Smrtonosni tip virusa i u Rumuniji

Patogeni virus ptičjeg gripa H5N1, otkriven u rumunskom naselju u delti Dunava, istog je tipa poput onog otkrivenog u Turskoj.

Izvor: B92, FoNet

Subota, 15.10.2005.

10:30

Default images

To su potvrdile vlasti u Rumuniji, a sada se čekaju rezultati ispitivanja u Velikoj Britaniji, preneo je BBC. To mesto se nalazi u blizini sela Čamurlia u delti Dunava, gde je prošle nedelje prvi put nađen virus. U naselju Maliuk počelo je ubijanje ptica, a samo mesto je pod karantinom. U selu Čamurlija završena je akcija ubijanja više hiljada ptica.

A devetoro ljudi podvrgnuto je medicinskim ispitivanjima u zapadnom delu Rurske, u gradu Manisa, posle informacije da je na nerazjašnjen način uginulo 40 golubova koje su držali. Agencija Anadolija javila je da su te osobe stavljene u karantin. Šef zdravstvenog odeljenja u Manisi objasnio je da je katantin samo predostrožnost, dok se njihove kuće ne dezinfikuju. Uzorci uginulih ptica poslati su na analizu u Izmir.

I najviši stručnjaci Vlade SAD upozorili su da je nova pandemija neminovna i da se svet sada mora pripremiti za borbu protiv ptičijeg gripa i drugih potencijalno smrtonosnih virusa. Direktor Nacionalnog instituta za alergologiju i infektivne bolesti, Antoni Fauci, je u Vijetnamu, gde je 41 osoba umrla od virusa ptičijeg gripa, rekao da je "pandemija neizbežna, iako se ne može precizirati kada će do nje doći".

Nove mere u Srbiji

Po nalogu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, oformljen je Centar za prevenciju i kontrolu avijarne influence, koji će raditi na praćenju kretanja, sprečavanju pojavljivanja, brzom otkrivanju, sprečavanju širenja i iskorenjivanju ptičjeg gripa.

Ministarstvo je saopštilo da, i pored toga što je pripravnost povećana, stručnjaci smatraju da je rizik unošenja virusa preko ptica selica minimalan. "Sva dosadašnja ispitivanja koja su izvršena na živoj živini i proizvodima poreklom od živine pokazuju da su živinski proizvodi u Srbiji sa aspekta ptičjeg gripa, potpuno bezbedni za ljudsku upotrebu", navodi se u saopštenju.

Stepen pripravnosti čitave veterinarske službe je na najvišem nivou, a u Upravi za veterinu uvedena su dežurstva koja uključuju i dane vikenda. Mogući slučajevi ptičjeg gripa i sve dodatne informacije o toj bolesti mogu se dobiti na info-telefon 011/ 214-53-95.

U svim okruzima formirane su mobilne ekipe republičke veterinarske inspekcije, a inspektori su u celodnevnoj pripravnosti. U 12 naučnih ili specijalističkih veterinarskih instituta uvedena su dežurstva, povećan je stepen pripravnosti i formirane su stručne ekipe koje će, u slučaju potrebe, biti stavljene na raspolaganje Upravi za veterinu.

Veterinarski specijalistički institut Kraljevo (kontakt telefon 036/ 316 3160) i Naučni institut za veterinarstvo Srbije iz Beograda (kontakt telefon 011/ 285 10 96), vrše sva dijagnostička ispitivanja na ptičiji grip za čitavu teritoriju Republike Srbije.

Skupština grada Beograda saopštila je da je pripemila plan aktivnosti za postupanje u skladu sa merama za sprečavanje pojave zarazne bolesti avijarne influence, ptičjeg gripa. Građani mogu prijaviti slučajeve uginuća ptica na teritoriji Beograda na telefon 011/ 32 27 000.

