Bugarin: Visoke marže "srpski mit"

"Prosečni trgovac u Srbiji ostvaruje maržu od 17 do 18 odsto, a na Zapadu između 21 i 22 odsto", rekao je predsednik PKS Bugarin.

"Za trgovinu se najčešće govori da je lak put do novca. Zato imamo i dva srpska mita o trgovini - prvi je da su trgovačke marže u Srbiji neopravdano visoke i drugi - da će konkurencija stranih lanaca uticati na smanjenje marži", kazao je Bugarin.

Bugarin je naglasio da je već sam pojam marže teško definisati, pošto pojedini trgovci imaju kalkulativnu maržu, ali zaračunavaju i razne druge dodatne troškove i usluge pa marža izgleda mala, ali ukupna razlika u ceni je znatno viša.

"To je otprilike kao kad bi auto reklamirali po nekoj niskoj ceni, u koju ne bi bili uračunati točkovi, već bi se oni naplaćivali kao dodatna oprema", dodao je Bugarin.

Prema Bugarinu, drugi problem je upoređivanje marži trgovinskih lanaca koji prodaju robu kroz različite trgovinske formate i na razne načine.

Bugarin je naglasio da “postoje razlike od zemlje do zemlje", pa tako Nemačka ima verovatno najniže marže, ali ima ogromne promete, pa je to opet veoma unosan posao.

"Srbija nema ni jedno ni drugo" primetio je predsednik PKS.

"Drugi mit da će strani trgovinski lanci doneti manje marže, takođe je netačan, a to se vidi iz činjenice da, iako ih pozivamo i nudimo olakšice, njih ipak nema u adekvatnom broju. Nema ih, jer naš prosečni kupac ne može da plati cenu usluge (maržu) koju strani lanci očekuju", smatra Bugarin.

Bugarin je rekao da ne treba zaboraviti "da ono što na Zapadu prvo uočimo jeste relativno jeftina hrana, a to je, pre svega, rezultat enormnih subvencija u agraru, a ne niskih marži u trgovini".

Osim toga, istakao je Bugarin, marža reaguje na svaku promenu ekonomske politike zemlje i ako struja poskupi za 15 odsto, s tim da to ne važi za 1,5 miliona građana, ne treba zaboraviti da će se poskupljenje struje kroz proizvodnju i trgovinu preliti na finalne proizvode.

"Ili, ukoliko tolerišete nezakonitu prodaju na odloženo plaćanje uz prećutno objašnjenje da se tako pomaže narodu, a zaboravite reći da to odloženo plaćanje uglavnom finansiraju banke, koje svoju uslugu naplaćuju, a trgovci tu cenu kroz maržu prenose na kupce, vi ste opet na istom", istakao je Bugarin.

Prema Bugarinu, da bi prosečna trgovinska firma u Srbiji preživela potrebna joj je marža od oko 15 do 16 odsto.

"Ukoliko se na prodavanim proizvodima, kao što su ulje, šećer ili mleko zaradi, na primer, sedam odsto, onda marža za ostale proizvode mora biti najmanje 30 do 35 odsto", mišljenja je Bugarin.

Predsednik PKS je istakao da su "marže tržišno pitanje koje se ne može se rešavati administrativnim merama", i zaključio da bi država trebalo kroz svoje mehanizme da osigura fer tržišnu borbu "što bi bio najveći poklon našim kupcima".