"Žores" inspirisao Noćne razgovore

Drugi dan festivala angažovanog filma Slobodna zona obeležile su tri rasprodate projekcije filmova Short terms 12, Lunchbox i Dobre vibracije. Nakon dve rasprodate projekcije Perverznjakov vodič kroz ideologiju rasprodata je i treća projekcija, planirana za 13.novembar u okviru Slobodne zone na bis.

Film Žores (Jaurès) reditelja Vinsena Dietrea, koji je ujedno i poslednji film drugog dana festivala, inspirisao je prve ovogodišnje Noćne razgovore. Pre same projekcije filma publiku je iznenadio nastup hora Proba, svojevrsna najava za Pesničenje, koje će se održati četvrtog dana festivala, 11.novembra.

Ovaj uzbudljiv film-esej o čuvenoj pariskoj četvrti, koji govori o ljudskoj težnji da uravnoteži emocionalno i političko, inspirisao je razgovor na temu Migranti u našim životima, u kojem su učestvovali Adriana Zaharijević, filozofkinja i saradnica Fakulteta političkih nauka, Jelisaveta Blagojević, filozofkinja i vanredna profesorka Fakulteta za medije i komunikacije, i Jovan Čekić, filozof i profesor Fakulteta za medije i komunikacije. Kao i prošle godine razgovore moderira Ivan Milenković, zamenik glavnog i odgovornog urednika Trećeg programa Radio Beograda.

Iznoseći svoje utiske o filmu, sagovornici su se složili da problem nevidljivosti kako grupa, tako i pojedinaca nužno utiče na njihove svakodnevne živote, ponašanje i emocije. Adriana Zaharijević istakla je da je centralni problem filma izmeštanje privatnog i javnog - „tema avganistanskih emigranata iskorišćena je kao sredstvo za nezaborav jedne ljubavne priče.“

Kako ona tvrdi, Žores predstavlja retko „mesto bez političkog“ u svetu u kom su angažovani umetnik i aktivista prinuđeni da iz sigurnosti apartmana gledaju na izbegličko naselje ispod mosta. Za nju okosnicu filma čini ljubavna priča, sa čim se slaže i Jelisaveta. Ističući da rodna razlika u intimnim odnosima u ovom filmu nije važna, ona se pre svega fokusirala na problematiku destabilizacije svake čvrste pozicije subjekata u ovom filmu. „Razlika između 'oni tamo' i 'mi ovde' nije stabilna – zato je i moguće da smo svi mi migranti na neki način.“ Ona takođe tvrdi da je pristup sentimentalnosti u ovom filmu nešto što nedostaje savremenoj kinematografiji.

Sa druge strane, Jovan Čekić smatra da film obrađuje priču o „impotenciji evropskog intelektualca“, uhvaćenog u kapitalističku mašinu hijerarhizacije moći, te da suštinski nema veze sa ljubavnim odnosom dva izolovana pojedinca. Oslanjajući se na Adornovu tezu da je zadatak prave umetnosti da unese haos u red, Čekić tumači film u svetlu autorove nemogućnosti da uhvati verodostojnost života, jer je postavljen u poziciju pasivnog posmatrača stvarnosti kao predstave. Time ne samo da reprodukuje isti sistem moći koji marginalizuje Avganistance u Parizu, već i nas, kao publiku, čini saučesnicima pasivnog odnosa prema životu.

Moderator Ivan Milenković i sam je bio inspirisan da se kreativno uključi u debatu, što je podstaklo publiku da podeli svoje utiske i postavi brojna pitanja učesnicima razgovora.