Poslednja runda, dan drugi

Danas je delegacija kosovskih Albanaca odbila ponudu koju je na pregovorima u Badenu izneo Boris Tadić - da Kosovo dobije žandarmeriju, zastavu, himnu, grb i sportsku reprezentaciju. I Beograd i Priština ostaju na svojim pozicijama, dok je jedino predstavnik Rusije iz posredničke trojke preneo da je Moskva za nastavak pregovora i posle 10. decembra.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da pregovori nisu uspeli jer albanska strana smatra da im je nezavisnost obećana i da će je ostvariti.

"Iako je 'trojka' ulagala napore da privoli albansku stranu da razgovara, po našem mišljenju, možda je mogla još više da ih motiviše i da im kaže da moraju da razgovaraju o statusu. Oni i pored tih pokušaja nisu hteli da razgovaraju o statusu", kaže on.

"Tajna njihovog ponašanja je u sledećem – oni zaista misle da im je nezavisnost sigurna, da im je nezavisnost obećana i da će nezavisnost doći", smatra on.

"To je najveći problem zašto ovi razgovori nisu uspeli i zbog čega albanska strana nije bila spremna da se bori za svoja stanovišta kao što smo se mi borili za naša stanovišta", kaže on.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić rekao je da je Beograd proširio svoj predlog suštinske autonomije kroz primere modela Hongkonga, Olandskih ostrva, Južnog Tirola, Baskije i Katalonije.

Kosovoski Albanci su sve odbili, kaže Jeremić. "Ko god se odluči na jedan unilateralni korak, nosiće svu odgovornost svega onoga što posle toga može da sledi, a što bi vrlo lako i vrlo verovatno, mogu da kažem, moglo imati za posledicu fundamentalnu destabilizaciju regiona zapadnog Balkana i vrlo verovatno nekih drugih regiona na svetu", smatra on.

Tači: Teško do kompromisa

Hašim Taèi (FoNet)

I dok srpski pregovarači očekuju da će neke vrste nastavka pregovora o Kosovu biti i posle 10. decembra, Priština je izričita da se pregovori tog datuma završavaju.

Član pregovaračkog tima Prištine i verovatni premijer Kosova Hašim Tači ocenio je da je veoma teško da se postigne kompromis o Kosovu i odbacio mogućnost nastavka pregovora posle 10. decembra.

"Posle toga ćemo o daljim koracima odlučiti sa Briselom i SAD", rekao je novinarima Tači posle zajedničkog sastanka Beograda i Prištine u Badenu.

Stavovi Beograda i Prištine dijametralno su suprotni i kompromis je "veoma teško" postići, naveo je Tači, dodajući da dve strane mogu da pregovaraju još 100 godina i da ne bi postigle kompromis. "Kosovo će biti država", rekao je Tači.

Upitan o evenutalnom izbijanju sukoba u slučaju proglašenja nezavisnosti, Tači je rekao da neće više biti rata. "Prošla su vremena rata, ubijanja i patnje. Mi garantujemo mir i stabilnost za sve građane. To je naša obaveza", podvukao je on.

A sadašnji premijer Kosova Agim Čeku izjavio je nezavisnost Kosova biti proglašna veoma brzo, "mnogo pre sledećeg marta", i da je cilj da se nezavisnost postigne u saradnji s međunarodnom zajednicom.

"Nema mogućnosti da Kosovo bude deo Srbije", rekao je Čeku posle sastanka prištinske delegacije i pregovaračke "trojke" i podsetio da je to navedeno i u principima Kontakt grupe.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu danas je ime delegacije Prištine izjavio da narod i institucije Kosova nisu spremni da prihvate nastavak pregovoračkog procesa nakon 10. decembra i da svako odlaganje predstavlja opasnost za Kosovo.

