Daju kredite iako nisu banke

Kreditiranjem u Srbiji mogu da se bave samo banke, ali je nekolicina privatnih firmi ipak pronašla je rupu u zakonu i način da veoma skupe zajmove plasiraju najsiromašnijim građanima, koji ne mogu da dobiju novac od banaka jer nisu kreditno sposobni.

Zakonitost ovakve prakse je i formalno pod znakom pitanja, ali bar za sada, nadležni organi ne reaguju.

Trenutno, ovakvim kreditiranjem bave se bar tri privatne firme - Mikrofins, Mikro razvoj i Agroinvest fond. Procedura kojom se zaobilazi zakonsko ograničenje po kojem samo banke mogu da daju kredite je sledeća: klijent se obraća „preduzeću za mikrokreditiranje“ i traži novac, ono mu odobrava „kredit“ i upućuje ga da se obrati partnerskoj banci. Banka zatim formalno zaključuje ugovor o kreditu sa klijentom na bazi 100 odsto depozita, koji obezbeđuje sporno preduzeće.

Sa stanovišta banke, ovakav poslovni odnos nije ni sporan ni nelegalan, jer banka odobrava kredit na osnovu 100 odsto depozita, što znači da ulazi u posao bez ikakvog rizika. Zapravo, banka je u ovakvom slučaju samo kurir koji za određenu proviziju legalizuje stvarni kreditni odnos firme i građana.

Sav rizik, i pravni i finansijski, snosi mikrokreditno preduzeće. Bar od ovog drugog, kreditori su se dobro obezbedili. Ne samo što od građana, koji su u tako lošem stanju da ne mogu da dobiju nikakav kredit u regularnoj banci, naplaćuju kamate od čak 3,29 odsto mesečno, već je za dobijanje kredita potrebno obezbediti žiranta. I to ne bilo kakvog, već samo onog koji je stalno zaposlen u državnom sektoru. Za iznose veće od 160.000 dinara, potrebno je obezbediti čak dva ovakva žiranta.

"Podnosioci zahteva mogu biti sva fizička lica bez obzira na kreditnu opterećenost, status lica zaposlen/nezaposlen i delatnosti u okviru koje posluju“, navodi se u promotivnom letku Mikrofinsa. U ovoj organizaciji tvrde da svojim klijentima, među kojima su dominantno pripadnici romske populacije, pomažu da izađu iz siromaštva, jer im omogućavaju da uzmu kredit koji im niko drugi ne bi dao, a koji će ovi iskoristiti za ostvarivanje svojih poslovnih ideja. Ali, osim što takva dobrota dolazi sa kamatom na nivou ubedljivo najskupljih proizvoda - minusa po tekućem računu u najskupljim bankama, firme za mikrofinansiranje nisu spremne da „start-ap projekte“ svojih klijenata podrže na osnovu procene njihove održivosti, već isključivo uz žiranta zaposlenog u državnoj firmi, navodi list.

Čak ni radnici iz privatnih preduzeća nisu prihvatljivi jemci, jer je u njima neuporedivo lakše dobiti otkaz nego u državnoj firmi. Tako se kompletan rizik posla prebacuje na žirante, dok su svi ostali u lancu praktično potpuno zaštićeni. Problem je konstatovala i Narodna banka Srbije i uputila ga policiji na dalje razmatranje.

"NBS je upoznata sa činjenicom poslovanja navedenog mikrofinansirajućeg društva (Mikrofinsa) i u skladu sa tim je ovlašćena da postupa isključivo u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti. Sledom iznetog, NBS je po pitanju poslovanja privrednih subjekata koji se bave mikrokreditiranjem obaveštavala i druge nadležne državne organe, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Javno tužilaštvo, a u cilju ocene njihovog poslovanja, u smislu pridržavanja svih merodavnih pravnih normi, naročito onih po kojima se niko osim banke ne može baviti davanjem kredita“, ističu u centralnoj banci.

Upitan o zakonitosti ovakvog poslovanja i visini kamata koje naplaćuje, vlasnik Mikrofinsa Saša Braco Dimitrovski, kaže za Danas da njegova firma ne daje kredit građanima, već daje depozit banci koja odobrava zajam.

"Mi radimo sa najugroženijim ciljnim grupama, Romima, nezaposlenima, koji su marginalizovani i u bankama ne mogu da dođu do kredita. Nama banke uzmu više od polovine kamate", kaže Dimitrovski, objašnjavajući razlog za kamatu od skoro 3,3 odsto mesečno. U isto vreme, kako kaže, „jemac može da obezbeđuje i dva, tri, četiri kredita“, što umanjuje sigurnost kreditnog plasmana. Dimitrovski potvrđuje da je razlog što se traži da jemac bude zaposlen u javnom sektoru to što se u državnim firmama daleko teže dobijaju otkazi nego u privatnim.

Mikrofins, zapravo, kako navodi Danas, nema ni dovoljno novca za kredite koje odobrava klijentima. Ta sredstva dolaze od donatora, među kojima su i organizacije takvog renomea kao što je UNHCR.

Profit, s druge strane ostaje kreditorima. Mikrofins je prošle godine zaradio 24,6 miliona dinara, Mikro razvoj 25,2 miliona, dok je Agroinvest fond sa vlasništvom iz Amerike jedini zabeležio gubitak od 53,9 miliona dinara, što se inače često koristi kao računovodstvena praksa u of-šor firmama.