Sve veterinarske službe dobile su uputstva o aktivnostima koje moraju biti sprovedene. Organi lokalne samouprave preduzeće sve mere na skupljanju leševa životinja nepoznatih vlasnika (divlje ptice), a u slučaju sumnje da je uzrok uginuća zarazna bolest, hitno će kontaktirati veterinarsku službu.

Intenzivirana su dijagnostička ispitivanja na pticama selicama i autohtonim divljim pticama, a Uprava za veterinu je naložila ispitivanja domaće živine koja se drži ili uzgaja u rizičnim regijama (blizu velikih vodotokova i vodenih površina).

Ta ispitivanja se vrše od kraja 2004. godine i do sada nije bilo nijednog slučaja oboljevanja od ptičjeg gripa. Povećanjem obima ispitivanja, postiže se rano otkrivanje bolesti kako bi se sprovele sve veterinarsko-sanitarne mere i sprečilo njeno širenje na populaciju živine.

Stručnjaci širom sveta, kako je saopštilo ministarstvo, naglašavaju da rizik obolevanja ljudi postoji samo u državama gde je utvrđeno prisustvo visokopatogenog soja virusa u populaciji domaće živine, i to kod ljudi koji su u veoma bliskom kontaktu sa živinom u dugom vremenskom periodu.

Može li Srbija izbeći pojavu gripa

Staništa divljih ptica mahom u Vojvodini
Predsednica Društva za zaštitu divljih ptica Aleksandra Tadić ocenila je da ptičji grip ne može da zaobiđe našu zemlju i navela da će se on prvo ispoljiti na mestima na kojima su staništa divljih ptica selica, odnosno u Vojvodini.

"Virus se jako brzo širi među drugim pticama i ono što možemo reći jeste da će se prvo ispoljiti u Vojvodini. Neće, međutim, proći mnogo dok i ostali delovi Srbije ne budu zahvaćeni, pogotovo što i u Srbiji ima mnogo ruralnih delova, gde ljudi gaje kokoške na otvorenom i gde one mogu doći u kontakt s divljim pticama i zaraziti se", kazala je Tadićeva.

Ona je za "Građanskim list" rekla da selektivna zabrana lova na ptice, koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede Srbije, nije smanjila rizik zaraze od ptičjeg gripa i ocenila da je neophodno uvesti potpunu zabranu. Ona kaže i da su, pored lovaca, u opasnosti i krivolovci, s obzirom na to da se u Tajlandu ova bolest proširila upravo putem trgovine ubijenim pticama.

I Marko Tucakov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine smatra da je Banat prvi na udaru ptičijeg gripa, ako se pojavi u Srbiji. U Banatu, najviše oko Tamiša, domaće i divlje guske žive zajedno, u divljini, dele pašnjake, zajedno se hrane, a često se i ukrštaju, što može biti najveća opasnost od ptičjeg gripa. "Treba biti obazriv, jer ukoliko nešto ne uradimo da sprečimo taj kontakt, lako može da nam se desi isto što i u delti Dunava u Rumuniji", izjavio je Tucakov za Blic.
"U najvećem riziku su oni koji su u direktnom kontaktu sa životinjama - lovci, veterinari, ali i oni koji se na neki način zadržavaju pored vode - zaposleni u ribnjacima, vodoprivredi, kao i poljoprivrednici i pecaroši. Voda je dobar medijum koja može preneti sve na mnogo velike razdaljine. Zato treba biti veoma obazriv", upozorio je Tucakov.

Ptica najviše u novembru i decembru

Republičko ministarstvo poljoprivrede dalo je preporuku uzgajivačima živine da ih drže zatvorene i ne puštaju na pašnjake, kako bi se sprečilo njihovo mešanje sa divljim pticama. U Ministarstvu se intenzivno se razmišlja o pravnoj mogućnosti da se izda naredba za zatvaranje živine i oni apeluju na uzgajivače da se pridržavaju njihove preporuke.

Prelet ptica ka jugu počeo je još u avgustu i trajaće do decembra. Najveća jata ornitolozi očekuju sa prvim talasima hladnoće - u novembru i početkom decembra. Ptice najviše lete onda kada je lepo vreme, kada im odgovara vetar, ali kada će krenuti na put, najčešće zavisi od toga da li je ptica na to spremna.