"U ime ekipe jedinstva, u ime institucija i naroda Kosova izražavam naš zajednički stav da nismo spremni da prihvatimo druge pregovaračke procese, odnosno razgovore. Razlozi su jasni. Svaki dalji nastavak ne donosi nikakav rezultat i istovremeno predstavlja potencijalnu opasnost za budućnost i perspektivu Kosova i njenih građana", rekao je Sejdiu u govoru, koji je medijima prosledio kabinet predsednika Kosova.

Tenzije na Kosovu se posebno povećavaju stalnim pretnjama Srbije, ocenio je predsednik Kosova.

"To se videlo i u ratnohuškačkim izjavama ali i velikim pritiskom da se Srbi građani Kosova onemoguće da učestvuju u demokratskom izbornom procesu kroz koji je Kosovo prošlo pre nekoliko dana", kazao je Sejdiu.

Portparol prištinskog tima Skender Hiseni je kazao da "trojka" nije iznela nikakav predlog, već da je pažljivo slušala poredloge dve strane. On očekuje da će izveštaj, koji treba da bude dostavljen generalnom sekretaru UN Ki Munu Banu, "jasno identifikovati konstruktivnost kosovske delegacije u ovim dodatnim pregovorima".

Predlog Tadića za nadležnost i simbole

Predsednik Srbije ponudio je Prištini nadležnost i simbole obično rezervisane za suverene države, bez stolice u Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope i OEBS-u, koje bi zadržala Srbija.

Tadić je objasnio da ta ponuda omogućava Albancima da imaju svoju žandarmeriju, grb, himnu i zastavu, da mogu otvaraju ekonomska i kulturna predstavništva u svetu, kao i da na međunarodnim sportskim takmičenjima nastupaju nezavisno od Srbije.

Prema predlogu koji je Tadić izneo tokom današnje runde pregovora s delegacijom Prištine, Srbija bi zadržala nadležnost na Kosovu nad spoljnom politikom, odbranom, kontrolom granica i zaštitom srpskog nasleđa.

"Srbija takođe traži da na Kosovu ne bude vojske, ali prihvata Žandarmeriju koja će obezebeđivati red i zakon na Kosovu", rekao je Tadić.

Prema tom predlogu, Beograd i Priština postigli bi sporazume o zaštiti etničkih zajednica, a kada je reč o Srbima i o njihovom odnosu sa institucijama u Beogradu.

U svakoj od tih nadležnosti predstavnik međunarodne zajednice imao bi jurisdikciju, a trebalo bi razraditi i metode saradnje Beograda i Prištine, rekao je Tadić.

On je ocenio da bi, ako se usvoji ovaj model, to značilo da su obe strane učinile ustupke, a njegovu primenu nadgledala bi i garantovala međunarodna zajednica.

Prema njegovim rečima, prednosti ovakvog plana bile bi što bi Kosovo odmah zvanično dobilo samoupravu, uz punu saglasnost Beograda, što bi se poboljšali odnosi s kosovskim Srbima i time prekinula sadašnja i potencijalno stvarna fizička podeljenost među zajednicama.

Kosovo bi imalo pristup međunarodnim finansijskim institucijama i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama, osim Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope, što bi mu, prema Tadićevim rečima, dalo legitimitet u međunarodnim i drugim institucijama. "Kosovo bi imalo trgovinska i kulturna predstavništva u inostranstvu, zastavu, grb i nacionalne timove, onako kako bi ih prihvatile međunarodne sportske federacije", rekao je Tadić.

"Integracija Kosova u mrežu zavničnih regionalnih odnosa, kao i sa Srbijom, ubrzala bi evropske integracije Kosova. Srbija je spremna da zatraži da dobrobiti od njenih odnosa sa Evropskom unijom uživa i Kosovo", rekao je Tadić.

Tadić je ocenio da Kosovo nije multietničko društvo, da standardi nisu sprovedeni, da se raseljeni nisu vratili jer se većina plaši. On je upozorio da Srbe, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, niko ne bi pretnjama mogao naterati na koegzistenciju i da bi, zaplašeni, mogli krenuti ka odvajanju.

