Dinar sutra jači 10 para prema evru

Kurs dinara je od Nove godine do danas bio u neprekidnom padu prema evru i NBS je prošle nedelje dva puta intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, prodajom ukupno 37 miliona evra, da bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa.

Evro je pethodno danas oborio rekord i vredeo 97,43 dinara, što je najviše od 2002. godine, kada je uvedena zajednička evropska moneta. I dok se nadležni prepucavaju ko je kriv za novonastalu situaciju, građani će platiti još jedan danak poigravanja (ma ko to i iz kojih razloga činio), pre svega kroz povećane rate za sve kredite i naravno obezvređivanja plata i penzija.

Odgovornost za novonastalu situaciju sa sebe skidaju i NBS i Vlada Srbije. Država ističe da nije ni kupovala ni prodavala evre na deviznom tržištu već da su samo evri pretvoreni u dinare, kod Centralne banke, kojima su isplaćena zaostala potraživanja. U NBS očekuju da će se do kraja januara stabilizovati situacija na tržištu deviza, jer je su na nestabilnost jednokratno uticala zaostala plaćanja iz budžeta, po obavezama države, iz prethodne godine. Pojedini stručnjaci smatraju da konverzija deviza dobijenih od EU i MMF nikako nije mogla da obori dinar. Tako, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da je to nelogično i neutemeljeno objašnjenje. Jer, povećana ponuda evra trebalo bi da dovede do jačanja, a ne do slabljenja dinara.

„Treba očekivati da se nastavi trend smanjivanja vrednosti domaće valute, pošto je spuštanjem referentne kamatne stope NBS suzila prostor bankama za zaradu na hartijama od vrednosti, pa one iznose dinare na devizno tržište, što stvara pritisak na kurs“, smatra Nikolić i dodaje da će se to „nastaviti, a ovakav trend ukazuje na to da bi već na proleće kurs mogao da dostigne 100 dinara za evro“.

U NBS smatraju da se bespotrebno diže tenzija oko kursa, jer je dinar za poslednje dve nedelje oslabio tek 1,5 odsto, što nikako ne može da bude alarmantno.

„Imamo visoke devizne rezerve kojima možemo da održimo stabilnost dinara, a štampanja para bez pokrića nije bilo“. kaže Bojan Marković, viceguverner NBS, i dodaje da je „od početka godine centralna banka prodala 37 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, kako bi sprečila prevelike dnevne oscilacija kursa“.

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da bi NBS trebalo snažnije da interveniše, ukoliko se ova tendencija na deviznom tržištu nastavi, kako ne bi došlo do većeg pada dinara, pre svega zbog kreiranja psihoze straha.

NBS ima velike devizne rezerve i ne bi trebalo da se ustručava da ih koristi za sprečavanje prevelikih oscilacija ne samo na dnevnom nego i na nedeljnom nivou. Kako ističe Fabris, dinar bi tokom ove godine mogao da izgubi od pet do deset odsto svoje vrednosti, ali bi zbog sprečavanja pojave straha, koja može da pogura kurs dinara nadole, NBS kratkoročno morala da reaguje većim intervencijama.

Poslodavci traže stabilnost ili evro

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović kaže da oscilacije kursa dinara negativno utiču na poslovanje i dodaje da je za privredu u Srbiji najbitnije da dinar bude stabilan.

“Privreda mora da zna i kad se zadužuje i razdužuje i kada vraća kredite bankama – po kojem kursu vraća i po kom se kursu zadužuje. Izvoznicima odgovara da dinar slabi, da bi dobili što više dinara za evro kada izvoze, ali opet ne odgovara uvoznicima. Ali, bez obzira na oba bloka, privredi je potrebno da je dinar stabilan”, kaže Avramović.

Avramović podseća da je oscilacija kursa jedan od razloga što je Unija poslodavaca još pre tri godine predložila da se u Srbiji uvede evro kao zvanična valuta.

“Samim tim što ulazimo u Evropsku uniju, da se uvede evro i u Srbiji. Bilo bi mnogo lakše i za računanje, za korigovanje sa cenama i paritetu u EU, ali država ovog puta mora reagovati da dinar bude stabilan. Kao što inflacija mora biti stabilna, i dinar mora biti stabilan. To je neki privredni ambijent u kom se mora raditi”, naveo je on.