Siromaštvo u Nemačkoj - to izgleda ovako

Nemačka ne beleži samo privredni rast, već i rast broja siromašne dece.

Šta je potrebno za srećno detinjstvo? Za razliku od mnogih drugih zemalja, u Nemačkoj nećete nikada umreti od gladi. Podrazumeva se da ćete uvek imati nešto da pojedete, krov nad glavom, zimsku garderobu, lekove, besplatno školovanje – vaše osnovne potrebe biće zadovoljene. Siromašno dete iz Bavarske ili Berlina i dalje je, moglo bi se reći, privilegovano u odnosu na siromašno dete iz Bangladeša ili Burkine Faso.

Pa ipak, u Nemačkoj sve više dece odrasta u siromaštvu. To je rezultat najnovije studije koju je sprovela Fondacija Bertelsman. U njoj se navodi da skoro dva miliona dece u Nemačkoj živi u porodicama koje su upućene na socijalnu pomoć. Uz to, njihov broj veći nego pre pet godina. U siromašnu decu ubrajaju se ona čiji su roditelji nezaposleni i žive od socijalne pomoći. Podaci su uzeti iz statistike koju je izradila Agencija za rad, ali i iz jedne dugogodišnje studije o posledicama koje odrastanje u siromaštvu ima za decu u Nemačkoj.

Pokvarenih zuba i bez sopstvene sobe

Šta znači biti siromašno dete u jednoj od najbogatijih zemalja sveta? „To znači da ta deca moraju da se odreknu mnogo toga“, sumira u razgovoru za Dojče vele Anete Štajn, ekspertkinja za porodičnu politiku Fondacije Bertelsman.

Siromašna deca često nemaju sopstvenu sobu, a time ni svoj kutak u koji mogu da se povuku kako bi radili domaći zadatak. Hrane se mnogo lošije jer umesto voća i povrća često dobijaju jeftinu i brzu hranu. Češće su i bolesna. Uz to, deca iz siromašnih porodica češće su „socijalno izolovana“, navodi se u studiji. Nedostaje im novac za ekskurzije, izlete s razredom, muzičku školu ili sportske klubove.

Foto: Thinkstock

Začarani krug siromaštva

Sve se to odražava na školovanje jer njihove šanse za dobro obrazovanje lošije su nego kod druge dece. „Njihovo školovanje mnogo je problematičnije nego kod dece koja dolaze iz imućnijih porodica“, kaže Štajn.

Jednom siromašan – uvek siromašan. Ta jednačina ne mora uvek da bude tačna. Naravno da i mnogi siromašniji roditelji pomažu koliko mogu svojoj deci da napreduju. Pa ipak, siromaštvo se često sa roditelja prenosi na decu. „Što duže deca žive u siromaštvu, to je veći rizik da se to negativno odrazi i na njihov kasniji život i sudbinu“, kaže Anete štajn. Još su deca iz porodica koje su primale socijalnu pomoć na nemačkim univerzitetima izuzetak.

Samohrane majke ili očevi pogođeni siromaštvom

Studija je pokazala da su siromaštvom posebno pogođena deca samohranih majki i očeva, koja odrastaju sa dvoje ili više braće ili sestara. Pored toga, čini se da važnu ulogu igra i to gde ona odrastaju. Generalno se pokazalo da je na bogatom jugu Nemačke rizik od siromaštva znatno manji, nego u industrijski siromašnim delovima Severne Vestfalije.

Studija je pokazala i da svako peto dete u istočnoj Nemačkoj odrasta u siromaštvu. Mnogo bolji životni početak imaju deca koja odrastaju u Bavarskoj ili Baden-Virtembergu. Tamo ni svako deseto dete nije pogođeno siromaštvom.

Odgovornost države

Anete Štajn iz Fondacije Bertelsman smatra da država mora nešto da preduzme. „Mnogo se priča o porodičnoj politici, ponešto se i radi“, kaže Štajnova. „Ali očigledno je da to nema nekog efekta“. Glavni problem je, prema rečima Anete Štajn, obračun stope za visinu socijalne pomoći. Ta pomoć mora biti prilagođena potrebama deteta. Deci je potreban pristup kulturnim ustanovama i različitim kursevima, nisu dovoljne samo ponude iz obdaništa i škole. Zato Štajnova traži politiku „krojenu prema potrebama dece“.

Načelno nije nikakva novina da u bogatoj zemlji poput Nemačke raste određeni broj siromašne dece. Ali nova studija je pokazala da su sve državne mere do sada propale. Do sličnog zaključka došle su i mnoge socijalne ustanove u Nemačkoj. Zato svi oni traže dečji dodatak koji bi bio u skladu sa potrebama deteta i kojim bi njegova egzistencija bila obezbeđena.

Sigurno je da se srećno detinjstvo ne može meriti dubinom roditeljskog džepa, ali suma svega onoga čega deca moraju da se odreknu – organske hrane, fudbalskog kluba, časova klavira, dodatnih časova, porodičnog odmora – dovodi do velikih razlika. Zato najnoviji predlog ministra finansija Volfganga Šojblea da poveća dečji dodatak za dva evra ne menja ništa, zaključuje predsednik nemačkog Udruženja za pomoć deci Tomas Kriger.