Honda Civic Hybrid

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Pre nekoliko dana vozio sam se kolima sa predstavnikom jedne automobilske kompanije i nekako smo se upleli u razgovor o hibridnim automobilima. Predstavniku kompanije je jako zanimljiv koncept hibridnih automobila, ne zna baš puno o njima ali zna da nisu najštedljiviji potrošači goriva kao što se ranije pričalo, a to bi trebalo da je njihova suština. Inače, vozili smo se u velikom crnom SUV dizelu.

Zapremina motora: 1339ccm, snaga 95ks + 20ks elektromotor - zbir koji pruža performanse benzinskog motora zapremine 1.6l

Ja se ne slažem sa ovim stavom pa sam mu, pre svega, objasnio da hibridni automobili koriste dva motora za kretanje – jedan elektro i jedan benzinski (do danas niko nije upario elektro motor sa dizelom) i baterije u koje se skladišti struja.

Benzinski motor još uvek je primarni dok se elektro koristi kao pomoćni u trenucima kada je pomoć najpotrebnija (prilikom ubrzanja). Benzinac takođe deo svoje snage šalje i za dopunjavanje baterije iz koje elektro motor dobija struju i na sebe preuzima deo napora koji je potreban za pokretanje vozila.

Još jedan način za dopunjavanje baterije je sistem pomoću kojeg se kinetička energija pretvara u električnu energiju – svaki put kada tokom vožnje popustite gas ili pritisnete kočnicu automatski ćete dopunjavati bateriju koja će vam kasnije pomoći pri ubrzanjima.

Gradska vožnja: 7,5L; otvoreni put: 4,1L; autoput: 6.0L; Emisija CO2 (g/km): 109; Maksimalna brzina (km/h): 182

Na našem tržištu se ne mogu kupiti ali u svetu postoje „Plug in“ hibridi čije je baterije moguće napuniti jednostavnim kačenjem na elektro mrežu preko standardne utičnice smeštene na ulici, kao što biste uključili usisivač ili toster u vašoj kuhinji.

U gradskim uslovima vožnje hibridni automobili ostvaruju najveću prednost jer se pri svakom zaustavljanju na semaforu ili u koloni motor automatski gasi i na taj način smanjuje emisiju štetnih izduvnih gasova.

U okviru akcije za oèuvanje životne sredine B92 za svoje potebe godinu dana koristi Toyotu Prius

Najpoznatiji hibrid, Toyota Prius, recimo ima ograničenu mogućnost kretanja samo na električnu energiju, što dodatno pojačava ekološku crtu hibridnih vozila.

Novi Renault Kangoo 1.5 dci

To da hibridi nisu najštedljiviji jeste istina ali nije njihova poenta. Iako sam sa dva Renaultova modela opremljenim „dci“ motorima (1.5, 85KS) postavio svoje lične rekorde u najekonomičnijoj vožnji suština je da sam ipak više zagadio čovekovu okolinu nego da sam vozio hibridni automobili.

Cilj hibrida je ostvarivanje što niže emisije izduvnih gasova, a najverovatnije će se ispostaviti da su današnji hibridi zapravo samo stanica na putu ka vozilima koja će se kretati bez bilo kakve štetne emisije.

Prema podacima sa putnog računara u Renaultu Megane Sedan ostvario sam prosečnu potrošnju od 5.7 l /100km po gradu, a sa novim Kangooom 3.9l/100km na otvorenom.

Za vožnju od Aranđelovca preko Ibarske magistrale do ulaska u Beograd bilo mi je potrebno tačno 2.5 l eurodizela.

U Srbiji, zemlji koja niti ima neki poseban standard niti povlastice za vlasnike hibridnih automobila ovakve cifre bez problema učine da kupci bez predumišljaja kupe modernog dizelaša.

Širom sveta postoje brojne prednosti ponuđene vlasnicima hibrida – od državne subvencije pri kupovini, besplatnog ulaska u centralne gradske zone preko pogodnosti prilikom registracije pa sve do dozvole za korišćenje trake na autoputu rezervisane za vozila u kojima se nalazi dvoje ili više putnika iako ste sami u kolima.

Kod nas, ukoliko se odlučite za Hondu Civic Hybrid moraćete da platite punu cenu od 23 500 evra, ukoilko se odlučite za Toyotu Prius moraćete da izdvojite od 27 400 do 31 400 evra.

Veoma prijatna atmosfera u kabini tokom vožnje

Prilikom registracije moraćete da platite sve stavke sa liste uključujući i ekološku taksu.

