Ne treba nam strateški partner

Da u Srbiji posluje pet „Viktorija“ problema ne bi bilo, kaže prvi čovek Victoria Group-a Nikola Vujačić, u čijem je sastavu osam poljoprivrednih kompanija. Vujačić je uveren da je poljoprivreda najjača privredna šansa Srbije i dodaje da bi u taj sektor trebalo više ulagati. Takođe, smatra on, država bi trebalo da se ponaša manje „autistično“ kad je reč o poljoprivredi.

Vujačić kaže da ništa ne zamera merama Vlade Srbije za prevazilaženje krize, ali dodaje da one nisu efikasne. On tvrdi da je kompanija na čijem je čelu najgore „pregrmela“. Sada za nju ima velike planove, „veće od Srbije“.

Koja je od osam firmi članica Victoria Grupe najviše osetila posledice ekonomske krize?

Jako je teško reći ko je najbolje, a ko najgore prošao. Prošlu godinu smo završili uspešno, nismo imali probleme likvidnosti karakteristične za celu privredu, uredno smo finansirali sve svoje obaveze. Nijedan dan nismo kasnili sa plaćanjem dugova.

Rano smo prepoznali da kriza dolazi. U trećem kvartalu 2008. odlučili smo da prioritet bude čuvanje likvidnosti što je značilo zamrzavanje investicija i racionalizaciju troškova, čak i smanjivanje obima nekih poslova. Znali smo da će likvidnost biti ključna u narednom periodu.

Koliko su smanjene planirane investicije?

Ove godine ćemo uložiti oko 10 miliona evra i nećemo ispuniti investicioni plan. Prošle godine smo imali značajne investicije imajući u vidu da smo formirali Victoria Logistic i proširili skladišne kapacitete u silosima. Najviše je „propatio“ Sojaprotein, jer je odložena izgradnja fabrike sojinoproteinskih izolata i koncentrata u koju je trebalo da uložimo oko 30 miliona evra.

Nadam se da ćemo početi izgradnju krajem godine. Ostale investicije uglavnom smo „aktivirali“ sa prvim nagoveštajem izlaska iz krize. To su: proširenje skladišnih kapaciteta u Victoria Logistici, proširenje kapaciteta u Victoria Oilu, investicije u linije za pakovanje jestivog ulja, te ulaganja u Veterinarski zavod Subotica.

Kakvi su dalji planovi na nivou Grupe? Mogu li se očekivati neke promene u vlasničkoj strukturi?

U vlasničku strukturu Victoria Grupe ušla je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je kupila oko 25 odsto kapitala. Taj novac smo upotrebili, pre svega, za obrtni kapital. Ne planiramo promene u vlasničkoj strukturi u bliskoj budućnosti. Što se tiče načina poslovanja ništa se drastično neće promeniti. Čeka nas povećanje obima poslovanja u narednim godinama.

Naša tri prioriteta u biznisu su prerada uljarica u Victoria Oilu i Sojaproetinu, odnosi sa agrarom (otkup tržnih viškova i trgovina, pre svega, žitaricama, kukuruzom, pšenicom i proizvodima iz uljarske industrije), te proizvodnja i distribucija veštačkih đubriva. To su tri stuba koji nose ceo niz biznisa i sigurno ćemo ih širiti i jačati.

Srpski agrar je sektor koji je „izneo“ sve privredne nedaće u poslednjih deceniju i po i još je jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije. Hrvatska na između 800.000 i milion hektara obradivih površina upotrebi oko 600.000 tona veštačkih đubriva, a Srbija na istoj površini troši oko 2,5 miliona tona veštačkog đubriva.

Zbog toga mislim da će prinosi u srpskoj poljoprivredi biti znatno veći. Država će morati da sledi politiku EU u agraru, koja se sprovodi i u okruženju, a podrazumeva subvencije i druge instrumente. To je sektor koji će jako brzo da raste.

Dosadašnje državne subvencije su bile skromne jer nije bilo novca za njih. Država mora da zna da taj novac vraća značajno veći priliv u budžet od PDV-a, veću stopu zaposlenosti koja opet povećava poreske prihode za državu ali i podstiče izvoz, što Srbiji treba.

