Država srozava standard građana

Malo ko od građana poslednjih meseci nije izustio komentar kao “Nije im malo što su za godinu dana poskupeli pretplatu za telefon sa 100 na 500 dinara i impulse 100 odsto, nego će nam uzimati i proviziju kad im plaćamo račune”; “Odrekli smo se mesa, sada ćemo i telefona“; “Dođe mi da otkažem i kablovsku i RTS, sa tim parama mogu da preživim nekoliko dana“...

Uostalom, kako drugačije da reaguje čovek koji ostane bez posla ili dobije manju platu pod izgovorom krize, dok ga kod kuće čekaju računi pristigli od javnih preduzeća uvećani za nekoliko stotina, pa i hiljada dinara?

Skuplje namirnice i komunalije, novi porezi i nameti države, akcize, umanjene plate i neizvesnost zaposlenja... svakodnevni su problemi s kojima se prosečan građanin Srbije suočava. Poskupljenja koja su se zahuktala krajem 2008. godine kulminirala su u poslednja tri meseca 2009. kada su državna preduzeća povećala cenu svojih usluga – RTS pretplatu, Železnice prevoz, Elektroprivreda struju, Telekom svoje usluge, javna komunalna preduzeća vodu, grejanje, kanalizaciju... U isto vreme, zabeležio je Republički zavod za statistiku, više od 150.000 ljudi ostalo je u 2009. godini bez posla.

Istraživanje Centra za liberalno demokratske studije (CLDS) o povećanju siromaštva u periodu krize pokazalo je da u uslovima prevelike javne potrošnje i visokog budžetskog deficita, država ne raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima niti širokim izborom mera za intervenisanje. U skladu s tim, teret ekonomske krize obrušio se upravo na “malog čoveka”.

"Tržište u Srbiji nije slobodno i kada se država umeša uvek platite više. Sasvim je sigurno da se tako srozava životni standard građana. Ipak, ne može ni ovako doveka. Srbija se nalazi na gornjoj granici, pa za podizanje cena i nameta ima još veoma malo mesta", kaže Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište. On objašnjava da postoje i drugi načini da se vodi ekonomska politika države i uštedi, ali da su oni među nadležnim neuporedivo manje „pularni“ od svaljivanja tereta krize na građane. Jedna od „metoda“ je otpuštanje radnika u državnim i javnim preduzećima čija je produktivnost mala, a plate relativno visoke.

Uprkos tome država koja je u više navrata najavila smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru na tom planu je, u odnosu na obećanja, učinila zanemarljivo malo. Uslovi u kojima se poslednjih godina živi u Srbiji proizveli su povećanje broja siromašnih, ističe Gordana Matković, ekonomista iz CLDS koja je radila na istraživanju.

"Broj siromašnih se znatno povećao u 2008. i 2009. godini, između ostalog i zbog ekonomske krize. Stanje se od 2000. naovamo popravljalo, ali sada broj siromašnih prvi put beleži porast. Situacija i dalje nije alarmantna budući da stopa siromaštva još nije veća nego 2006. i 2007. godine. Ipak, problem sa Srbijom i drugim zemljama u tranziciji je što se veliki broj stanovnika nalazi na samoj liniji siromaštva, a za njih i najmanje pomeranju u standardu može da znači pad ispod linije siromaštva", kaže Matkovićeva.

Slika rastućeg siromaštva u Srbije najjasnije se vidi u načinima preživljavanja kojima se koristi sve više građana, a koji su zabeleženi u istraživanju CLDS. U pokušaju da sklope kraj s krajem počeli su da štede na svemu što nije preko potrebno – skuplji artikli zamenjuju jeftinijim, u ishrani koriste najosnovnije namirnice, „zajme“ se od države, rođaka i prijatelja, odlažu zdravstvene i druge troškove, rasprodaju imovinu… Mada veliki broj odlaže plaćanje pojedinih računa, građanima je i dalje na prvom mestu izmirivanje obaveza za struju, telefon, vodu... I to samo zato što su kazne za neplaćanje brze i izvesne.

Kada izmire obaveze prema državi, građanima ostaje nedovoljno za ostale potrepštine. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da budžet prosečnog domaćinstva u Srbiji jedva pokriva i osnovne potrebe – za stanovanje, vodu i struju odlazi 17.6 odsto , za transport 7.5, zdravstvo 3.7, komunikacije 3.5, odeću i obuću 5.3, dok najvećih 40 odsto odlazi na hranu.

U ostalih dvadesetak odsto, što čini nešto više od 6.000 dinara prosečne plate, trebalo bi da stanu sve druge potrepštine prosečnog četvoročlanog domaćinstva. Za one koji su ispod proseka, a takvih je u Srbiji najmanje 600.000 koji spadaju u grupu siromašnih, pomenutih 6.000 dinara je nedostižan san.

Prva salata, mladi luk, paradajz… za mnoge su preskupi, pa se odlučuju za neko drugo povrće. Slično je i sa voćem - većina kupuje samo jabuke koje su 20-tak dinara - kaže jedan od prodavaca na pijaci u unutrašnjosti zemlje. Slično je i u trgovinama. Iako trgovci tvrde da promet nije značajno smanjen jer se trude da ga sniženjima i rasprodajama povećaju, činjenica je, kažu, da potrošači kupuju samo osnovne životne namirnice i to one jeftinije. U prodavnicama “Familije” kažu da je smanjena vrednost potrošačke korpe. U poslednje vreme, dodaju, očigledno je da se menja skuplji artikal za jeftiniji, sličnog ili istog kvaliteta. U isto vreme, navode, poskupeli su uvozni proizvodi, ali nisu rekli koji.

Građani najviše kupuju meso, voće i povrće, odnosno sveže proizvode kao i namirnice za pripremu jela. Međutim, primetno je da se potrošači racionalnije ponašaju u kupovini i češće pazare artikle koji su na akcijama, kažu u Idei.

U marketima „Maksi“ i „Tempo“ kažu da je tražnja slabija i da je promenjena struktura potrošačke korpe. „Kupovna moć je znatno oslabljena što je uslovilo i promenu potrošačkih navika, pa se pazare osnovne životne namirnice. Istina, porasla je tražnja za svežim mesom“, kažu u „Maksiju“, uz objašnjenje da su od početka godine korigovane cene ulja i pojedinih konditorskih proizvoda.

Građane neće obradovati ni najave iz mesne industrije. „Oporavak“ cena živih svinja sa nekadašnjih 80do 90 dinara na oko 120 dinara poguraće i cene mesa u maloprodaji.

“Iako su mnogi komentarisalli da meso nije pojeftinilo, cene su u zavisnosti od trgovine snižene od 60 do 100 dinara po kilogramu. Istina, prerađevine nisu pratile do kraja ovaj trend. Situacija se sada menja, pa bi narednih dana trebalo očekivati poskupljenje mesa", kaže Momir Jovanović, predsednik Grupacije klanične industrije pri Privrednoj komori Srbije.

Akcize i porezi

Čak 65 odsto cene našeg goriva čine akciza i porez na dodatu vrednost. Poslednje poskupljenje bilo je prošle nedelje, od kada benzin plaćamo 4,11 dinara, odnosno 3,93 odsto skuplje nego ranije. Januarsko povećanje akciza na cigarete iznosilo je 17,27 dinara po paklici, a za cigare i cigarilose 15,74 dinara po komadu.

Akciza na specijalne rakije i rakije od voća i grožđa iznosi 87,58 dinara po litru, a na rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina je 222,20 dinara po litru. Iznos akcize na žestoka alkoholna pića i likere je 142,42 dinara za litar, na nisko alkoholna pića 14,62 dinara po litru, a na pivo 16,56 dinara po litru, navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju s medijima.

Od početka krize uveden je i porez na usluge mobilne telefonije, a od sredine godine ćemo plaćati i porez na kućne ljubimce u visini od 500 do 1.000 dinara godišnje.