Honda uopšte nije nova na polju hibridnih automobila. Prvi hibrid bio je Insight, predstavljen 1999. godine koji mi sa ove vremenske distance više izgleda kao futuristički solarni automobil iz TV emisije u kojoj studenti sa nekog univerziteta pokušavaju da obore brzinski rekord nego na putničko vozilo.

Insight je ujedno bio i poslednji Hondin „drugačiji od ostalih automobila“ hibrid posle kojeg su ozelenjeni bestseleri Accord i Civic, koje od standardnih modela izdvaja samo značkica i još po koji detalj.

Honda se neće još dugo držati ove filozofije.

Ovi modeli uglavnom su čuvali atmosferu SADa dok se kod nas tek 2008. godine pojavio prvi primerak druge generacije hibridnog Civica.

Ukoliko zaista volite prirodu i želite drugima to da pokažete tako što ćete kupiti i hibridni auto, Civic Hybrid vam neće odraditi najjači PR na tržištu.

Razlike u odnosu na standardnu verziji toliko su male da će samo automobilski stručnjaci sa lakoćom uočiti vašu naklonost očuvanju čovekove sredine. Nekoliko mailh spojlera radi lakšeg kretanja kroz vazduh, posebne aluminijumske felne i natpis Hybrid na poklopcu gepeka je sve što će vaš hibrid na parkingu odvojiti od običnog Civica.

Vlasnik hibridnog Civica skoro je kao anonimni donator humanitarne pomoći – čini dobro, ali ne moraju svi to da znaju.

Bez moguænosti obaranja naslona zadnjeg sedišta u cilju poveæanja tovarnog prostora

U unutrašnjosti auta ista se filozofija nastavlja – jedino se na levom delu instrument table može uočiti nekoliko novih pokazivača u odnosu na standardni model – nivo skladištene energije u bateriji i informacije o tome da li sistem stvara ili koristi električnu energiju u svakom trenutku vožnje.

Boravak u Civicu je prijatan zahvaljujući kvalitetnim materijalima korišćenim u kabini ali i izuzetno udobnim sedištima pomoću kojih sam sa lakoćom našao najmanje zamarajući položaj za vožnju. Sedišta su opremljena i vazdušnim jastucima koji štite prilikom bočnih sudara i aktivnim naslonima za glavu koji mogu sprečiti povrede vrata ukoliko dođe do udara od pozadi.

Air bagovi koji okružuju kopmletnu kabinu, tempomat, elektrosklopivi i podesivi retrovizori, brojne ostave i multifunkcionalni sportski upravljaè ulaze u cenu auta

Vozačko mesto u Civicu je u najmanju ruku zanimljivo jer je organizovano tako da razbija navike o rasporedu instrumenata na kontrolnoj tabli koje nam automobilska industrija servira već decenijama.

Iza upravljača u prvom planu nalaze se obrtomer i niz kontrolnih lampica, dok je u drugom planu, nekih trideset cm prema vetrobranu, smešten digitalni pokazivač brzine oko kojeg se nalaze pokazivači preostale količine goriva i prosečne potrošnje goriva / temperature rashladne tečnosti, zavisi šta izaberete.

Mnogi pre mene su opisali da prostor za vozača podseća na kokpit u borbenom avionu i ja se slažem sa njima, iako nikada nisam bio u jednom.

Komotno na zadnjoj klupi

Ugao pod kojim je postavljen vetrobran je toliko oštar da po kiši na autoputu ne morate uključivati brisače. (pogledajte snimak)



Zbog ovakve konstrukcije nekoliko puta mi se dogodilo da prilikom izlaska iz auta udarim desnim ramenom u A stub.

Što se tiče ostatka enterijera, dovoljno je prostran da četvoro ljudi može sasvim udobno da putuje čitav dan ovim autom. Ugao naslona zadnje klupe je diskretno zavaljen a čitava klupa je vrlo prostrana i lepo obuhvata telo.

Zbog relativno trvrdo podešenog oslanjanja ponekada možete osetiti kao da auto skakuće preko neravnina na putu što u određenoj meri može pokvariti sveukupan utisak udobnosti.

Pogled na audio ureðaj u koji se može smestiti 6 MP3 diskova i na klima ureðaj

Još jedna sitnica koja može da naruši uživanje ali kada ne vozite auto je serija piskavih biip – biip tonova koji se javljaju svaki put kada otvorite vrata, kada stavite ključ u bravu, ako ste zaboravili da isključite svetla, ako niste stavili pojas... šta god da sam pokušao da uradim, jednostavno nisam mogao da stanem na put ovim tonovima.

Nemam ništa protiv raznih zvučnih obaveštenja, jako su korisna, ali ova u Civicu zvuče kao kamion koji ide u nazad ili kao kada je upaljeno zeleno svetlo za pešake na semaforu.