Imate li planove za širenje u regionu?

Očekujem da sledeću godinu obeleži širenje Victoria Grupe u regionu. Kao potencijalna tržišta vidimo zemlje bivše Jugoslavije. Prvog septembra pokrećemo pogon za pakovanje ulja u Victoria Oilu sa kapacitetom koji je dovoljan da se pokrije polovina potreba bivše Jugoslavije. Druga šansa za „izlazak“ u region je plasman veštačkih đubriva.

Ima li prostora na ex-Yu tržištu za toliki plasman? Da li će se seliti i deo proizvodnje u region?

Ima razmišljanja i o proizvodnji u regionu ali u ovom trenutku ćemo, pre svega, pokušati da raširimo biznis.

EBRD je poznat kao ulagač koji se ne zadržava dugo u vlasničkoj strukturi. Da li i kada očekujete njihov „izlazak“ i ko bi mogao da bude potencijalni novi strateški partner?

Posao sa EBRD smo počeli pre nekoliko godina kroz komercijalne kreditne aranžmane. To je bila osnova iz koje smo jedni druge prepoznali kao partnere. EBRD je, pre svega, finansijska institucija koja nije zainteresovana za proizvodnju.

Victoria Grupu su prepoznali kao sigurnu kompaniju za plasman novca. Aranžman sa njima je takav da su jasno definisani uslovi pod kojima ulaze u vlasničku strukturu i jasno su definisani uslovi pod kojima će izaći. Taj rok je načelno poznat, ali postoji mogućnost da EBRD izađe i ranije ili kasnije. O detaljima i njihovoj strategiji ne mogu da govorim.

U ovom trenutku ne razmišljamo o drugom strateškom partneru jer mislimo da dobro poslujemo.

Kompanija Veterinarski zavod Subotica je dobila market mejkera. Da li pripremate tu kompaniju za Prime market Beogradske berze?

U ovom trenutku Veterinarski zavod je najbolja investicija na srpskoj berzi. Ova kompanija ima fantastičnu budućnost. Da li će biti na A listingu ili neće zavisi od spleta okolnosti u periodu koji je pred nama. U svakom slučaju, mislim da je to cilj svake kompanije u Srbiji. Ne vidim razlog zašto ne bismo poslovali transparentno. Zavod je zaokružio proizvodnju riblje hrane i sektor farmacije. Slede godine perspektive i rasta.

U Veterinarskom zavodu Subotica je Victoria Group najveći, a ne većinski akcionar i to preko Sojaproteina. Da li je u planu konsolidacija vlasništva kao nedavno u Sojaproteinu?

Najverovatnije ćemo, u narednim mesecima, pokušati dokapitalizaciju Veterinarskog zavoda u kojoj će učestvovati ili Grupa ili Sojaprotein. Čvrsto verujem u taj biznis.

Učešće Victoria Grupe u Sojaproteinu je variralo. U jednom trenutku ste imali oko 75 odsto vlasništva, da bi kasnije taj udeo smanjili na 30 odsto, i to u vreme kad su cene na berzi vrtoglavo rasle. Kasnije ste, nakon što je kriza uzela maha, ponovo stekli većinski paket akcija. Viktorija je time dobro profitirala.

Naše ponašanje je tržišno orijentisano bez motiva da zloupotrebimo malog akcionara. S našeg stanovišta, nije postojala velika razlika da li je udeo u vlasništvu 51 ili 30 odsto. Ideja je bila da biznis Sojaproteina raste i to se i dešavalo.

Puštanje fondova i drugih akcionara u vlasništvo Sojaproteina je bila dobra odluka koja je obezbedila dovoljan kapital Sojaproteinu i celoj grupaciji. Onog trenutka kada to više nije bilo moguće, kada su cene na berzama u Srbiji i svetu pale, videli smo šansu da konsolidujemo vlasništvo u toj kompaniji.

To smo uradili krajnje transparentno, objavili smo dokapitalizaciju i mislim da su investitori napravili grešku što u tome nisu učestvovali jer je akcija Sojaproteina u ovom trenutku strahovito potcenjena i prvi znakovi oporavka će značiti i značajan rast cene.

