Nemačka u potrazi za radnicima, mladi se gnušaju ovih zanimanja

Najtraženiji su elektroinstalateri i vodoinstalateri, kao i zanatlije u automobilskoj i mesnoj industriji.

Lisa Riš na severu Bavarske je tokom izgradnje kuće morala bezbroj puta da telefonira i dugo da čeka na majstore. I to uprkos činjenici da je godinu dana unapred započela planiranje i koordinaciju termina sa različitim zanatskim firmama.

Ko će u Srbiji lako naći posao, a koga će tek da boli glava: Za jedno radno mesto 83 kandidata

"Ponekad smo morali čekati duže jer su sve firme koje smo zvali imale već zakazane termine i nisu imale dovoljan broj radnika. Neke građevinske zahvate smo zbog toga morali sami obaviti, a potom je izgradnja krenula malo brže", kaže ona, prenosi Dojče vele.

"Radnici su najvažniji kapital"

Porodica Riš nije sama mogla da instalira solarni sistem za proizvodnju električne energije na krov svoje kuće. Zbog toga je angažovala firmu BSH-Energie, koja se, uprkos činjenici da ima 150 zaposlenih, suočava sa stalnom trkom s vremenom kako bi poštovala ugovorene poslove:

"Naravno, trudimo se da poštujemo sve ugovorene termine, ali i da naši radnici imaju obećano slobodno vreme", kaže generalni direktor firme Kristijan Grinberg. "To je jedan od razloga zbog kojih tu i tamo moramo odbijati mušterije, jer su naši radnici najvažniji kapital i ne možemo ih izrabljivati sedam dana u sedmici", ističe on.

Grinbergova firma spada u red preduzeća koje su, prema jednoj aktuelnoj studiji posebno pogođene nedostatkom radnika. To je pre svega evidentno u domenu zanatskih zanimanja u proizvodnji i građevinarstvu.

Nekima u Srbiji glavni alati i dalje samo papir i olovka

Od 26 zanatskih zanimanja u kojima posebno nedostaje kvalifikovanih radnika, 17 je iz ovih branši. Tu spadaju, na primer, građevinske elektroinstalacije, vodoinstalacije, grejanje, klimatizacija. Ali kvalifikovano osoblje se takođe očajnički traži u sektoru prerade mesa.

Velike regionalne razlike

Sedište firme BSH-Energie smešteno je u jednoj od regija u Nemačkoj koje su najviše pogođene nedostatkom kvalifikovanih radnika. Jer, prema pomenutoj studiji, posebno je na jugu i jugozapadu Nemačke, u Bavarskoj i Baden Virtembergu evidentan nedostatak osoblja.

Tako nemačka Agencija za zapošljavanje u Anszbahu, Švajnfurtu i Vircburgu među nezaposlenima nije uspela da nađe odgovarajuće radnike za više od 70 posto nepopunjenih radnih mesta. Manje pogođena su gradska područja Severne Rajne - Vestfalije, poput Kelna i Rurske oblasti.

Ilustracija: Depositphotos, jukai5

Da bi se otklonio nedostatak kvalifikovanih radnika u zanatskim zanimanjima potreban je podmladak. No, uprkos postojanju brojnih školskih ustanova širom Nemačke, relativno mali broj učenika se odlučuje za zanatsko obrazovanje.

"Potrebno nam je puno mladih za stučnu obuku u raznim zanatima", kaže Franc Ksaver Peteranderl, predsednik Bavarske zanatske. "U Bavarskoj broj učenika u zanatskim strukama opada za oko pet posto godišnje; u celoj zemlji je taj negativni trend delimično još izraženiji."

Ova profesija je među najtraženijim u Srbiji: Nakon završenog fakulteta ne čekaju dugo na posao

Tako je tokom 2020. u Nemačkoj sklopljeno ukupno 129.459 novih ugovora za stručnu obuku u pretežno zanatskim branšama, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za oko 10.000. To pad za oko sedam posto.

Mladi radije studiraju

Prema mišljenju predsednika Zanatske komore, uzrok neprivlačnosti zanatskog zanimanja je nedostatak informacija o mogućnostima koje nudi bavljenje zanatom.

"Ovde se obučene zanatlije mogu razvijati i zauzeti čak rukovodeće pozicije. Mnogi mladi ljudi imaju pogrešne predstve o mogućnostima zarade zanatlija", kaže Peteranderl.

Mladi se nakon završenog školovanja radije odlučuju za studiranje nego za stručnu obuku u nekom zanatu. "Ustanovili smo da oko 30 posto mladih koji se odluče za studiranje napuste univerzitet bez diplome. Te mlade ljude želimo među zanatlijama."