Tek kada stavite pojas, upalite motor uspećete da uklonite tiit tiit tiit i biiip biiip zvuke.

Honda Civic Hybrid opremljen je automatskim CVT menjačem (kontinualni varijabilni prenos) što znači da sistem može neprimetno menjati neograničen broj prenosnih odnosa u menjaču za razliku od standardnih menjača u kojima imate izbor nekoliko različitih prenosnih odnosa. Zahvaljujući velikom broju prenosnih odnosa CVT sistem omogućava bolju iskorišćenost snage motora što dalje dovodi do smanjenja potrošnje goriva.

CVT, poput klasičnog automatskog menjača, u velikoj meri olakšava vožnju kroz grad, posebno u kreni-stani situacijama i prilikom parkiranja jer na ovakvom sistemu ne postoji komanda kvačila već se auto pokreće jednostavnim otpuštanjem papučice kočnice – dovoljno je ubaciti ručicu menjača u položaj D i već ste nežno krenuli.

Kada pominjemo parkiranje, potrebno je biti oprezan prilikom manevrisanja jer auto nije opremljen parking senzorima koji su, kao i na Accordu 2004. veoma potrebni zbog loše preglednosti pri kretanju u nazad.

Na putu od Užica do Beograda ostvario sam potrošnju nižu od fabrièki deklarisane za otvoreni put - 4.1L/100km.

Civic Hybid nema opciju kretanja samo na električnu energiju (EV) skladištenu u baterijama ali tu energiju koristi za start. Odmah zatim glavnu ulogu za blago ubrzavanje preuzima benzinski motor. Tokom vožnje Hondin IMA (Integrated motor assistance) sistem vodiće računa o kretanju energije kroz vozilo a vi ćete putem malog pokazivača na instrument tabli biti izveštavani o statusu.

U svim uslovima vožnje (grad, otvoren, planinski i autoput) Hybrid se pokazao kao izuzetno jednostavan za vožnju i udoban za putovanje. U kritičnim situacijama možete zadržati stabilnost, oštro zakočiti i održati pravac.

Civic hibrid poput Insighta takoðe ima sjajno inžinjersko rešenje kojim je 1.3 litarskom benzincu dodat elektro-motor, ali na vrlo elegantan naèin, tako da je prostor koji zauzimaju dva agregata jedva veæi od onog u „obiènom“ Civicu

Potrošnja od 4,1l/100km ne dolazi sama od sebe iako je reč o hibridnom autu. Potebno je izbegavati oštra ubrzanja, voziti tečno i tempirati vožnju tako da se što ređe potpuno zaustavljate. Tokom ubrzanja poželjno je povremeno popustiti gas kako bi CVT shvatio da želite ekonomičnije da vozite i prilagodio stepen prenosa.

Na svakoj nizbrdici potrebno je sasvim otpustiti komandu gasa jer tada prestaje dotok goriva do motora a kinetička energija se transformiše u električnu koja se skladišti u bateriji i kasnije koristi za uštedu goriva prilikom novih ubrzanja. Nežno kočenje pojačaće intenzitet kojim se puni baterija.

Ukoliko crtice na pokazivaču količine el. energije u bateriji spadnu na četiri, "IMA sistem" će automatski početi da puni bateriju pomoću snage benzinca i na taj način negativno uticati na prosečnu potrošnju ali i tu se ne mora puno izgubiti ukoliko vam noga ostane laka na gasu.

Kada se u gradu zaustavite na semaforu potrebno je držati pritisnutu kočnicu kako bi i elektro i benzinski motor ostali isključeni.

Jedina prilika u kojoj se oglašava benzinski motor je prilikom naglih ubrzanja i preticanja. Zvuk koji motor ispušta u ovim situacijama prilično je specifičan i mene podseća na zvuk kada „šlajfuje“ istrošena lamela na nekom pokvarenom autu sa tom razlikom da Civic isporučuje ubrzanje.

Upravo zbog izostanka povlastica za vlasnike hibrida kod nas, Honda je sama sebi konkurencija - Honda Accord (generacija 2004.) sa 2,2 CTD-i nudi 140 KS sa kombinovanom prosečnom potrošnjom oko 6L/100km, maksimalnom brzinom od 210 km/h, jakim ubrzanjima i jako puno prostora za putnike i prtljag.

Ovaj Accord skuplji je od Civica Hybrid oko 1400 evra i emituje 34 grama CO2 više po kilometru.

Saznajte više tehničkih detalja o Hondi Civic Hybrid na sajtu Delta Auto, generalnog uvoznika sa Srbiju.

Pročitajte prikaz Honde Accord Sport

Pročitajte prikaz Honde Civic 2.2 CDTi