Soni otkazao prikazivanje filma "Intervju"

U svom saopštenju, Soni navodi da je odluka o otkazivanju filma doneta nakon serije pretnji napadima na bioskope u kojima bi se "Intervju" prikazivao. Ovo je poslednje u nizu javnih poniženja koje je Soni nedavno doživeo sa krađom internih finansijskih dokumenata, imejlova i novih projekata koji su procurili na internetu.

Hakeri, koji sebe zovu "Čuvarima mira", ističu da su to učinili zbog "Intervjua" i zahtevaju od kompanije da odustane od prikazivanja filma. Ceo slučaj je uzbudio američku javnost i zatalasao Holivud. Mnogi glumci su se pobunili protiv odluke Sonija, smatrajući da je studio poklekao pred cenzurom i teroristima.

Glumac Rob Lou nazvao je čelnike Sonija "beskičmenjacima", a voditelj Džimi Kimel je za povlačenje filma rekao da je "neamerički čin kukavičluka koji postavlja zastrašujući presedan".

"Intervju", komedija o ubistvu severnokorejskog diktatora, nije prvi film koji je izazvao međudržavne, diplomatske tenzije. Jedan od najznačajnijih u tom pogledu bio je "Veliki diktator" Čarlija Čaplina iz 1940. Taj film, koji predstavlja parodiju na nacističku Nemačku i Adolfa Hitlera, bio je zabranjen odlukom firera koji ga je, navodno, krišom odgledao nekoliko puta. Čaplin je govorio da bi dao "sve na svetu samo da bi saznao šta Hitler misli o filmu".

Dvadeset godina kasnije, "Goldfinger", treći film o Džejmsu Bondu, bio je zabranjen u Izraelu jer je jedan od glumaca, Nemac Gert Frebe, bio član nacističke stranke od 1929. do 1937. Izrael je u to doba zabranjivao sve filmove u kojima su se pojavljivali bivši nacisti ili su bili snimljeni u Nemačkoj.

Čak je i film "Povratak u budućnost" bio svojevremeno zabranjen u Kini. Razlog je bio u tome što je ostvarenje Roberta Zemekisa, po mišljenju kineskih cenzora, tretiralo ozbiljnu temu - putovanje kroz vreme, na "krajnje neozbiljan način".

Godine 2006. "Borat" je izazvao varnice na diplomatskoj sceni, te urnebesna komedija Saše Barona Koena nije prikazana u Kazahstanu, zemlji iz koje je dolazio glavni junak filma. Kazahstansko ministarstvo inostranih poslova je tada izdalo saopštenje tvrdeći da "film nema nikakve veze sa realnošću".

Jedan od poslednjih cenzurisanih filmova bio je "Argo" Bena Afleka iz 2012. koji je iranski ministar kulture Mohamad Hoseini rekao kao "antiiranski film bez ikakve umetničke vrednosti".

Pre "Intervjua", Severna Koreja je zabranila "2012", film majstora katastrofe Rolanda Emeriha o smaku sveta prema kalendaru Maja. Problem je bio u tome što je 2012. bila godina obeležavanja stogodišnjice od rođenja Kim Il Sunga, osnivača Severne Koreje.

Za Pjongjang je bilo nezamislivo da se godišnjica "oca nacije" poklapa s krajem sveta, makar i filmskom.