Kako da kontrolišete svoju zaduženost?

- Dakle, kontrolišite zaduženost tako što ćete: napraviti lični ili porodični budžet i pridržavati ga se;

- Napraviti fond za tzv. „hitne situacije“, i koristite ga da prebrodite iznenadno smanjenje prihoda ili neplanirane troškove bez zaduživanja;

- Planirati i štedeti za određene kupovine ili troškove;

- Otplaćivati celokupan dug na kreditnoj kartici ili pozajmicu svakog meseca;

- Uporediti kreditnu ponudu različitih banaka tako da pronađete najpovoljniji kredit kada ipak morate da se zadužite.

Napravite plan za smanjenje zaduženosti

Da biste napravili plan za smanjenje zaduženosti, uradite sledeće:

1. Razvrstajte sve kredite koje imate u „dobre“ i „loše“ - "Dobar“ kredit je onaj koji ste uzeli da biste kupili imovinu čija vrednost će verovatno porasti ili od koje ćete imati neke prihode, poput nekretnina ili investicija. „Loš“ dug je onaj koji ste preuzeli da biste kupili stvari čija vrednost se smanjuje, poput TV-a, automobila ili putovanja.

2. Napravite spisak kamata koje plaćate za svaki kredit - Primetićete da „dobri“ krediti obično imaju znatno nižu kamatu nego „loši“. „Loš“ kredit obično ima veću kamatnu stopu – poput pozajmica, kreditnih kartica i sličnih kredita.

3. Planirajte da prvo izmirite dugove sa visokom kamatom - Pogledajte svoj budžet i iskoristite uštede iz „Koraka 2“ da biste povećali mesečne otplate.

4. Zatim napravite plan otplate ostalih kredita - Kada se oslobodite kredita sa visokom kamatom, možete da razmislite o prevremenoj otplati ostalih kredita. Proverite uslove prevremene otplate zato što banke često naplaćuju penale. Zatim razmislite o prevremenoj otplati dela ili celog kredita. Penali koje banke naplaćuju za prevremenu otplatu su obično manji od kamate koju plaćate na kredit.

5. Proverite da li možete da refinansirate neke od preostalih kredita - Refinansiranje kredita znači da uzimanjem povoljnijeg kredita vršite prevremenu otplatu jednog ili više kredita koje imate. Obratite pažnju na sve naknade i troškove prevremene otplate postojećih kredita i uzimanja novog tako da ovim zaista uštedite novac.

6. Razmislite o promeni indeksacije kredita - Usled promene kursa dinara u odnosu na EUR i CHF, vaše rate za otplatu kredita mogu porasti. Kada se to desi, ili da se to ne bi desilo, možete razmotriti mogućnost promene indeksacije kredita ili da kredit u stranoj valuti konvertujete u dinarski kredit.

Dobro razmislite pre nego što odlučite da budete žirant

Odluka da garantujete da će neko otplatiti svoj kredit je vrlo ozbiljna odluka. Bez obzira na to koliko je osoba odgovorna u otplati kredita, nekada stvari jednostavno krenu naopako. Može se desiti, recimo, da osoba za koju garantujete ostane bez posla i više nije u mogućnosti da otplaćuje kredit. Tada biste vi morali da preuzmete preostali dug. Da li biste bili u mogućnosti da ga otplatite?

Kada odlučujete da budete nečiji žirant, trebalo bi da tome pristupite sa istom ozbiljnošću kao da sami uzimate taj kredit. Razmislite o sledećem:

- Koji je maksimalni iznos koji možete da redovno otplaćujete a da time ne ugrožavate svoju finansijsku sigurnost?

- Koji je razlog uzimanja kredita i kakvi su uslovi kredita?

- Napravite spisak svega što bi sprečilo nosioca kredita da taj kredit otplati. Razmislite o verovatnoći da se te stvari zaista i dese.

- Kako će preuzimanje obaveze žiranta uticati na vašu kreditnu sposobnost? Imajte u vidu da postoje limiti individualne zaduženosti koje propisuje NBS – 30% mesečnih prihoda odnosno 50% mesečnih prihoda kada imate I stambeni kredit. Kada ste žirant za tuđi kredit, to se tretira kao da ste vi uzeli kredit i za toliko

se smanjuje vaša kreditna sposobnost.

Kada sve navedeno uzmete u obzir, ozbiljno razmislite da li možete da budete žirant ili bi to za vas predstavljalo neprihvatljiv rizik.

Odbiti molbu rođaka može biti teško, ali cena može biti gubitak štednje ili finansijske sigurnosti!