Kada smo „puštali“ investitore u Sojaprotein nismo ni sanjali da će se desiti kriza i da će cene toliko pasti. Amerikanci znaju da kažu da je problem ujedno i šansa.

Kakva će biti ovogodišnja politika dividendi u vašim firmama? Već je objavljeno da ih Sojaprotein i Veterinarski zavod neće deliti?

Ova godina nije godina u kojoj treba deliti dividende. I Amerika preporučuje svojim kompanijama da ne dele profit zbog problema likvidnosti. Deljenje dividende u ovom trenutku značilo bi urušavanje biznisa. Sigurno da će Sojaprotein i sve ostale članice pratiti uslove poslovanja na tržištu. Ranije je ova kompanija davala akcije što su mudri potezi u interesu akcionara. Sada svi moramo podeliti trenutak vremena u kome se nalazimo.

Kako se borite sa naplatom potraživanja? Imate li strategiju za „borbu“ sa dužnicima?

Naplata potraživanja je gorući problem srpske privrede. Prošle godine smo odlučili da nam čak i po cenu smanjenja obima poslovanja prioritet bude obezbeđenje potraživanja. Krajem godine smo imali mali pad obima koji se brzo vratio. Imamo problema sa naplatom, ali nisu dramatični. Kašnjenje je otprilike 30 dana.

Rast Victoria Grupe je mogao da bude mnogo veći da smo se odlučili da se finansiramo novcem dobavljača i da ne plaćamo obaveze. Ali, pokušali smo da sve izbalansiramo jer nam je cilj održivi razvoj. Morate prepoznati partnere s kojima ćete raditi.

Pogrešna je filozofija mnogih kompanija da su obim i tržišni udeo jedino bitni. Ta filozofija može da uruši biznis kojim se bavite, jer morate da vodite računa i da naplatite potraživanja, da obezbedite obrtni kapital, da ne biste problem preneli na vašeg dobavljača.

Kako komentarišete mere Vlade za ublažavanje efekata krize? Mere Vlade su dobar pokušaj - lečenje posledica, a ne uzroka. Činjenica je da većina preduzeća nije mogla da koristi kredite za likvidnost jer nisu imali elementarne preduslove da bi im banke odobrile takve plasmane. To daje najbolju sliku srpske privrede u ovom trenutku.

Država mora da reši problem generatora nelikvidnosti, a zna se koje su to kompanije, ali i da svoje obaveze počne mnogo redovnije da izmiruje. Da li je to ulaskom u vlasništvo tih kompanija ili na drugi način nije važno.

Problem srpske privrede je i ogroman spoljnotrgovinski deficit. Dok se to ne promeni nećemo imati stabilnu ekonomiju. Ona se ne gradi na deviznim doznakama i stalnom povećanju bankarskih plasmana državi. Pravu privrednu stabilnost doživećemo kad izbalansiramo uvoz i izvoz.

Država je trebalo da zauzme mnogo jasniju orijentaciju i mnogo više da podstiče privredne grane koje su orijentisane ka izvozu. Takođe bi trebalo mnogo više da se bavi komparativnim proučavanjem država u regionu.

Ne verujem da će se desiti smanjivanje deficita bez značajnog povećanja izvoza iako mislim da će se usporiti uvoz, ali samo u sektorima direktno pogođenim krizom jer ćemo, primera radi, i dalje morati da uvozimo naftu.

Treba najviše da razvijamo ono gde smo najbolji. Na kratak rok nemamo drugih razvojnih šansi. Dobra je i „priča“ o proizvodnji automobila, ali to nije i ne može biti „spasonosni lek“ za Srbiju. To može biti dobar sektor, na duge staze.

Da li je u planu listiranje Victoria Grupe na nekoj stranoj berzi?

Što da ne, ali ne verujem da će se to desiti do okončanja finansijske krize. Ovo nije trenutak za takve stvari. Victoria Group već danas „prevazilazi“ Beogradsku berzu.

Kakvi su vam planovi sa biodizelom?