Tri najveća zimovnika u SCG, u kojima zimi boravi između 350 i 400.000 ptica, jesu uz Dunav, na potezu od Bezdana do Kopačkog rita, zatim Labudovo okno, odnosno trougao - Stara Palanka, selo Dubovac i Ram (od Smedereva do Golupca) i na Skadarskom jezeru. Divlje ptice privremeno se zadržavaju još i oko Save, Drine, Velike i Južne Morave.

Akcija u Crnoj Gori

Akcija uzimanja uzoraka živine počeće krajem oktobra u Crnoj Gori u cilju prevencije i zaštite od eventualne pojave ptičjeg gripa, najavljeno je iz crnogorske Veterinarske uprave.

Direktor te uprave Ivan Popović rekao je agenciji Beta da će veterinarske kontrole biti pojačane u četiri rizična područja u Crnoj Gori u kojima se očekuje dolazak divljih ptica, potencijalnih nosilaca virusa ptičjeg gripa. Ta područja su jezero Krupac kod Nikšića, rejon Skadarskog jezera, od Rijeke Crnojevića do granice sa Albanijom, i opštine Bar i Ulcinj, gde će veterinari pratiti situaciju na Šapskom jezeru, Solani i u okolini reke Bojane.

Direktor Veterinarske uprave je kazao da će sredinom naredne nedelje iz živine iz ulcinjskog kraja biti uzeti "eksperimentalni" uzorci. Veterinari i ornitolozi oblišli su prethodnih dana ulcinjsku Solanu i saopštili da ne postoji razloga za sumnju da su ptice sa severa Evrope donele ptičji grip na područje Ulcinja.

Iz Veterinarske uprave je takođe najavljeno da će tokom sledeće nedelje veterinari uzeti uzorke divljih ptica kako bi utvrdili da li su nosioci opasnog virusa. Iz uprave podsećaju da divlje ptice ne obolevaju od ptičjeg gripa, već da su njegovi potencijalni nosioci.
Crnogorska vlada usvojila je Nacionalni plan za zaštitu od ptičjeg gripa za čiju je realizaciju izdvojila 750.000 evra.

U Sloveniji posebni ugovori

Slovenački ministar zdravlja Andrej Bučar je izjavio da je malo verovatno da će u Sloveniji doći do pandemije ptičjeg gripa.

Uprkos tome, lek koji pomaže u prevenciji ili sprečava komplikacije u slučaju zaraze ptičjim gripom, "Tamiflu" je već rasprodat, a nove količine će u Sloveniju stići za nedelju dana. Slovenački mediji javljaju da je su britanski stručnjaci utvrdili da postoji varijanta virusa H5N1 koji je otporan na lek "Tamiflu", koji je dosta evropskih zemalja, sledeći uputstva EU, već nabavilo u većim količinama.

Slovenija je već uvela zabranu uvoza živinskog mesa i proizvoda iz Rumunije, poštujući jučerašnju odluku Evropske komisije, a poštrene mere pažnje u Sloveniji se sprovode u velikom preduzeću za proizvodnju i preradu živinskog mesa "Perutnina Ptuj". Tako su zaposleni u ovoj fabrici, javljaju slovenački mediji, morali da potpišu poseban aneks uz ugovor o radu, kojim su se obavezali da će kod svojih kuća uništiti svu perad. Ova mera važi i za zaposlene u upravi fabrike.

Čega se plašiti

Zloglasni virus H5N1
Svetska zdravstvena organizacija veruje da je samo pitanje vremena kada će virus ptičijeg gripa tipa H5N1 mutirati u oblik koji se prenosi sa čoveka na čoveka, što bi izazvalo epidemiju svetskih razmera. Najviše zabrinjava činjenica da virus pravi "greške" kada se replicira zbog čega je nepredvidiv i opasan, prenosi Beta.

