Uzalud "trud" SAD, Srbija neće GMO

Niti je to bilo u planu prethodne administracije, niti će to učiniti sadašnji ministar poljoprivrede Dušan Petrović, tvrdi izvor blizak Ministarstvu poljoprivrede.

Iako je ranije bilo navoda da je izmena zakona uslov za ulazak Srbiju u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), Ministarstvo finansija je to demantovalo navodeći da ipak "dok traju pregovori svaka članica te organizacije može da zahteva prilagodjavanje bilo kog zakona". Kako se ističe, neophodno je da Srbija u okviru EU integracija i procesa pristupanja STO uskladi domaću regulativu u vezi trgovine genetski modifikovanim proizvodima sa zakonodavstvom EU, kao i Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO koji primenjuju sve 153 članice STO.

Srbija u STO ima status posmatrača, ali je u martu pozdravljeno “intenziviranje napora Srbije u prilagođavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO”. Da li to znači da će Srbija ipak uskoro izmeniti zakon, u Ministarstva poljoprivrede juče nisu hteli da kažu.

Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada, tvrdi da je nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja GM hrane biti dozvoljena, već gotov i da se samo čeka pravi trenutak da se on usvoji.

"Američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim zakonom o zabrani GMO na šta je od domaćina dobio odgovor da će taj zakon biti promenjen", tvrdi Aleksić.

Ševarlić: Srbija ne treba da menja zakon

Srbija ne treba da menja Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) niti da dozvoli uzgoj tih proizvoda u komercijalne svrhe, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić. On dodaje da Srbija ima dovoljno resursa za proizvodnju hrane na konvencijalni način ili za organsku proizvodnju i treba da ostane slobodno područje bez GMO.

"Poslednje, značajne, porudžbine kupaca iz Italije i Švajcarske naše soje, koja nije genetski modifikovana pokazuju u kom pravcu Srbija treba da traži svoje mesto na međunarodnom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda", kazao je Ševarlić i dodao da su organski proizvodi skuplji i traženiji nego genetski modifikovani proizvodi.

"Sa aspekta ekologije, pitanje je i koje će to probleme izazvati slobodan uzgoj GMO i koji od njih mogu da se ukrštaju sa drugim biljnim i životinjskim vrstama u prirodi bez ikakve kontrole čoveka ili proizvođača", kazao je Ševarlić.

On je naglasio da je većina svetske populacije protiv GMO, a da je u Srbiji istraživanje urađeno pre nekoliko meseci pokazalo da preko tri četvrtine ispitanika protiv GMO ili su više za hranu koja ne sadrži genetski modifikovane supstance.

Ševarlić, koji je i predsednik Društva agroekonomista Srbije, kazao je da je Svetska trgovinska organizacija (STO) "zloupotrebila neke međunarodne sporazume i počela da se meša u domen poljoprivredne proizvodnje koji nije u njenoj nadležnosti već u nadležnosti Medjunarodne organizacije za proizvodnju i hranu (FAO)".

"STO bi trebalo da se vrati dva koraka nazad i da reguliše međunarodne odnose samo u pogledu prometa poljoprivrednih proizvoda a ne u pogledu garancija kvaliteta. STO nije merodavna za ta pitanja već FAO i druge strukovne organizacije", kazao je Ševarlić.

On je naveo i da u Srbiji postoji "par hiljada hektara pod genetski modifikovanom sojom koja je ušla u vreme donacija kada Srbija nije bila oprezna kod poklona koje je primala, a koji su bili smišljena aktivnost pojedinih lobija koji se zalažu za proširenje uzgoja GMO".

Ševarlić je naglasio i da bi Srbija trebalo da sledi primer Bugarske, koja je, iako članica EU, zabranila uzgoj genetski modifikovanih proizvoda pod pritiskom domaće javnosti.