Krediti građane guraju u ropstvo

"Prve dve godine uredno sam plaćala rate, ali je za to vreme kamatna stopa četiri-pet puta povećana. Zadesio me je najgori scenario: rast kursa švajcarskog franka, smanjenje plate, pad cena nekretnina" - kaže sagovornica Novosti.

Beograđanka Dubravka Šokčić uzela je stambeni kredit početkom 2008. na 18 godina. Danas, pet godina kasnije, ostala je i bez novca i bez stana, a Nacionalnoj korporaciji, koja osigurava kredite, duguje 51.000 švajcarskih franaka!

U momentu kada je rata dostigla mesečni iznos njene plate, digla je ruke. Dug prema banci ne samo da se nije smanjivao, već je bio sve veći.

"Više nisam mogla da izdržim. Pokušala sam sa bankom da napravim dogovor oko grejs-perioda, ali mi je stiglo pismo da je aktivirana hipoteka, i da će stan biti oglašen na licitaciji pošto više nisam mogla da plaćam rate."

Licitacija je propala i stan na Novom Beogradu nije prodat. Onda je Dubravka sklopila direktnu pogodbu da ga ona proda i, teškom mukom, prošlog jula, vratila je kredit. Taman kad je mislila da je noćna mora završena, stigao joj je dopis od Nacionalne korporacije da su oni izmirili razliku između švajcarskog franka i evra, i da sada njima duguje 51.000 evra. Njen život pretvorio se u horor:

"Koliko god da čitate ugovor sa bankom između redova, uvek će se naći nešto što nije bilo navedeno. I uvek ćete izvući deblji kraj!"

Nacionalna korporacija u poslednjih osam godina, prema zvaničnim podacima, osigurala je više od 70.000 stambenih kredita, a na konto hipoteke oduzeto je 500 stanova. Međutim, po rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“, ovaj broj je mnogo veći, jer niko ne zna koliko je stanova oduzeto za stambene kredite koji nisu osigurani, ili na konto drugih vrsta kredita.

"Sve češće nam dolaze očajnici koji ne mogu više da plaćaju kredite. Nekima su u međuvremenu drastično smanjene plate, drugi su ostali bez posla, a treći su zaduženi u švajcarcima, pa im je rata duplirana" - objašnjava Gavrilović. Kada očajnici ponude da vrate stan bankama i oproste se od novca koji su dotle dali, dobijaju negativan odgovor - banka ne može da uzme stan jer ga nije ni dala.

"Trenutno pokušavamo da rešimo problem čoveka koji je pozajmio 4.000 evra, a banka mu preko suda traži prinudnu naplatu 15.000, zahvaljujući zelenaškim zateznim kamatama. Imali smo primer i jednog koji je uzeo 300.000 dinara, a morao da vrati milion i po" - kaže Gavrilović.

Sistemski problem dužničkog ropstva u koji smo upali, kako kaže prof. dr Vera Vratuša Žunić, sa beogradskog Filozofskog fakulteta, počeo je još sedamdesetih, kad je višak petrodolara, posle „naftne krize“, završio na Zapadu. Banke su počele da vuku za rukav nerazvijene zemlje da uzmu dugoročne jeftine kredite za razvoj. Prvo su države, a potom i pojedinci, postali moderni robovi:

" Za razliku od dobro organizovane finansijske oligarhije, koja je akumulirala i ekonomsku, i političku, pa i vojnu moć, radništvo nema dovoljno organizovanu svest. Kod nas ja ne vidim spremnost da se preseče. Jedino moguće i ispravno rešenje jeste ono koje je primenio Island, koji je objavio da je cilj države da vodi računa o svojim građanima, a ne o finansijskoj oligarhiji!"