Veštačka inteligencija nije svemoćna – evo šta ne može

"Veštačka inteligencija može da računa, ali čovek mora da odlučuje", kaže Maksimilijan Kiner sa Instituta za etiku u tehnologiji pri Tehničkom univerzitetu u Hamburgu.

Pomoć pri donošenju odluka o karijeri ili zamena za terapeuta – čini se da veštačka inteligencija (VI) ima pravi odgovor za gotovo svaki problem. Programeri te virtuelne asistente gotovo uvek konstruišu tako da budu ljubazni i nekritični.

Ali ta ljudskost je samo opasna iluzija kojoj korisnici prečesto veruju, kaže Maksimilijan Kiner. "Ono što nikako ne ide jesu vrednosne procene. Kojim putem u karijeri treba da krenem? Da postanem advokat, da postanem lekarka? Tu ne postoji jedan jedini odgovor. To takođe nije računski zadatak. Problem koji se stalno javlja jeste to što želimo da sve složene probleme uguramo u format veštačke inteligencije."

Da li su deepfake sadržaji inovacija?

Kod tema poput usamljenosti ili obrazovanja često je reč o društvenim pitanjima. To nije zadatak koji veštačka inteligencija može tehnički da reši. Maksimilijan Kiner u nekim novim primenama VI ne vidi inovaciju.

"Stvari koje su samo nove nisu inovacija. Na primer, veoma mi je teško da kao inovaciju prepoznam deepfake slike dece koja su možda prikazana i seksualizovano."

Prema mišljenju tog naučnika, etika ne koči razvoj veštačke inteligencije, već je tek čini zaista korisnom za ljude. Optimalno je kada VI i čovek od samog početka sarađuju kako bi zajedno pronašli rešenja, kaže Kiner.

Eduard Goričev / Panthermedia / Profimedia

Četbot postavlja pitanja

Matijas Ul, profesor privredne i socijalne etike na Univerzitetu u Hohenhajmu, razvio je sokratski četbot:

"Sokratska veštačka inteligencija razlikuje se od konvencionalne po tome što postavlja pitanja i pomaže mi da pronađem sopstveno rešenje problema, umesto da mi daje direktne odgovore."

Tim Univerziteta u Hohenhajmu i Univerziteta u Bambergu testirao je ovaj jezički model u više eksperimenata. Rezultat: prilagođeni četbot mogao je korisnicima da pomogne da donesu moralno uravnoteženije odluke.

Ali tim je tokom primene otkrio i jednu prepreku, kaže Matijas Ul.

"Veštačka inteligencija koja postavlja dodatna pitanja ređe se bira. Kada ljudi imaju mogućnost izbora, radije žele da dobiju direktan savet."

Stručnjaci su često skeptični

Dok privatni korisnici veštačkoj inteligenciji često brzo poveruju, stručnjaci su često skeptičniji. Na primer u medicini: sistemi veštačke inteligencije mogu pouzdano i brzo da analiziraju rendgenske snimke. Ipak, mnogi lekari teško prihvataju tu tehnologiju.

Oni koji mnogo znaju potcenjuju analize veštačke inteligencije, čak i kada su preciznije – utvrdili su naučnici. Nova veštačka inteligencija mogla bi da pomogne, smatra Matijas Ul.

"Ako sistem sam pokaže svoju nesigurnost, to može da dovede do toga da korisnik više veruje savetu. Na primer, kada VI kaže da je 90 odsto sigurna u svoju klasifikaciju."

Već sledeće godine stručnjaci iz oblasti medicine trebalo bi da mogu da testiraju novi sistem veštačke inteligencije.