Ni veći pad BDP-a ne znači rebalans

On za Ekonomist objašnjava da je naš budžetski deficit veoma nizak u odnosu na druge države i zato je zahtev da se on poveća dobra osnova za razgovore sa MMF-om, jer je to način da se poveća potrošnja i ublaže recesioni efekti krize. Uz to, razmatramo modele kako da se podstakne kupovina novih stanova, jer je to način da se oživi građevinska industrija.

Predsednik Vlade je uveren da će Međunarodni monetarni fond imati razumevanja za zahtev da se Srbiji omogući povećanje deficita u konsolidovanom bilansu javne potrošnje sa prvobitno dogovorenih tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da to neće uticati na povlačenje preostalih tranši kredita u okviru tri milijarde evra vrednog stend-baj aranžmana sa MMF-om.

U razgovoru za Ekonomist, čije najzanimljivije delove prenosimo, on povodom predstojeće prve godišnjice izbora Vlade kaže da su njeni “rezultati na ekonomskom planu su najmanje vidljivi, jer se kao i ceo svet suočavamo sa jednom od najvećih kriza u istoriji i realnim padom životnog standarda građana”.

S druge strane, mi kao vlada činimo sve da udarac krize ublažimo i da građani, koliko je to moguće, što bezbolnije prođu kroz krizu. Dosta činimo da se tražnja kreira kroz infrastrukturne projekte, jer su to projekti koji otvaraju nova radna mesta, objašnjava presdesnik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Sve je izvesnije da nas na jesen očekuje još jedan rebalans budžeta. Hoće li ga Vlada preživeti? Nastojimo da do kraja godine planirane troškove uklopimo sa prihodima koji se ostvaruju. U maju prihodi su bili manji od planiranih, ali ne alarmantno, jer su redovni prihodi od poreza i carina bili u skladu sa očekivanjima. Budžet je ostao uskraćen za 40 odsto sopstvenih prihoda državnih institucija, a nije uplaćena ni dobit javnih preduzeća.

Da su i ta dva instrumenta bila primenjena, deficita skoro ne bi ni bilo. Pad prihoda u maju, dakle, nije posledica dodatnog pogoršanja, već rezultat činjenice da nismo iskoristili dva izvora za punjenje budžeta. Nije nam cilj da prebacivanjem sredstava u budžet ugrozimo bilo čiju likvidnost, pa će i državnim institucijama i javnim preduzećima biti omogućeno da svoj deo za budžet uplaćuju sukcesivno.

Ima li indicija da je povećano izbegavanje plaćanja poreza, pre svega PDV-a?

Ministarka finansija me je informisala da nije došlo do značajnijeg izbegavanja plaćanja poreza. Svesni smo da siva ekonomija postoji u svim privredama, ali to nije ključni uzrok za pad poreskih prihoda kod nas.

Ministarka finansija najavila je da će Vlada Srbije od MMF-a tražiti da se budžetski deficit poveća sa tri na četiri odsto BDP-a. Ima, međutim, mišljenja da će MMF biti mnogo oštriji prilikom prve revizije stend-baj aranžmana nego do sada?

Nesporno je da je aprilski rebalans bio najveće smanjenje budžetske potrošnje u Srbiji i pitanje je da li je moguće dalje prilagođavanje. Istovremeno, ispostavilo se da je deficit koji smo utvrdili rebalansom od tri odsto BDP-a veoma nizak u odnosu na druge države. Zato je zahtev da se poveća deficit dobra osnova za razgovore sa MMF-om, jer je to način da se poveća potrošnja i ublaže recesioni efekti krize.

Ima dosta dilema o tome šta je Vlada obećala MMF-u da bi dobila kredit? Postoji li taj famozni „plan B“ i šta on podrazumeva?

Nikakvih političkih obećanja nije bilo, već smo ozbiljno razgovarali kako da napravimo balans između fiskalne i monetarne politike i da sa što manje negativnih efekata prođemo kroz ovu krizu.

Kod dvogodišnjih aranžmana uobičajene su i mere predostrožnosti, koje će se preduzeti ako dođe do velikih i iznenadnih poremećaja i u okviru toga je razmatrano i povećanje PDV-a i uvođenje poreza na plate u javnom sektoru. Ali tada smo se o tome dogovarali u drugačijim uslovima.

Tada nismo znali kako će se kretati kriza, ni kakvi će biti deficiti drugih zemalja. Verujem da će ta saznanja biti od koristi u novim razgovorima sa MMF-om.

NBS je upozorila da bi Srbija mogla ostati bez druge tranše kredita od MMF-a ako Vlada u prvom polugođu ne ispuni sve što je dogovoreno.

Mi u otežanim okolnostima nastojimo da ispunimo sve što smo se dogovorili sa MMF-om i ako dođe do nekih problema, spremni smo da razgovaramo o tome kako da se oni prevaziđu.

Ako izostanu buduće tranše kredita od MMF-a, preti li Srbiji opasnost od bankrota?

