"Dobro veče... Milošević je izručen Hagu" VIDEO

Tadašnji predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić potom se obratio javnosti na vanrednoj konferenciji za medije, a nešto kasnije te večeri tadašnja portparolka Tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman potvrdila je daje Milošević stigao u Hag i da je odmah prebačen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu.

Milošević je bio prvi šef države koji je predat međunarodnom sudu. Biviši predsednik SRJ je 27. maja 1999. optužen za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-92. i BiH 1992-95. i na Kosovu 1999.

Miloševićevo izručenje bio je prvi ozbiljniji sukob tadašnjeg premijera Zorana Đinđića sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, što je bila prva pukotina u DOS-u, koji je preuzeo vlast u Srbiji nakon petooktobarskih promena.

Međutim, mnogi su zaboravili da je upravo Milošević, potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, pristao na osnivanje Haškog tribanala, te da je nova DOS-ova vlast samo nastavila ono što je on potpisao.

Izručenje Miloševića Hagu izazvalo je proteste na javnoj i političkoj sceni.

Miloševićevo beživotno telo nađeno je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu 11.3.2006. Bolovao je od srčanih tegoba, odnosno od hipertrofije leve srčane pretkomore, što je za posledicu imalo česte skokove krvnog pritiska.

Od početka suđenja pred Haškim tribunalom, 12. februara 2002, proces je prekidan više od 15 puta, najčešće zbog Miloševićevog krvnog pritiska. Poslednjih meseci života, Milošević se sudijama Haškog tribunala često žalio na glavobolje i pritisak u ušima i očima.

Getty images

Slobodan Milošević i njegova porodica nalazili su se na spisku ličnosti kojima je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije. Za njega se vezuje promena politike u Srbiji od kraja 80-ih godina prošlog veka, naročito od čuvenog govora na Gazimestanu, kao i 8. sednice CK SK Srbije.

Povezivan je sa ubistvom Ivana Stambolića i četvorostrukim ubistvom na Ibarskoj magistrali, ali i sa direktnim ili indirektnim uticajem na dešavanja na svim ratištima u bivšoj Jugoslaviji, naročito sa događajima poput masovnog ubistva u Srebrenici, događajima u Vukovaru i slično. On je pred Haškim sudom optužen za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Slobodan Milošević bio je jedan od tri potpisnika, 1995, Dejtonskog sporazuma. Druga dva potpisnika, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, takođe su preminuli.

Za predsednika SR Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. godine.

U maju 1999, u jeku bombardovanja Jugoslavije, Luiz Arbur, tadašnja tužiteljka Haškog tribunala, saopštava da je pokrenut postupak protiv Slobodana Miloševića zbog ratnih zločina. Te godine, 10. juna, objavljujući kraj bombardovanja, Milošević čestita mir, najavljuje obnovu zemlje i obećava objavljivanje imena svih poginulih.

U julu 2000. raspisuje redovne savezne i prevremene predsedničke izbore za 24. septembar. Petog oktobra 2000. demonstranti zauzimaju Saveznu skupštinu i zgradu Radio-televizije Srbije, a 6. oktobra Milošević priznaje izborni poraz posle posredovanja Igora Ivanova, ministra inostranih poslova Rusije, i čestita pobedu Vojislavu Koštunici. Na tim izborima Milošević je dobio 37,15 odsto glasova birača. Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS), lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica sa 50,24 odsto glasova birača.

Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. godine, posle dvodnevnog odbijanja da se odazove sudskom pozivu, preteći čak i oružanim otporom, zbog zloupotrebe službenog položaja kada mu je određen jednomesečni pritvor, koji je potom produžen za još dva meseca.

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije izručen je Tribunalu u Hagu 28. juna 2001. pred kojim je 27. maja 1999. optužen zajedno sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu. Novu optužnicu protiv Miloševića Haški tribunal podigao je 9. oktobra 2001. za ratne zločine u Hrvatskoj, a 23. novembra za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH.

Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. izvođenjem dokaza za zločine na Kosovu i završeno je 11. septembra te godine. Izvođenje dokaza po optužnicama za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid tokom rata u BiH trajalo je od 26. septembra 2002. do 25. februara 2004. Postupak odbrane Miloševića počeo je 31. avgusta 2004.