Predsednik Srbije je, drugog dana pregovora, rekao da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova dovelo do destabilizacije i podstaklo simetrično ponašanje, pošto nijedna strana nema monopol na unilateralizam, i ponovo pozvao na postizanje kompromisa o statusu.

Srbija je ponudila mnoštvo ideja, rekao je Tadić i dodao da je Beograd spreman da razmotri sve aspekte predloga koje nudi. "Spremni smo da uzmemo u obzir svaku drugu ideju koja može dovesti do kompromisa", kaže Tadić.

"Moramo prestati da pothranjujemo iluzije ako želimo da izgradimo bezbednu budućnost u regionu", poručio je Tadić.

Nova runda pregovora počela je juče, a završava se sutra, kada bi trojka trebalo da pregovaračke timove upozna sa zaključcima koji će se naći u izveštaju, koji 10. decembra predaju generalnom sekretaru UN Ki Munu Banu.

Diskusija Đelić-Beriša

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić zatražio je na Samitu šefova vlada zemalja Centralnoevropske inicijative u Sofiji uzdržanost u prejudiciranju rešenja budućeg statusa Kosova.

U saopštenju se navodi da je Đelić naglasio da Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova i zatražio "uzdržanost od izjava kojima se prejudicira konačno rešenje budućeg statusa Kosova".

U saopštenju se dodaje da je u oštroj diskusiji sa premijerom Albanije Salijem Berišom Đelić rekao "da Beograd i Priština uz posredovanje međunarodne zajednice pokušavaju da dođu do kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane i da izjave u kojima se podržava rešenje jedne strane ne doprinose uspehu pregovora".

Đelić je, reagujući na izlaganje Beriše u kome se navodi da Albanija podržava nezavisnost Kosova, ocenio da su takvi "stavovi neprimereni i nediplomatski".

Potpredsednik Vlade Srbije zatražio je da se Albanija ne meša u tok pregovora i istakao da je Savet bezbednosti UN organ koji će doneti konačnu odluku o budućem statusu Kosova.

Đelić je podsetio da se u Badenu kraj Beča u ovom trenutku održavaju pregovori pod okriljem Ujedinjenih nacija.

O statusu Kosova se izjasnio danas u Sofiji i crnogorski premijer Željko Šturanović koji je rekao da Crna Gora pruža snažnu podršku pregovaračkom procesu Beograda i Prištine.

Svilanović: Poststatusni pregovori

Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je da bi Beograd i Priština, čak i ako bude završen pregovarački proces o statusu Kosova, trebalo da ostanu otvoreni za "poststatusne" razgovore.

Komentarišući izjavu Volfganga Išingera da nema znakova koji bi opravdali nastavak pregovora po isteku mandata međunarodnih posrednika, Svilanović je za B92 rekao da se ne bi usudio da tako čvrsto kaže da je to "kraj".

Prema njegovim rečima, nije isključeno da Priština 11. decembra proglasi nezavisnost, ali će, ako se to dogodi, to biti na osnovu signala iz Brisela i Vašingtona.

On zbog toga ne očekuje da će se išta dramatično dogoditi 10. decembra ili u danima posle toga. "Realnost je da Priština, naravno, može danas da proglasi nezavisnost ili, ‘ajde da kažemo, 11. decembra – neće to uraditi, ali može", smatra on.

"Rezultat takve odluke bila bi izolacija, bila bi de fakto podela, bile bi tenzije, bio bi ogroman pritisak na njih i od Vašingtona i od Brisela i od Ruske federacije, u meri u kojoj ona ima prostor za pritisak", smatra on.

"Mogli bi da zaborave članstvo u UN, što inače znači i čitav niz komplikacija u vezi sa članstvom u drugim međunarodnim organizacijama, pa i od para", kaže on.

"Pare su uvek problem, kako će doći, do kojih kredita, od koga će doći, ako nemaju podršku ni Brisela ni Vašingtona", kaže on.