Srbija odoleva virusu sa Volstrita

Recesija nas možda i neće pogoditi kao razvijeni svet, ali možemo očekivati veće kamate uz teže i skuplje zaduživanje na međunarodnom tržištu. To, kako kaže Dejan Šoškić, može ugroziti dinamiku i realizaciju krupnih nacionalnih infrastrukturnih investicija koje je vlada najavila. Kriza ulagače čini nervoznijim pa će biti manje direktnih stranih investicija, ali i otežana privatizacija sa „tanjim” finansijskim efektima od očekivanih. I dok i u svetu ništa više nije sigurno, osim povećane garancije za novac građana u bankama, i u Srbiji na državnom „jastuku” bar štediše sada mogu mirno da spavaju.

Najnovije geslo kojim Amerika nastoji da izleči obolelo tržište jeste „nezamislivo je neizbežno”, a naše bi, po ovom ekspertu sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, trebalo da glasi „logično je neizbežno – bez izvozne industrije Srbiji nema napretka”.

Da li je naša država reagovala na vreme i šta bi trebalo još da preduzme?

Reagovala je hrabro i u dobrom pravcu – poverenja. Podizanje iznosa osiguranja depozita na 50.000 evra i oslobađanje građana plaćanja poreza na deviznu štednju dobri su potezi koji podstiču poverenje i štednju. Veoma je važno stabilizovati finansijsku situacije i otkloniti bezrazložne stihijne reakcije na tržištu. Ipak, mislim da je ukidanje poreza na štednju trebalo da bude trajno i da stupi na snagu odmah, a ne od početka 2009. godine.

Mogu li štediše da budu sigurne baš u sve banke?

Sada kada je država odlučila da garantuje štedne uloge u svim domaćim bankama, nema razloga ni za kakvu brigu.

Kako će se kriza, koja je stanjila račune i najbogatijih ljudi na svetu, odraziti na naše građane skromnih prihoda?

Svaka finansijska kriza, direktno i indirektno, pogađa široke slojeve stanovništva. I naši građani će je osetiti, ali njen uticaj ne bi trebalo da bude presudan za Srbiju. Nismo bili direktno izloženi uzrocima globalne krize pa otuda ni posledice po građane neće biti direktne. Za nas je mnogo važnije koliko ćemo obezbediti novih radnih mesta u izvozno orijentisanoj i konkurentnoj industriji. Država investicijama u vitalne infrastrukturne projekte (saobraćajnice) takođe može ublažiti uticaj krize na Srbiju koji može doći od globalnog usporenje ekonomskog rasta.

Kada bi naši građani mogli da dođu u situaciju da ne mogu da vraćaju hipotekarne zajmove koje sada otplaćuju?

Ozbiljni problemi bi mogli nastati ako dinar počne da znatno gubi vrednost u odnosu na evro. Tada bi veliki broj građana sa platama u dinarima, a ratama vezanim za evro, mogao da bude u nezavidnoj situaciji. To ne bi bio samo problem za pojedince koji ne mogu da izmiruju obaveze već i ozbiljan sistemski jer bi se valutni rizik koji su banke prebacile na štediše, mogao vratiti kao bumerang bankama u vidu visokog kreditnog rizika njihovih dužnika.

Ima li šanse da bar nekretnine pojeftine?

Verujem da bi to bila prirodna posledica postojećih kretanja na finansijskom tržištu.

Iako iz vlade uveravaju da Srbija neće biti pogođena tako velikom krizom, gde smo, ipak, najranjiviji ?

Po svemu sudeći, naša ranjivost izgleda najveća u zavisnosti od priliva kapitala iz inostranstva radi finansiranja trgovinskog deficita, održavanja stabilnog kursa i makroekonomske ravnoteže.

Koji je lek za manju zavisnost i veću otpornost na svetske krize? Lek leži, po mom mišljenju, u reindustrijalizaciji Srbije i većem rastu konkurentne i izvozno orijentisane industrijske proizvodnje. Bruto domaći proizvod za zemlju kakva je Srbija mora se stvarati u industriji. Kratkoročno, ranjivost, to jest zavisnost od novca iz inostranstva možemo ublažiti ako učinimo sve da najveći deo devizne štednje uđe u domaće banke i finansijske institucije.

A koje se posledice krize već osećaju?

Već je prisutno veće nepoverenje u finansijskom i u realnom sektoru. Neki privatizacioni tenderi propadaju, na primer JAT. Smanjuje se i potrošnja, posebno kupovina nekretnina i trajnih dobara. To su prvi recesioni signali na koje treba reagovati.

Uprkos tome što je i naša država reagovala kao vatrogasac, da li nam fale jača pravila organizacije tržišta?

Da. Naš finansijski sistem, nažalost, u poslednjih osam godina nije strateški uređen. Ovo se posebno odnosi na tržište hartija od vrednosti koje i dan-danas ima ozbiljne ugrađene propuste i nelogičnosti. I bankarski sistem, koji je u Srbiji razvijeniji i uređeniji, ima još puno prostora za unapređenje. Posebno su važni transparentnost i merenje, upravljanje i nadzor nad rizicima finansijskih institucija.

