik predsednika Matice hrvatskih sindikata Vilim Ribić rekao je danas da su vladin predlog podržali gotovo svi sindikati u javnom i državnom sektoru.

"To je razuman predlog koji pravilno raspoređuje teret na što širi krug ljudi", ocenio je Ribić.

Predsednica Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Ana Knežević je ocenila da će novi, treći rebalans budžeta biti mera koja će omogućiti stabilizaciju kreditnog rejtinga zemlje i zaduživanje države i preduzeća koje je stalo.

I iz Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) najavili su podršku rebalansu, ali samo kao kratkoročnu meru za spasavanje javnih finansija. Predsednik HUP-a Damir Kušak rekao je da bi na godišnjem nivou predložene mere mogle budžetu da donesu oko pet milijardi kuna.

Predsednik Hrvatskog udruženja sindikata Ozren Matijašević kazao je da je sindikalno rukovodstvo bilo protiv vladinog predloga.

Komentarišući predloge vlade, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je danas da treba razmotriti sva rešenja za izlazak iz krize.

"Hrvatskoj ne treba krizni porez, nego izlaz iz krize. Nisam za donošenje rešenja 'preko kolena', jer ako se u ekonomiji napravi pogrešan korak, on se reflektuje idućih deset godina", rekao je Mesić.

I opozicija je kritikovala najnoviji predlog, ocenjujući da vlada nema ideju kako da napuni državni budžet.

"Ovakav porez samo će dodatno osiromašiti ljude u Hrvatskoj. Ovaj porez je po modelu drži vodu dok majstori ne odu, a majstori su na odlasku", rekla je Vesna Pusić iz Hrvatske narodne stranke.

Pojedini ugledni ekonomisti upozoravaju da novi namet neće pomoći privredi, već će dodatno smanjiti proizvodnju. Guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski je upozorio da je svako povećanje poreza rizično, jer praksa pokazuje da to povećava broj onih koji izbegavaju plaćanje poreza.

Vlada na uvođenje novog poreza gleda kao na zamenu za raniji predlog da se za šest odsto smanje plate u državnom i javnom sektoru, a od tri do deset odsto penzije veće od 2.000 kuna (oko 270 evra).

Prema ranijoj najavi iz Vlade Hrvatske, do petka će biti predložene nove mere štednje koje bi trebalo da se nađu u trećem rebalansu budžeta, čije je donošenje najavljeno za kraj jula ili početak avgusta.