Dugovi, kafa, starije žene: Balzak je pisao zbog novca i slave

View this post on Instagram

A post shared by Avni Odabaºı (@avni.odabasi) on Aug 18, 2020 at 7:02am PDT

Balzak je za relativno kratko vreme stvaralaštva od svega 20 godina rada napisao veliki broj romana i priča pod zajedničkim nazivom "Ljudska komedija", u kojima je opisivao likove iz najrazličitijih slojeva društva 19. veka u Francuskoj i Evropi.

Balzak je voleo novac i slavu - i to je, prema sopstvenom priznanju, bio njegov osnovni motiv za pisanje. Bavio se temama za koje je verovao da su popularne i da će interesovati čitaoce.

Ipak, Balzak je jedan od najvećih pripovedača svih vremena, a mnogi književni kritičari stavljaju ga "rame uz rame" sa Lavom Nikolajevičem Tolstojom, Fjodorom Mihailovičem Dostojevskim i Čarlsom Dikensom.

Pisao je brzo. Pravio je pauze samo da bi popio kafu. Znao ja da popije i nekoliko desetina šolja kafe u jednom danu. Mnogi smatraju da mu je glave došla kafa, koju je pio u neograničenim količinama tokom pisanja, kako bi ostao budan.

Kafa ga je održavala budnog i ona ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit, odvela u preranu smrt. Imao je 51 godinu kada je umro 18. avgusta 1850. Balzak je ulazio u različite poslovne poduhvate koji su mu, umesto zarade, donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa štamparijom. Nakon tog finansijskog sloma, dugovi će ga pratiti čitav život.

Balzak se smatra prethodnikom književnog realizma, jer je upotrebljavao detalje, naročito objekata, za ilustraciju života svojih likova.

Likovi propalih karijerista, nesrećnih ljubavnika, suludih škrtica i deklasiranih dostojanstvenika bonapartističkog carstva predstavljaju uvod u novu modu književnog stvaranja, koja će se po svim evropskim književnostima razviti pod zajedničkim nazivom - realizam.

Onore de Balzak obuhvatio je književnim delom čitavo francusko društvo svoga vremena - rojalističku aristokratiju, koja se ne snalazi u vrtlogu stvaranja novog društva, i nove grube elemente mladih građanskih snaga u rađanju: pustolove, skorojeviće, propalice, deklasirane činovnike, korumpiranu administraciju, novinare, provincijalne gospođice, advokate, popove i legitimističko plemstvo.

Balzak je bio racionalan u proceni života i vodio se materijalnim interesima. Tako je birao i žene - isključivo starije i često one dobro situirane.

Balzakova fatalna veza bila je sa "Strankinjom". Ona je pisala Balzaku i divila se njegovim delima. Balzak je odmah odgovorio i "Strankinja" je otkrila svoj identitet. Bila je to Poljakinja Evelina Hanska, udata za jednog barona. Godinu dana nakon prvog pisma njih dvoje su se tajno sastali u Švajcarskoj. Ostali su zaljubljeni, iako su jedno drugom izgledali deblji nego što im se to dopadalo. Muž Eveline Hanske "Strankinje" umro je 1841. godine i Balzak, čije je zdravlje popuštalo, bio je spreman da se skrasi. Evelina je u početku odbijala da se uda za njega, ali je, na kraju, popustila.

Balzak je ubrzo nakon toga umro.

Racionalan i talentovan, Balzak nije lamentirao nad nedostatkom lepote. Poznat je njegov citat: "Ružnoća ima prednost nad lepotom - lepota prolazi, a ružnoća ostaje". Svoj pogled na ljubav i brak, koji je demonstrirao i u životu, sažeo je u citatu: "Dobar brak je moguć između slepe žene i gluvog muškarca".

Jedna od najpoznatijih Balzakovih dela su - "Čiča Gorio", "Izgubljene iluzije", "Sjaj i beda kurtizana", "Mračna afera", "Šarginska koža", "Evgenija Grande" i "Rođak Pons".