Početkom juna smo opet počeli da proizvodimo biodizel. To je u ranijem pokušaju bila ružna priča koja karakteriše Srbiju. Srbija po kriterijumima koje je potrebno da ispuni da bi krenula u proces pridruživanja EU mora da poštuje i sve direktive u vezi sa obnovljivim izvorima energije.

Preuzeli smo obaveze da pojedine stvari implementiramo, što se nikad nije desilo. Nemamo čak ni zakonsku regulativu. Victoria Oil je jedan od retkih svetskih proizvođača koji biodizel prodaje isključivo na slobodnom tržištu na kome se on takmiči sa mineralnim dizelom bez ikakve podrške države.

Priča sa biodizelom se okrenula naglavačke u onom trenutku kada je barel sa 147 pao na 39 dolara i kada je postao skuplji od mineralnog. U ovom trenutku nafta je skočila na 70 dolara i sa nižom cenom uljarica opet se pojavio prostor za proizvodnju biodizela za sada isključivo za tržište Srbije.

Pun kapacitet je 100.000 tona godišnje, što je nešto više od pet odsto ukupnih potreba za dizelom u Srbiji. Verujemo da će se uskoro i u Srbiji prodavati samo biodizel a ne i druge, nekvalitetne vrste ekološki neprihvatljivih goriva.

Kako posluju ostale članice grupe – Fertil, Luka Bačka Palanka, SP Laboratorija i Victoria Phosphate?

Fertil je najmlađa fabrika veštačkih đubriva u regionu. Opremljena je novom tehnologijom koja je, pre svega, ekološki apsolutno prihvatljiva. To je greenfield investicija u Luci Bačka Palanka. Fertil će uskoro prodavati oko 15.000 tona veštačkih đubriva mesečno. Izgradnja fabrike je bila pravi pogodak budući da su ostale fabrike veštačkih đubriva u velikim problemima pa faktički ne postoji proizvodnja.

Luka Bačka Palanka tek treba da se razvije. To je prva ulazna luka u Srbiji gde su obe obale Dunava srpske. U fazi smo izrade projektne dokumentacije i pribavljanja dozvole, a za pet do deset godina Luka bi trebalo da postane vodeća u regionu. Za to ima sve prirodne preduslove pa ćemo brzo krenuti sa investicijama.

U planu je dobijanje neophodnih dozvola za terminale za promet robe, kao i pravljenje industrijskih zona. Luka Bačka Palanka će uskoro biti veliko gradilište. Victoria Phosphate je nova firma koja se za sada isključivo bavi istraživanjima.

U Bosilegradu smo dobili pravo za eksploataciju fosfatida koji su jedno od osnovnih sredstava za proizvodnju veštačkih đubriva. Za njihovu eksploataciju potreban je ogroman novac, ali ako imate u vidu da je to jedino nalazište fosfatida u Evropi, bez obzira na nizak sadržaj rude koji je sve ove godine eksploataciju činio neisplativom i drastičan pad cene fosfata na svetskoj pijaci, verujemo da će u bliskoj budućnosti ta eksploatacija biti profitabilna i da će imati smisla. Do tada želimo da imamo svu potrebnu dokumentaciju da bismo bili spremni. To može biti dobar biznis u godinama koje dolaze.

Kakva su finansijska očekivanja za 2009?

Sve firme u grupi su izašle iz krize i počele su da posluju profitabilno, a neke to nisu ni prestajale da budu. Očekujem da ćemo u 2009. imati izuzetno dobro poslovanje, pre svega zato što su nam se otvorile mnoge mogućnosti. Imali smo veliki problem zbog kursnih razlika, kao i celokupna privreda.

Stabilizacija kursa nam makar i na papiru mnogo znači. I Soja i Viktorija Oil su imale probleme ovog tipa, doduše, kao knjigovodstvena kategoriju. Vrednost roba je ostala ista ali se u knjigama pojavljivala negativna kursna razlika. Sad se to stabilizivalo i očekujem da za prvih šest meseci sve kompanije prikažu dobit iako možda nećemo ponoviti uspeh od prošle godine.