Volkswagen Golf 1.4 TSI Highline

Tekst i Foto: Andrej Koblar , Mobil Magazin

Dok se drugi doslovno dave kritikama tvrdih sedišta i sistema oslanjanja, dosadnog dizajna, visoke cene i još gomilom ostalih komplimenata, prvi će na sve to zajedno samo mirno i u nemačko hladnom stilu odgovoriti: "Ali brate, Golf je Golf!"

I koliko su samo u pravu. Golf je, naime, već neko vreme takav da ne budi neka posebna osećanja, a njegova glavna čar je u tome što su one stvari koje su kod automobila najneophodnije i osnovne, jednostavno izvrsne. Tu, pre svega, govorimo o performansama, motorima, menjačima i primenjenim materijalima.

Oni su, u odnosu na prethodnu generaciju, kvalitativno na višem nivou i ovom automobilu lagano daju ton prestiža, što je posebno izraženo kod testiranog vozila s paketom opreme Highline. U praksi to znači sportska sedišta delimično obložena alkantarom, automatski dvozonski klima uređaj, aristokratsko belo osvetljenje instrumenata, odličan audio sistem... i još po nešto.

Nemcima je uspelo da dodatno poboljšaju ergonomiju, pa je zato upravljanje svim komandama maksimalno pojednostavljeno. Vozaču pomalo smeta nedovoljno podesiv obruč upravljača, koji je uprkos pomeranju po visini i dužini stuba i dalje previše položen, a mogao bi biti i za nijansu manjeg prečnika. Prostranost enterijera je na očekivanom nivou, kompaktnost i zvučna izolacija kabine na zavidnom nivou, što sve zajedno vožnju čini veoma udobnom.

Nemci su ovog puta mislili i na one kojima klasičan tvrdo podešen sistem oslanjanja ne predstavlja optimalni izbor. Pritiskom na dugme može se odabrati sportsko, komfort ili napredno podešavanje tvrdoće amortizera. Razlika je osetna! Ali, zato je razlika u dizajnu karoserije u odnosu na prošlu generaciju sve osim primetna.

Upravo na ovom polju nova „šestica“ dobija najviše negativnih kritika. U Volkswagenu se veoma rado pridržavaju pravila da se konj koji pobeđuje, jednostavno, ne menja. Osnovni dizajn, koji je doduše besprekorno čist i nimalo uznemirujući, ostao je prilično nepromenjen, a detalji su ti koji naglašavaju zreliju liniju Golfa. Svetlosne grupe su, i napred i nazad, nove, sa „odsečenim“ uglovima.

Posle dve generacije predaha ponovo se vraća i zaštitni znak robne marke Golf – crna maska hladnjaka motora. A sada ono najbolje – kombinacija motora i menjača. Benzinski četvorocilindraš skromne zapremine 1,4 l radi uz pomoć turbo punjača, koji se aktivira sasvim neprimetno. Sa 160 „konja“ ima odlične performanse.

Brzina od 200 km/h postiže se izuzetno lako, a pri svemu tome atmosfera u kabini je tiha i mirna. Sličan osećaj ima i vozač, u „rukama i nogama“.

Potrošnja goriva na testu kretala se uglavnom ispod osam litara na 100 pređenih kilometara, a svesni smo toga da teška noga vozača potrošnju lako može pomeriti preko „desetke“, isto kao i to da je lakša može spustiti niže.

Za ekonomičnost mnogo zasluga ima i, verovatno, najbolji automatski menjač - DSG. Promena između svakog od sedam stepeni je potpuno mirna i neprimetna, a i brzina „šaltovanja“ je na zavidnom nivou.

Zbog broja stepeni, kod iznenadnog ubrzavanja vreme koje je potrebno da menjač prebaci tri ili četiri stepena naniže nešto je duže nego što bismo poželeli, ali imajući u vidu odlične performanse ovo je stvarno mala zamerka.

Očekivali smo da će vozne karakteristike biti odlične - Volkswagen nas, što se toga tiče, nije razočarao. Automobilom se lako upravlja, stabilnost na putu je besprekorna, a vožnja maksimalno udobna – čak i za one koji nisu pristalice nemačke tvrdoće.

Das Auto. To je zvanični slogan marke Volkswagen, i baš u svim državama, po standardima, obavezno se upotrebljava upravo u izvornom - nemačkom - obliku. Novi Golf je u čitavom spektru vozila ovog proizvođača verovatno najpribližniji značenju slogana.

Svesni smo da nije savršen, ali sigurno da je u svojoj klasi najbliži savršenstvu, mada na prvi pogled deluje više kao Golf "pet i po" nego Golf VI.

Iako sam potpuno trezan, moram da se složim... Golf je, zaista, Golf!