Za nas nije ključno pitanje kojom će brzinom dolaziti pare od MMF-a, jer nemamo problema sa deviznim rezervama, već sa fiskalnim prihodima i javnom potrošnjom.

Novcem od MMF-a to ne može da se finansira, već su te pare garant sigurnosti da devizne rezerve mogu da izdrže bilo kakav, čak i eksterni pritisak na devizno tržište i mogli bismo lakše da branimo stabilnost kursa čak i ako svi krenu da konvertuju dinare u evre. Zato eventualno kašnjenje neke tranše kredita od MMF-a ne bi imalo vidljivih makroekonomskih posledica, već bi pre svega to delovalo na pad poverenja u Srbiju.

Neki privrednici smatraju da dosadašnje mere za ublažavanje posledica globalne krize nisu dale željene efekte? Da li i kakve nove mere planirate za jesen?

Prve analize efekata mera Vlade pokazuju da smo izabrali pravi put. Uz intervenciju države, subvencionisanjem kamata, privrednici mogu jeftinije da se zaduže kod banaka. Time smo obezbedili likvidnost privrede.

Naše mere su dobro koncipirane, s tim što moramo agresivnije da podstaknemo sektor građevinarstva koji je dosta pogođen krizom. Ta industrija je najviše bazirana na domaćim resursima. Mi razmatramo modele kako da se podstakne kupovina novih stanova, jer je to način da se oživi građevinska industrija.

Najvažnije je da država ne izaziva nelikvidnost i na tome se intenzivno radi. Poznato je da država, uključujući javna preduzeća, ima određena dugovanja, a polovina tog duga otpada na JP Putevi Srbije i on će uskoro biti rešen. U svakom slučaju, može se očekivati relativno brzo i povoljno rešenje dugova koji se direktno tiču budžeta, jer kanal internog zaduživanja na domaćem tržištu odlično funkcioniše i budžet je likvidan.

Znači li to da ne preti opasnost od masovnih bankrotstava preduzeća?

Naše mere su omogućile mnogim firmama da prevaziđu najgore trenutke krize i nastave poslovanje. Vlada će i dalje intervenisati gde god je to potrebno da sačuva privrednu aktivnost. Ali, i bankrot je neka vrsta leka. Možda je u nekim slučajevima bolje da preduzeće bankrotira pa da startuje iznova, sa novim vlasnikom čime će se izbeći lančana reakcija slabljenja i drugih preduzeća.

Da li je tačno da su, uz državu, trgovinski lanci ključni generator nelikvidnosti?

Nedavno smo razgovarali sa velikim trgovinskim lancima i posebno smo bili zainteresovani za dospele dugove koje imaju prema dobavljačima. Informacije koje smo dobili su ohrabrujuće, jer trgovci tvrde da su u stanju da reše taj problem.

Reč je o oko šest milijardi dinara i dobili smo obećanje od trgovinskih lanaca da će do kraja juna izmiriti sve dospele obaveze. Sačekaćemo da vidimo da li će ispuniti to obećanje, a u suprotnom moraćemo aktivnije da se uključimo u rešavanje tog problema.

Šta će Vlada morati da preduzme ako se ostvare procene ekonomista da će pad BDP-a biti bar duplo veći od zvanično procenjenih dva odsto?

Gledajući bilanse za maj, čini mi se da projekcija budžeta može da izdrži veći pad BDP-a od dva odsto. Čak i ako bi pad BDP-a bio četiri odsto to ne bi nužno izazvalo potrebu za rebalasom budžeta.

Šta očekujete od dodatne revizije završnog računa NIS-a, jer neki već optužuju Vladu da uzalud troši novac poreskih obveznika?

Ovo pitanje ne treba da se politizuje. Mi želimo da utvrdimo činjenično stanje i to je upravo razlog zbog kojeg ćemo angažovati nezavisnog revizora. Postoji niz otvorenih pitanja sa dugovanjima javnih preduzeća prema NIS-u. Sada imamo veliki problem i sa Petrohemijom, za koju pokušavamo da nađemo najbolje rešenje.

Može li se očekivati da novi vlasnik NIS-a preuzme i Petrohemiju?

Vlada je već preuzela korake i pokrenula postupak restrukturiranja Petrohemije kako bi omogućila njeno normalno poslovanje. Istovremeno, ulažu se veliki napori da se uspostave kontakti sa inostranim kompanijama koje bi bile strateški partneri.

Može li se u dogledno vreme očekivati strategija privatizacije javnih preduzeća, pre svega EPS-a i da li on može biti prodat kao NIS?

Ne, svako javno preduzeće je slučaj za sebe. Privatizacija EPS-a će ići postepeno. Već smo raspisali tender za tri termoelektrane i realizacijom ovih investicija velike privatne kompanije će proizvoditi najmanje 20 odsto električne energije u Srbiji. Tek u drugoj fazi će na red doći privatizacija postojećeg sistema.