Pet hiljada koraka dnevno? Studija povezuje ovu naviku sa sedam godina sporijim kognitivnim padom

Prema rezultatima nove studije, hodanje između 5.000 i 7.500 koraka dnevno povezano je sa sporijim kognitivnim propadanjem.

Starije osobe sa povišenim nivoom amiloida beta u mozgu, proteina povezanog sa Alchajmerovom bolešću, imale su sporiji kognitivni pad ukoliko su svakodnevno pravile više koraka.

To su pokazali rezultati studije istraživača iz zdravstvenog sistema Mass General Brigham, objavljene u naučnom časopisu Nature Medicine.

Prema saopštenju istraživača, kod osoba koje su dnevno prelazile između 3.000 i 5.000 koraka kognitivni pad bio je odložen za prosečno tri godine, dok je kod onih koje su pravile između 5.000 i 7.500 koraka bio odložen za čak sedam godina.

Sa druge strane, kod osoba koje su se malo kretale zabeleženo je brže nakupljanje tau proteina u mozgu, kao i brže slabljenje kognitivnih sposobnosti i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Kamil Macniak/Shutterstock

Učesnici praćeni i do 14 godina

Istraživači su analizirali podatke 296 učesnika Harvardske studije o starenju mozga (Harvard Aging Brain Study), starosti od 50 do 90 godina. Nijedan od učesnika na početku istraživanja nije imao kognitivne poteškoće.

Početni nivoi amiloida beta i tau proteina mereni su PET snimanjem mozga, dok je broj dnevnih koraka praćen pomoću pedometra koji se nosi na pojasu.

Učesnici su prolazili kroz kognitivna testiranja jednom godišnje, tokom perioda od dve do 14 godina, a prosečno praćenje trajalo je 9,3 godine. Kod dela učesnika ponovljena su i snimanja mozga kako bi se pratilo nakupljanje tau proteina.

Povezanost između većeg broja koraka i sporijeg kognitivnog pada uočena je samo kod učesnika koji su na početku istraživanja imali povišen nivo amiloida beta. Kod njih je zabeleženo i sporije nakupljanje tau proteina.

Statistički modeli pokazali su da je najveći deo koristi povezan sa fizičkom aktivnošću bio posredovan upravo sporijim nakupljanjem tau proteina.

Kod osoba sa niskim početnim nivoom amiloida beta gotovo da nije bilo kognitivnog pada ni značajnijeg nakupljanja tau proteina, pa nije utvrđena ni jasna povezanost sa fizičkom aktivnošću.

"Ovo pomaže da se objasni zašto neki ljudi kod kojih postoje rani znaci procesa povezanih sa Alchajmerovom bolešću ne doživljavaju jednako brzo kognitivno propadanje kao drugi. Čini se da način života utiče na najranije faze bolesti, što znači da promene mogu da uspore pojavu kognitivnih simptoma ako reagujemo na vreme", rekao je neurolog Jasmer Čatval jedan od vodećih autora studije.

Prva autorka istraživanja, kognitivna neurologinja Vej-Jing Vendi Jau, istakla je da se "svaki korak računa". Prema njenim rečima, čak i mala povećanja dnevne fizičke aktivnosti mogu vremenom da dovedu do dugoročnih promena u navikama i zdravlju.

JLco Julia Amaral/Shutterstock

Povezanost ne znači i dokazan uzrok

Efekat hodanja na zdravlje mozga ipak treba tumačiti oprezno. Istraživanje je pokazalo povezanost između fizičke aktivnosti i sporijeg kognitivnog pada, ali ne i da hodanje samo po sebi direktno izaziva takav efekat.

Eef Hogervorst, profesorka biološke psihologije na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, koja nije učestvovala u istraživanju, ukazala je na nekoliko ograničenja studije u tekstu objavljenom na platformi The Conversation.

Prema njenim rečima, uzorak učesnika bio je relativno mali, a većinu su činili visokoobrazovani belci iz Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega rezultate nije moguće bez dodatnih istraživanja automatski primeniti na celokupnu populaciju.

Osim toga, ljudi koji više hodaju često se zdravije hrane, ređe puše i imaju bolje kardiovaskularno zdravlje. Zbog toga je teško precizno utvrditi koliki deo uočene koristi potiče isključivo od hodanja.

Postoji i mogućnost da je povezanost delimično obrnuta, odnosno da rani simptomi bolesti utiču na smanjenje fizičke aktivnosti.

Hogervorst je istakla i da se u istraživanju korist nije dodatno povećavala iznad 7.500 koraka dnevno, što je manje od često pominjanog cilja od 10.000 koraka.

Gutesa/Shutterstock

Šta istraživači planiraju dalje?

Autori studije planiraju da ispitaju koji aspekti fizičke aktivnosti imaju najveći značaj za očuvanje kognitivnih sposobnosti, uključujući intenzitet kretanja i dugoročne obrasce aktivnosti.

Žele i detaljnije da istraže biološke mehanizme koji povezuju fizičku aktivnost sa sporijim nakupljanjem tau proteina u mozgu.

Smatraju da bi dobijeni rezultati mogli da doprinesu osmišljavanju budućih kliničkih ispitivanja koja bi proverila da li fizičko vežbanje može da uspori kognitivni pad kod osoba sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.

Istraživanje je delimično finansirao američki Nacionalni institut za zdravlje (NIH).