Kako se boriti protiv bahatog parkiranja u Srbiji?

Tekst: Nemanja Pantelić

Od svih nerazumnih ponašanja sa kojima se svakodnevno susrećemo u saobraćaju, “bahato” parkiranje jedan je od najneverovatnijih i najnerazumljivijih.

Veoma dugo trpimo ovu situaciju i izgleda da ju je teže iskoreniti nego što smo prvobitno mislili. Ni razne akcije, ni aktivističke nalepnice, ni sajtovi, ni inicijative nisu bile dovoljne da se stane na put osobama koje moraju da parkiraju svoje vozilo na nekoliko metara od bureka, espresa ili piva.

Iako su vozači ti koji ostavljaju automobile na nepropisnim mestima i na taj način sprečavaju veliku većinu učesnika u saobraćaju da se kreće, bahato parkiranje se ukorenilo pre svega jer niko od čuvenih “nadležnih organa” nije ozbiljno pokušao da reši ovaj problem.

Inače, na osnovu svih dosadašnjih iskustava zaključio sam da “nadležni organi” ni ne postoje. Svaki put kada sam čuo da je nešto predato “nadležnim organima” tome se gubi trag u neverovatno zakomplikovanoj proceduralnoj mreži dizajniranoj za prebacivanje odgovornosti između ljudi koji niti su stručni da ta pitanja rešavaju niti ih to zanima.

Ukoliko stariji i iskusniji među vama znaju bolje, priključite se diskusiji, ali ja bih rekao da je problem sa parkiranjem počeo sa doziđivanjem spratova na stambene zgrade koje nije pratilo obezbeđivanje parking mesta.

Da pokrenemo ovo pitanje motivisao nas je slučaj vozača koji je jesenas parkirao svoje vozilo tako da je njime blokirao saobraćaj u ulici Todora Dukina, u Beogradu. Više detalja o samom slučaju možete saznati ovde. Da se stvari još uvek odvijaju po starom svedoči i fotografija koja je početkom decembra objavljena na sajtu Mondo.rs. Bahati vozač je ostavio svoju Kiju Sportage u pešačkoj zoni, u centru Beograda, u Zmaj Jovinoj ulici. Vozilo je uklonio tek posle intervencije Komunalne policije.

Da bismo što bolje razumeli izazove sa kojima se susreću službe zadužene za otklanjanje saobraćajnih problema, razgovarali smo sa Parking servisom, Komunalnom policijom i Saobraćajnom policijom MUP-a Srbije, ali i sa neutralnom stranom - Damirom Okanovićem iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.

Ovog puta ne želimo da se bavimo pitanjem cena parkinga, parking zonama ili problemom nalaženja parking mesta. Ovo su zasebne teme i situacije koje često zavise od ličnog izbora samog vozača (gde će se parkirati u gradu, koliko će se daleko parkirati od mesta koje želi da poseti i sl.). Ovog puta želimo da nam kažete kako ste rešavali situacije u kojima ste bili sprečeni da se slobodno krećete, u kojima je vaš automobil bio zagrađen na parkingu ili vam se neko parkirao na ulaz u gražu.

Moje iskustvo u sličnim situacijama nikako nije bilo pozitivno. Nekoliko puta mi se dogodilo da ne mogu da napustim svoje parking mesto ili da ne mogu da uđem/izađem iz svoje garaže jer je neko odložio svoje vozilo kako mu je bilo zgodno. Ovde ne govorim o situacijama koje traju 15-ak minuta, već 5 ili 6 sati.

Svaki put mi je veoma teško da prihvatim istinu i da poverujem u to da je neka odrasla osoba toliko sebična i nesmotrena.

Posle prvobitnog šoka, shvatam da sa tom osobom ne mogu razumno da komuniciram, jer niko razuman ne bi ostavio auto na mestu na kojem više nego očigledno blokira druge ljude. Ukoliko ne želite potencijalni sukob ispred svoje zgrade, ne preostaje vam ništa drugo nego da pozovete nadležne organe.

Umesto suočavanja sa bahatim vozačem, pozvao bih Parking servis, gde bi mi se javili entuzijastični i veoma zaintereovani službenici sa punkta na Slaviji. Njihov odgovor je jednostavan - nemaju vozila na raspolaganju jer su sva na terenu, ali mogu da ostavim broj telefona, ime i prezime kao i adresu pa će mi se oni javiti. Kada bih zaposlenog, koji želi da uzme lične podatke, upitate za njegove službene podatke, nećete ih dobiti. Takođe sam bio savetovan da zovem policiju ili komunalce.

Tokom razgovora sa operaterom u Komunalnoj policiji saznao sam da mi je jedina opcija da ostavim svoje podatke i žalbu. Moj slučaj će biti predat sledećoj smeni a o tome da li će neka akcija biti preduzeta biće naknadno odlučeno.

Kada bih pozvao saobraćajnu policiju, njihovi službenici, koji preko telefona zvuče još zainteresovanije za naše probleme od zaposlenih u Parking servisu, uvek bi prebacivali odgovornost na Parking servis. Policajci koji bi davali ovakve informacije nikada nisu želeli da daju i svoje službene podatke, kako bih znao sa kim sam razgovarao.

U ovakvim situacijama, mi ostajemo robovi bahatih vozača, dok oni koji bi trebalo da nam pomognu to redovno ne čine.

Pre nego što sa vama podelimo odgovore koje smo dobili iz Policijske uprave, od Komunalne policije i iz Parking servisa, pozivamo vas da iznesete vaše ideje i predloge za rešenje problema bahatog parkiranja u našoj zemlji.

Takođe nas zanima kako vi rešavate ovakve situacije? Da li čekate? Da li idete na autobus ili uzimate taksi? Da li pokušavate da sami odblokirate vaše vozilo?

O tome kako se osećate i šta biste želeli da uradite bahatom vozaču nećemo da pričamo, takve komentare uglavnom ne bismo mogli da odobrimo.

U nastavku ovog teksta pročitajte kako se Parking servis bori protiv bahatog parkiranja.

Pročitajte kako se policija bori protiv bahatog parkiranja.

Saznajte kako se "komunalci" bore protiv bahatog parkiranja.