Teodorović: Javnost ne čuje za najbolje, takvo je društvo

Teodorović je za "Nedeljnik" pretražio relevantne naučne baze, na osnovu čega govori o tome ko su najvažniji srpski naučnici prema h-indeksu, odnosno naučnoj kompetentnosti

Profesor Saobraćajnog fakulteta jedan je od dobrih poznavalaca ko je ko u srpskoj nauci, a u pretrazi baza potvrdio je ko su najvažniji srpski naučnici prema tzb. h-indeksu, u kojoj oblasti su najuspešniji i ko su naši mladi naučnici koji rade u svetu, a o kojima naša javnost skoro ništa ne zna.

"Fizičar Horhe Hirš je 2005. godine predložio indeks za merenje produktivnosti i naučnog uticaja naučnika koji se bave istraživanjima u oblasti fizike. Predloženi indeks, koji se često naziva i h-indeksom, Hiršovim indeksom ili indeksom naučne kompetentnosti, naišao je na veoma dobar prijem u svetskoj naučnoj zajednici i danas se koristi za merenje naučnog uticaja i rangiranje naučnika u skoro svim naučnim oblastima", objašnjava Teodorović.

Teodorović je za novogodišnji dvobroj Nedeljnika rekao da su najznačajnije svetske naučne baze Web of Science, Scopus i Google Scholar uključile su h-indeks u svoj sistem merenja kvaliteta istraživača i izračunavaju ga i prikazuju za svakog naučnika u svetu.

"Hiršov indeks, uz ukupan broj citata naučnika, predstavlja jedan od najznačajnijih pokazatelja naučnog kvaliteta profesora i istraživača. Baza Google Scholar je najdemokratskija naučna baza koja je dostupna svim građanima sveta. Svaki građanin može u toj bazi, bez ikakvih finansijskih nadoknada, da nađe sve podatke o svakom istraživaču na svetu, pa i o njegovoj vrednosti h-indeksa. U bazu su uključeni svi istraživači sveta koji žele da se registruju i imaju svoj profil. Bitno je istaći da se h-indeks pokazao kao veoma dobar indikator naučne kompetentnosti prilikom evaluacije naučnih rezultata naučnika iz iste naučne oblasti", rekao je.

Ako je vrednost h-indeksa na primer 11, to znači da istraživač ima 11 radova od kojih je svaki u svetskoj literaturi citiran bar 11 puta. Vrednost indeksa 12 znači da je svaki citiran bar 12 puta, objasnio je Teodorović.

U novogodišnjem dvoboroju Nedeljnika možete da pročitate i veliko istraživanje o najuspešnijim srpskim naučnicima u zemlji i svetu, sa konkretnim podacima i tabelama. Za mnoge naučnike koji su se našli na ovoj listi, naša javnost nije ni čula.

"Naša javnost, nažalost, nije čula za naše vrhunske naučnike, pre svega, zbog sveukupne atmosfere u društvu i neprihvatljivog sistema vrednosti koji vlada", rekao je Teodorović.