Trgovačko - paorske zadruge su spas

On navodi da su vojvođanski mali trgovci spremni da pomognu poljoprivrednicima koji nemaju veliku proizvodnju tako što bi otkupljivali paorsku robu i prodavali je u svojim radnjama po povoljnim cenama, bez uplitanja otkupljivača.

"Mali trgovci i mali poljoprivredni proizvođači, čija proizvodnja nije interesantna velikim trgovačkim lancima, mogli bi osnovati zadruge u selima i na tome se zasniva naš projekat. Jer, oni u današnjem privrednom ambijentu nemaju kome da prodaju višak svojih proizvoda pa ga dele rodbini i komšijama, naravno, zabadava. Osnivanjem ovakvih zadruga mali trgovci bi kao osnivači preuzeli odgovornost da preko svojih radnji plasiraju njihove proizvode do potrošača, bez nakupaca, a potrošači bi dobili sveže proizvode, domaćeg porekla, po povoljnim cenama" , kaže Krstanović. Ilustracije radi, mali trgovci u Nemačkoj na godišnjem nivou naprave promet od 250 mlijardi evra. Osnivanje ovakvih zadruga doprinelo bi značajnom povećanju proizvodnih kapaciteta, a i ponude domaće robe na tržištu.

"Prva ciljna grupa su nam nezaposleni mladi ljudi, koji bi zapravo trebalo da budu nosioci projekta. Situacija je upravo najgora kod najmlađih pa tako svaki drugi radno sposoban stanovnik Srbije mlađi od 30 godina nema posao" , kaže Krstanović.

"Znatan rast stope nezaposlenih pogodio je one od 15 do 24 godine starosti. Između oktobra i aprila stopa nezaposlenih povećana je dva procentna poena i sada iznosi 51,9 odsto za tu starosnu grupu. Takođe, na taj način pomoglo bi se i penzionerima sposobnim da rade dnevno tri-četiri sata, a tako bi dopunili svoj budžet. I zaposleni na taj način mogu zaraditi dodatni novac. Mogli bi na taj način posao naći i azilanti, povratnici iz zemalja EU, koji s stekli radnu disciplinu, kao i socijalno ugroženi" , navodi on.

Krstanović podseća na to da nam i predstavnici Evropske unije u Srbiji ukazuju na potrebu da se pre ulaska u EU ojačaju mala i srednja preduzeća, da se na najbolji način iskoristi pomoć koju nam Evropa nudi.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji su od EU dobila od 2001. do 2009. godine 60 miliona evra, i imaju pripremljen program i u narednom periodu, napominje Krstanović, naglašavajući da bi to trebalo da se uzme u obzir kao jedan od načina finansiranja predloženog projekta o osnivanju malih zadruga u selima.

"Na taj način povećao bi se broj zaposlenih, što bi značilo i više novca i veću potrošnju, veću proizvodnju… Zaustavio bi se odliv ljudi sa sela u grad, urušavanje kuća, a ulagalo bi se u infrastrukturu, smanjila socijalna davanja iz državne kase, bilo bi manje onih u sivoj zoni poslovanja..." , kaže predsednik udruženja vojvođanskih trgovaca, navodeći podatke koji su naša realnost a oslikavaju socioekonomsku situaciju u našoj zemlji.