Ima Nobela za mir, a ćuti o egzodusu u sopstvenoj zemlji

Prema poslednjim podacima, iz Mjanmara je u susedni Bangladeš pobeglo preko 580.000 Rohingja muslimana. Najnoviji snimak napravljen dronom najbolje prikazuje suštinu katastrofe koja je zadesila taj narod. Iz UN je odavno rečeno da se o tome može govoriti kao o etničkom čišćenju.

Održana je i sednica u Generalnoj skupštini UN posvećena tom pitanju, ali se na njoj nije pojavila najvažnija ličnost Mjanmara Aung San Su Ći.

Zvanično njena funkcija je državna kancelarka, a u stvarnosti je glavna politička ličnost Mjanmara. I još nešto, ona je dobitnica Nobelove nagrade za mir, koju je dobila
1991. godine, ali ju je primila tek 2012. pošto je 20 godina provela u kućnom pritvoru u svojoj domovini.

Osim oštrih kritika iz UN na račun vlasti u Mjanmaru, reagovao je i Amnesti internešenel. Iz te organizacije za zaštitu ljudskih prava je saopšteno da liderka Mjanmara i njena vlada "drže glave u pesku" kada se radi o nasilju koje se odvija u državi Rahin. Amnesti internešenel je kritikovao Su Ći i zbog toga što u jednom od retkih pominjanja situacije s Rohingja muslimanima uopšte nije osudila vojsku zbog navodnih zlostavljanja, preneo je AFP.

A šta je uopšte rekla dobitnica Nobelove nagrade za mir? Skoro ništa, ocenile su svetske agencije koje su prenele njeno obraćanje naciji putem državne televizije.

Podsetimo, sredinom septembra je u svom prvom obraćanju naciji otkako su napadi muslimanskih pobunjenika iz naroda Rohingja 25. avgusta izazvali vojni odgovor zbog kojeg je više od 410.000 pripadnika tog naroda prebeglo u Bangladeš, Su Ći je poručila da se Mjanmar ne boji međunarodnog ispitivanja i da je posvećen pronalaženju održivog rešenja za ovaj sukob, prenosi Rojters.

Su Ći je dodala da joj je "iskreno žao" civila koji su se "našli u u zamci krize".

Takođe, ova dobitnica Nobelove nagrade za mir pozvala je međunarodnu zajednicu da pomogne njenoj zemlji da se ujedini kad je reč o verskoj i etničkoj pripadnosti, i pozvala natrag u zemlju neke muslimane iz naroda Rohingja koji su pobegli pred vojnim operacijama, javila je agencija AFP.

Su Ći je rekla i da većina - "više od polovine" - sela u kojima žive pripadnici tog muslimanskog naroda nije pogođena nasiljem, pozvavši strane diplomate koje su se okupile u prestonici radi njenog govora da obiđu sela koja nisu ugrožena, navodi AP.

Međutim, muslimani iz ovog naroda koji su pobegli od nasilja u Mjanmaru odbacili su njene tvrdnje da su mnogi pripadnici njihove manjinske grupe bezbedni.

U izbegličkom kampu Kutupalong u obližnjem Bangladešu, Abdul Hafiz je rekao da je narod Rohingja nekada verovao Su Ći više nego vojsci koja je tokom pola veka vladala Mjanmarom pre nje, ali ju je sada nazvao "lažljivicom" istakavši da njegov narod strada više nego ikad. Hafiz je gnevan zbog njenih nagoveštaja da su pripadnici ovog manjinskog naroda, koji su isterani iz svojih sela, sami odgovorni za to.

On je istakao da bi, ako je to istina, Su Ći trebalo da međunarodnim novinarima omogući veći pristup njihovim uništenim sela, a ako se dokaže da je narod Rohindža kriv, kaže Hafiz, tom narodu "neće smetati ako svet odluči da ga ubije gurajući ga u more".

Do sada, međutim, nije stigla nijedna vest da su vlast Mjanmara dopustile stranim posmatračima da uđu u krizna područja. Zbog svega je čak pokrenuta i peticija da se Su Ći oduzme Nobelova nagrada.

Inicijativa je pokrenuta u Indoneziji i brzo je dobila više od 364.000 potpisa podrške. Međutim, u Nobelovom komitetu u Oslu je rečeno da je prema statutu tog komiteta nemoguće nekome oduzeti ili povući nagradu.