Virus H5N1 pojavio se prvi put u Hong Kongu 1997. godine, kada je od posledioca virusa uginulo ili ubijeno 1,5 miliona ptica. Tada je 18 ljudi oboleo od gripa, a umrlo šetoro. Ponovo se pojavio 2003. u Južnoj Koreji i od tada se proširio na Kinu, Vijetnam, Tajland, a sumnja se da je stigao i do Laosa, Indonezije, Turske i Rumunije. Pretpostavlja se da u Japanu, Maleziji i Južnoj Koreji sada nema H5N1 virusa, ali je zato otkriven kod divljih ptica u Mogoliji, Kazahstanu i ruskom Sibiru.
Procenjuje se da je zbog ptičijeg gripa uginulo ili uništeno oko 150 miliona ptica. Prema podacima SZO virusom H5N1 zaraženo je 117 ljudi u četiri zemlje, a od posledica bolesti umrlo je 60. Stručnjaci smatraju da je broj zaraženih daleko veći, ali da ne traže svi pomoć lekara, i da je zbog toga i stopa smtrtnosti verovatno veća.

Potencijal za mutacije

Ptičiji grip postoji skoro svuda. Postoji 15 podtipova gripa od kojih boluju ptice, ali takozvane visoko-patogene forme izaziva virus tipa A, odnosno njegovi podtipovi H5 i H7. Podtipovi "H" mogu da mutiraju u 16 različitih virusa, a tipa "N" u devet.

Virusi gripa imaju RNA genetski materijal, što znači da u sebi nemaju mehanizam za "popravku" genetskih greški. Zbog toga su skloni mutiranju. Zato svake sezone mora da se pravi nova vakcina protiv gripa. Zbog mutacija dešava se da u pojedinim godinama virus bude smrtonosniji, i da u jednoj sezoni u celom svetu ubije i 250.000 ljudi. U periodu od oko 20 godina, virus mutira toliko da može da izazove goblanu epidemiju koja odnese veliki broj života.

U 20. veku dogodile su se tri pandemije: 1918. od gripa je umrlo između 20 i 100 miliona ljudi, 1957. "španska groznica" usmrtila je oko dva miliona ljudi na svetu, a 1968. "svinjski grip" je ubio oko milion ljudi. Stručnjaci se slažu da bi sledeća epidemija svetskih razmera mogla da izbije u svakom trenutku.

Lekovi

Vakcine za sezonski grip nisu zaštita protiv H5N1 virusa. Postoji eksperimentalna vakcina protiv ptičijeg gripa, i to u količini od nekoliko hiljada doza, ali nije pouzdano utvrđeno da pruža sigurnu zaštitu. Virus H5N1 mutira brzo, a do sada je imao promene koje su omogućile virusu H1N1 da izazove pandemiju 1918. godine.

Postoje četiri leka protiv gripa, do kojih dva nisu efikasna kada je ptičiji grip u pitanju. Od preostala dva, novija leka, najpoznatiji je Tamiflu, ili olsetamivir, i Relenza, ili zanamivir. Relenza je prah koji se ušmrkuje, zbog čega je manje poželjan od tableta Tamiflua.

Poput bakterija koje razvijaju otpornost na antibiotike, i H5N1 je postao otporan na starije lekove protiv gripa. U poslednje vreme počeo je da pokazuje i znake otpornosti na Tamiflu. Oba leka protiv gripa ne leče infekciju, ali umanjuju simptome ako se uzmu 48 sati posle razboljevanja. Takođe, mogu da se uzimaju i preventivno.

SZO je apelovala na sve zemlje da naprave plan kako bi se izborile sa mogućom pandemijom, ali je to do sada uradilo samo njih 40. Prema predviđanju SZO, većina zemalja u razvoju neće moći da nabavi vakcine ili lekove u toku pandemije, ali i da razvijene zemlje neće imati dovoljno zaliha da se u potpunosti izbore sa pandemijom.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

17 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: