Razočarala ih Nemačka: Nisam imao ni za jaknu

Dok podaci Hrvatskog sindikata medicinskih sestara i tehničara pokazuju da veliki broj tog osoblja odlazi da radi u inostranstvo, iz osječko-baranjske filijale Hrvatske komore medicinskih sestara poručuju da broj nije alarmantan kao što se spominje.

Želeći da ostane anonimna, sagovornica Glasa Slavonije, članica filijale HKMS-a, kaže kako brojne medicinske sestre zaista odu u inostranstvo i zatim se vrate u Hrvatsku. Reč je, kaže, o mladim osobama koje nisu u radnom odnosu, a nakon što u HKMS-u dobiju licencu, odu u inostranstvo, međutim, retko se ko tamo i zadržava.

"Čim završe petogodišnje obrazovanje, dobiju svoju licencu, čak i pre nego što polože stručni ispit. Međutim, problem nastaje u tome što zemlje Evropske unije ne poznaju srednju i višu sestru, već je medicinska sestra tamo s trogodišnjim studijama i prvostupnica je sestrinstva, dok srednje sestre u skladu sa obrazovanjem dobijaju licencu ili odobrenje za samostalan rad, ali u inostranstvu ne može dobiti status kao prvostupnica sestrinstva. Činjenica je da srednja sestra može dobiti odobrenje za rad, ali na primer ne može je dobiti za rad u elitnoj klinici. Zato EU omogućava doškolovanje“, priča članica županijskog HKMS-a, dodajući da je medicinskim sestrama omogućen rad u domovima, što one uglavnom odbijaju i žele da uđu u bolnički sistem.

Iako su naše medicinske sestre kvalitetne, kaže sagovornica, nisu kvalifikovane i moraju poštovati rigorozne uslove. Na primer, transfuziju pacijentu u evropskim zemljama uključuje lekar, ne medicinska sestra, dok u našem zdravstvenom sistemu to nije slučaj. Pravila se onde strogo moraju poštovati, pa tako tzv. venoznu terapiju u domovima za starije osobe mogu dati, međutim, u bolnici im to nije dozvoljeno.

"Ne cvetaju ruže u inostranstvu i to mogu reći iz prve ruke. Imam kolegu na odeljenju koji je završio Medicinsku školu u Osijeku. Molila sam ga da ne da otkaz i na kraju je otišao u Nemačku, ali je ostao tamo samo nekoliko dana. Kako dobro govori nemački jezik, odmah je primetio da mu je poslodavac u ugovoru uz medicinski brat dodao reč „pomoćni“, a plata nije prvobitno dogovorenih 2.000, već 1.400 evra. Kad je uzeo u obzir koliko ga košta smeštaj i kredit za automobil, vratio se u Osijek. Rekao je kako ne bi imao novca ni da si kupi poštenu zimsku jaknu“, ispričala je sagovornica iz HKMS-a.

Marica Stanić, predsednica HSSMS-a za KBC Osijek, kaže kako je do sada otišlo gotovo 40 medicinskih sestara i da u inostranstvo odlazi ko god može. Uprkos činjenici da onde rade kao negovateljice, jer nemaju odobrenje za samostalan rad i status im je niži uprkos stručnoj osposobljenosti, onde pronalaze zadovoljstvo u svom poslu.

"Finansijska strana njihove plate, odnosno novac u celini, razlog je što odlaze, i to sve više. Neko za sobom povuče i celu porodicu i onde uspeju da se snađu. Odlaze sve češće, ali nažalost ne raspolažem tačnim brojem sestara koje su svoje radno mesto u Osijeku zamenile onim u Evropi“, poručuje Stanicevá.