Merkelova se "vratila" i poručila – "ne može"

Pitanje statusa Kosova i Metohije je poslednjih meseci aktuelizovano do nivoa da se na dnevnom nivou, praktično iz sata u sat iznose ideje i predlozi, uz niz nejasnoća sakrivenih u raznolikim verbalnim konstrukcijama zvaničnika iz Beograda i Prištine.

U jeku promovisanja ideje o “razgraničenju Srba i Albanaca“ ličnost koja se smatra ključnom za budućnost takozvanog Zapadnog Balkana nije bilo u javnosti, a nemački mediji su prenosili da je Merkelova “nestala“.

Iako je godinama unazad nemačka kancelarka bila veoma prisutna u pokušajima rasplitanja kosovskog čvora, u svojevrsnu ciljnu ravninu i Beograd i Priština su ušli pozivajući se na neke druge “centre moći“.

Pogled ka Vašingtonu i “strelice ka Berlinu“

Foto: Tanjug/Zoran Žestiæ

U tom smislu se od šefa srpske diplomatije Ivica Dačića u više navrata čulo da se u “Vašingtonu promenilo raspoloženje“ i da je nova administracija spremna da sasluša moguće “kreativne i fleksibilne ideje“.

“Ranije su smatrali da je pitanje Kosova rešeno i da mi imamo samo da priznamo Kosovo. Nova administracija je promenila poziciju, otvoreni su da sagledaju sve predloge za neka kreativna i fleksibilna rešenja, to je ono što smo mi tražili“, rekao je Dačić za Prvu televiziju.

On je istakao i da “može da se vidi da su uz Ameriku i Rusija i Francuska veoma raspoložene da se dođe do kompromisnog rešenja“.

Ministar spoljnih poslova Srbije je, sa druge strane, izdvojio Nemačku kao državu koja kaže da ne treba menjati granice.

“Ali mi kažemo da su prvo menjane granice Srbije... Ne možete tako da zatvorite Pandorinu kutiju i da kažete da se ništa nije desilo i da nema dalje“, rekao je Dačić.

Daleko oštriji u komentaru, ali ovoga puta bez direktnog pominjanja Nemačke, Dačić je bio na konferenciji za medije posle sastanka sa portparolkom ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marijom Zaharovom.

”Oni su našu granicu srušili i sada se setili da 'nema promena granica'. Otvorili ste Pandorinu kutiju i nema više da se govori o tome. Kako vas nije sramota, licemeri jedni?“ O kojoj granici pričate, o granici Kosova i Srbije, a ko je verifikovao tu granicu? Oni su pomogli da Kosovo postane nezavisno sada govore o tome da nema promene granica”, naveo je Dačić.

A iz Berlina...

Ilustracija: Thinkstock

O takozvanom kreativnom rešenju kosovskog čvora još krajem juna se nemački ambasador u Prištini Kristijan Helt ozbiljno usprotivio.

"Niko ne bi mogao da me mi da ubedljiv odgovor na pitanje kakve probleme bi podela rešila. Da li bi ona donela bilo kakvo poboljšanje kosovskim Srbima koji žive u južnom delu reke Ibar. Da li bi poboljšala situaciju istorijskih i religioznih centara kao što su srpski pravoslavni manastiri? Da li bi možda poboljšala predstavljanje srpske zajednice unutar kosovskog društva? Ne", rekao je Helt.

On je izneo sličan stav i početkom maja ove godine.

"Za mene su razgovori o promeni granice opasni i ja ih odbacujem. "Da bi Kosovo i Srbija mogli da se pridruže Evropskoj uniji, takav sporazum bi trebalo direktno da reguliše buduće kosovsko-srpske odnose, a ne da stvara nesigurnost koja bi kasnije predstavljala probleme unutar EU", rekao je Helt.

S tim u vezi, u maju ove godine je i predsednik Odbora Bundestaga za odnose sa EU Ginter Krihbaum rekao da Evropska unija ne želi da uvozi nove probleme, odnosno da ne želi da “Kosovo bude kao Kipar”.

"Nerešene konflikte ne možemo da uvezemo. Kipar je bio primer, i to ne želimo da se ponovi", rekao je Krihbaum.

U avgustu prošle godine je kiparski model odbacio i Aleksandar Vučić, pošto je prethodno nedavno ubijeni lider GI SDP Oliver Ivanović upravo tu ideju izneo kao moguće rešenje za kosovski problem.

Merkelova je rekla “nein“

EPA/VASSIL DONEV / POOL

Merkelova se “vratila“ u politički život najavom sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali je susretom sa predsedavajućim Saveta ministar BiH Denisom Zvizdićem pokazala da joj je bivša Jugoslavija i dalje u sferi interesovanja.

Ono što je rekla tada moglo bi da zabrine političke ličnosti iz Beograda i Prištine koje su pominjale promenu granica.

“Granice i teritorijalni integritet svih zemalja Zapadnog Balkana su utvrđene i nedodirljive. To treba stalno i iznova ponavljati zato što postoje neke tendencije da se razgovara o granicama, a to ne može da se radi, “, navela je Merkelova.

O ljutitosti nemačke kancelarke ranije je govorio upravo šef srpske diplomatije, često ističući čuvenu konferenciju za medije u Beogradu Merkelove i tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, kada je došlo do sukoba zbog želje Berlina da se na KiM ukinu “paralelne institucije“.

Ipak, promenom vlasti 2012. godine je usledilo ono što je Merkelova zahtevala, potpisan je Briselski sporazum kojim je predviđeno da srpski narod na KiM dobije Zajednicu srpskih opština, ali se to do današnjeg dana nije dogodilo.

U tom smislu su pojedini analitičari navodili da su glavni pregovarači sa obe strane, kosovski i srpski predsednik Hašim Tači i Aleksandar Vučić “sa ideje stvaranja ZSO prešli na fazu razmena teritorija“, odnosno “korekcije granica“.

To, kako stvari stoje, za Merkelovu nije prihvatljivo.

Spasoje Veselinović