I NBS je reagovala novim merama o ukidanju obavezne rezervu na kredite iz inostranstva. Šta one i kome donose?

Efekat na banke sa inostranim osnivačima biće nesumnjivo pozitivan. I NBS očekuje da će se tako obezbediti „jeftinije refinansiranje u inostranstvu i dati prilika vlasnicima da kreditima i kapitalom podrže stabilnost svoje institucije i obezbede dovoljno kredita”. Nije, međutim, jasno da li će se time uvesti neravnopravnost i dati prednost bankama sa inostranim kapitalom u odnosu na one sa domaćim koje ne mogu da obezbede kredite iz inostranstva. Nije jasno ni zašto se olakšava ovaj kanal finansiranja bankarskog sistema koji je po definiciji „kratkoročni vrući novac”.

Koje su moguće posledice?

Povlačenjem takvog novca iz finansijskog sistema Srbije mogao bi se napraviti jak pritisak na pad kursa dinara. Ostavljanje visoke obavezne rezerve na devizne depozite građana od 40 odsto čini ovaj stabilni domaći izvor finansiranja neatraktivnim za banke. To nije dobro. Posledice mogu biti da favorizujemo nestabilan izvor finansiranja koji, u slučaju povlačenja, može da uzdrma makroekonomsku stabilnost Srbije, a ne podstičemo dovoljno domaće izvore štednje.

Ako zadržimo stabilan devizni kurs i relativno visoku REPO stopu, moglo bi se postaviti i pitanje: da li se kao posledica ove mere stvara neopravdano profitabilno tržište za banke koje povlače sredstva iz inostranstva i plasiraju ih u dinarske REPO poslove NBS.

Šta to donosi bankama i da li to znači da krediti neće drastično poskupeti ili da će možda neki pojeftiniti?

Bankama sposobnim da se lakše direktno zadužuju u inostranstvu doneće koristi. Ali i u finansijskom sistemu Srbije biće više novca i, sledstveno, kamate će biti, po svoj prilici, niže nego što bi bile. Ostaje, međutim, nejasno zašto se bar na isti način nije stimulisala i štednja kao izvor finansiranja domaćeg bankarskog sektora. To bi bilo prirodnije i zdravije za stabilnost nacionalne ekonomije jer se taj kapital „preko noći” ne može odliti u inostranstvo. Ne verujem da će krediti pojeftiniti u skorije vreme.

Šta mislite o najavi guvernera da će se povećati interesovanje za dinarske kredite i međunarodnih institucija?

Krediti međunarodnih finansijskih institucija će, po svoj prilici, biti znatno jeftiniji, od onih koji će moći da se dobiju pod komercijalnim uslovima. Ali, veće interesovanje za dinarske kredite mislim da nije realno. Naime, i do sada bi se korisnici kredita opredeljivali za dinarske kredite ali banke nisu bile spremne da preuzimaju valutni rizik. Činjenica je da ubuduće neće biti podjednako lako braniti devizni kurs kao do sada, pa bi valutni rizik mogao da se uveća.

To će, po mom mišljenju, doprineti da banke u Srbiji budu još manje voljne nego do sada da odobravaju kredite bez devizne klauzule. Ukratko, ne očekujem skoro značajnije dugoročno kreditiranje u dinarima (bez devizne klauzule).

I našu berzu je zakačio virus krize. Da li je pad vrednosti akcija prilika da se firme kupe za bagatelu?

To pravilo postoji na razvijenim finansijskim tržištima.

Predsedavajući EU predložio je da se evropska industrija delimično nacionalizuje kako bi se sprečilo da je jeftino kupe stranci iz neevropskih zemalja. Kako mi da zaštitimo svoju i povećamo izvoz?

Beskompromisno (uz ekološku svest) podsticanje direktnih domaćih i stranih investicije u realan sektor, obrazovanje i novu tehnologiju, uz konstantno jačanje pravne države i državnih institucija.

Deficit platnog i spoljnotrgovinskog bilansa je među najvećim problemima Srbije. Kako ga u krizi smanjiti?

To je vrlo ozbiljno pitanje. Konstantni trgovinski deficit finansirali smo iz priliva iz inostranstva. Problem je što smo dozvolili da to traje suviše dugo i da u međuvremenu nismo promenili našu privrednu strukturu u pravcu izvozne i konkurentne industrije. Ovako, globalna finansijska kriza može imati bitnog uticaja na našu sposobnost da finansiramo naš preveliki trgovinski deficit.

Kakve se lekcije mogu izvući iz globalne krize?

Pokazalo se da globalizacija finansijskih tržišta iziskuje: veću transparentnost emitovanih hartija od vrednosti, preciznije merenje rizika u finansijskim institucijama i efikasniji nadzor nad njima, potpuniju globalnu standardizaciju uređivanja nacionalnih finansijskih sistema, kao i formiranje nadnacionalnog institucionalnog tela za superviziju i regulativu finansijskih sistema. Jedna od pouka je i da klasični bankarski sistem generiše manje rizika od anglosaksonskog finansijskog.